Krajnje neobičan osećaj...kada skapiraš da si pregazio 660 km do Pule u potrazi za dobrim zezanjem ...i brćkanjem u bistrom Jadranskom moru, dok te lokalci gledaju kao nekog čudnog , vrlo čudnog čoveka.
Ta misao mi je zujala u lobanji kao zarobljena zunzara u velikoj tegli . Stajao sam na sred piste u kasarni "Karlo Rojc" i posmatrao niz šatora, kombija, automobila najrazličitijih registarskih tablica iz kojih je glasno gruvao hardkor mjuz. Mesto je bilo do pola puno ljudi koji su bili vrlo slični meni...ili možda čak još gori ...ali samo u očima njihovih komšija i rodbine.
Našao sam se okružen armijom divlje strasvenih, raskošnih lepotica u mrežastim čarapama i kariranim suknjicama...bosonogih , nasmejanih devojčica , vedrih lica, spremnih na svaku vrstu zezanja kako sa svojim dečacima, tako i sa svojim curicama. Ne mogu ni da počnem da opisujem taj raskoš ženske lepote koji me je pukao u glavu kao malj od 2 tone.

Ali ovo nije priča o devojčicama i dečacima, ne.
Ovo je priča o kulturnom šoku i jednoj sasvim drugačijoj perspektivi života...za razliku od onog na koji su svi navikli. Kao i pokušaj da se razume cela ta podkultura koju mnogi nazivaju "PUNK".

Pre izvesnog vremena, čini mi se da sam uspeo da shvatim poentu i ideju "Punk" priče, i rekao sebi. " Punk život, predstavlja slobodan život. Život van mreže i socijalnih institucija...život koji je otelotvorenje slobode. Bojkot svih ustanovljenih pravila koje važe za većinu i koja diktiraju politički korektan, moralan i bogougodan život. Predstavljajući ih kao neprirodne... Ljudi nisu ovde da bi bili kontrolisani od strane vlade ili crkve..
-A šta je sloboda?, prava sloboda... pitao sam se.
- Sloboda je biti slobodan da odlučiš šta sloboda tebi predstavlja...i živeti po tom načelu. To je PUNK.
Tu se naravno diže čitav niz sukoba i konflikata među "slobodnim" ljudima....pankerima.

Nekome sloboda predstavlja besomučno opijanje do regresije svesti na nivo planktona, valjanje u blatu i bukvalno useravanje u gaće i povraćanje po sebi. Totalnio nemar prema sebi i put autoagresije i samosabotaže. Dakle bojkot sebe kao proizvoda društva, porodice i roditelja.
Dok sa druge strane, neko smatra da je njegova sloboda da ide okolo i da mlati svakoga ko je iz gorenavedene ekipe... zato što smatra da se gorenavedena ekipa ogrešila o život sam po sebi.

Ili...neki ljudi smatraju da je njihova sloboda da imaju bend, prave muziku, štampaju majice koje prodaju ne bi li tim novcem p(održali) svoj život u skladu sa svojim načelima. Dakle, ne žele da rade u kao deo nečije firme, već se sami staraju o sebi i svojim prihodima. Parovi i bendovi, koji jednostavno žive nomadskim životom. Žive u svojim kombijima i obilaze festivale , prodaju svoju robu i sviraju...spremaju hranu ubranu iz bašte...i tako dalje...u krug. Žive život kako žele i život koji ih ispunjava srećom i radošću. Naravno, mnogi su odlučili da je njihova sloboda da ne kupuju industrijsku hranu, meso, genetski modifikovano povrće i ostale stvari... već da se priklone alternativi.

Bez daljeg opisivanja, jasno je da postoji večiti animozitet i prećtna mržnja izmežu svih ovih struja. Jebi ga, svako je slobodan da odluči šta sloboda njemu predstavlja...a opet. Svi misle da je njihova sloboda slobodnija od slobode drugih. I da su ONI DRUGI u stvari promašili poentu. URNEBES!

To će vam lepo dočarati moj prijatelj, koji će ostati anoniman, kroz svoje razmišljanje.
"A jel pravi pankeri/ke imaju samo debitne ili smeju da koriste i kreditne kartice svojih fensi banaka!? Da li uopshte pravi pankeri/ke smeju da imaju novchanike...hm...? To, i josh 1001 slichnih pitanja me muche danima... jer, ono, kao, na monteparadisu npr., dok bogati posetioci festivala (zvani pankeri/ke) pijani djuskaju i troshe svoje pare, siromashni ljudi idu okolo i skupljaju limenke i plastichnu ambalazhu dotichnih... nishta tu meni nije jasno... jaoj, taj pank's not dead fazon je bash komplikovan... eto, preko 20 godina sam u tom fazonu a opet me neshto tako iznenadi s vremena na vreme...uf"

Moje iskreno i naravno Subjektivno mišljenje o celoj priči je da su svi ti klinci koji su spremni da se iseru po svojim prijateljima, braći pankerima koji SAMOSTALNO žive i preživljavaju zahvaljujući punk načelu No.1 zapravo totalni kreteni.

Evo zašto...
-Pljuju druge pankere i samim tim ugrožavaju njihovu slobodu.. Koja je poenta slobode ako nisu spremni da poštuju i tuđu slobodu. Ako oni smatraju da je njihova sloboda da troše novac koji njihovi roditelji krvavo zarađuju da bi mogli dobro da se unerede od alkohola i droge...a pri tom će bojkotovati svirke bendova SAMO zato što postoji CENA ULAZNICE. Poznata je scena sa svirke benda "The Casualties" u Meksiku. Izvesni punk kabadahija, gađao je bend nekim objektom, na šta su ga ovi pozvali da se popne na binu i da kaže javno šta ima protiv njih.

Dečak je, naravno, prepun pravičnog gneva, dohvatio mikrofon i krenuo da pljuje bend kako su kapitalističke svinje zato što naplaćuju ulaznice nekih dvadesetak dolara. To nije PUNK. Bend mu je, potom, ljubazno objasnio da je put do Meksika prilično skup, kao i da cela ekipa koja radi to, zapravo živi od toga. I da postoji nešto što se zove amortizacija troškova. A pri tom, pružaju inspiraciju mnogim klincima širom sveta i naravno, prave odlične žurke.

Tipičan primer sukoba percepiranja slobode...
Onda se pojavi članak na internetu kako Indonežanska policija sprovodi akciju nasilnog šišanja i prevaspitavanja pankera... To je naravno izazvalo ogroman revolt među punk ekipom širom sveta...ali samo online. Putem facebooka.

Zato što klinci nisu ujedinjeni i svi se međusobno potajno mrze zapravo.
I naravno sve je to jedan potpuni haos...nikada neće biti bolje. Mnogi su u fazonu ninhilizma...zato su i autoagresivni.
Po mom mišljnju, ta ekipa bi trebala da se ugleda na svoje pametnije drugare...nema greha u slobodnom životu. Nema greha u prodaji majica i nakita u cilju preživljavanja.. Niti ga ima u naplaćivanju ulaznica za koncerte. Plaćanjem karte, podržavate bend i celo to mesto koje volite da posećujete.
Možete da budete mnogo više od toga...mnogo više od ogorčenih autoagresivnih kretena koji preziru sebe i ceo svet, pod izgovorom slobode i anarhije.
A to vas neće učiniti manje slobodnim punksima..
Marko Albijanić