Kraj

Kamenje mi žulja kolena kao kada sam bila mala i igrala se u pesku. Sećam se mojih drugarica i mene kako pravimo dvorac za lutke od peska. Sećam se prvog keca u školi i prve petice i mog prvog neopravdanog i zadaha razrednog kada mi je rekao da zovem oca. i masne školske slušalice i maminog jecaja. Otac nije bio tu. Nikada. Uvek sam tražila njega u muškarcima. Morali su biti stariji, sa maljavim leđima i slatkastim mirisom znoja i… alkohola. Sećam se prvog poljupca. Debelih ruku na mom telu i dugačkog, hrapavog jezika na mojim krajnicima. i prvi izlazak. U zadimljenoj kafani, svi su se smejali mojoj maloj crvenoj haljini i dečijim ustima sa razmazanim crvenim karminom. Vukao me je za ruku, kao igračku koju je dete dobilo u luna parku, pa mu je već dosadila. Odvukao me je posle u smrdljivi hotel. Sećam se svakog mirisa i svake tačke na telu koja me je posle danima bolela. To je bio moj “prvi put”. Nije kao u novinama i tinejdžerskim filmovima. Posle me je šutnuo kao krpu.. I on, moj “prvi dečko” i svako posle njega. Sećam se mog venčanja. Smrada budji u opštini i tamjana u crkvi. Iskrivljenih osmeha svatova i suza moje osušene majke. Glasa sveštenika, kao sudije koji izriče smrtnu kaznu. I njega. Tog osmeha koji mi je uputio pre nego sto mi je zabio jezik u grlo. Uhvatio me je za zadnjicu. Osetila sam njegove prste kako prodiru duboko u moje meso. Šapnuo je: “moja si”. Znala sam, gotovo je. Sećam se i porođaja. Doktorevog pogleda punog saosecanja i simpatije. Njegove nežne ruke, koje mi dodaju bebu. Držala sam bebu dugo osećajući se povezanom sa njim, doktorom. Sećam se čestih kontrola zbog modrica svuda po mom telu. I kafe u bašti ispred bolnice kada sam mu ispričala sve. I topline suza koje su mi kapale u krilo. I njegove ruke na mojoj. Tako topla i meka i nekeko ružičasta. I mirisa cveća, i topline. Nisu me bolele modrice, čak ni prelomi. Živela sam od pregleda do pregleda. Svaki put je išlo sve dalje i dalje… I sećam se sinoć. Doktorovog stana, tako čistog i mirisnog. i toplog svilenog kreveta i mirišljave kupke. I slatkog sna posle.. Posle najlepših trenutaka… Doživela sam nešto što nikad nisam. Ljubav. Strast. Napetost svakog mišića u mom telu. Toplog daha na mom vratu. Zemlja koja prati svaki moj pokret. Sećam se uzdaha... Padam u san. Probudila sam se jutros i navukla svoje krpe na sebe. I dalje osećam topao vetar dok sam hodala ka kući. Čujem škripu vrata, i vidim njega, debelu, masnu, smrdljivu svinju sa dvocevkom. Dete se dere unutra. Uhvatio me je za kosu i bacio na kolena, na kamenje ispred kuće. Osećam hladan čelik na slepoočnici i groktanje iznad glave. Vraćam sliku od sinoć, zatrvaram oči. Mrak. Kraj.