Intervju Get on the Stage, hard core punk fanzin



Sviđa ti se? Javi ostalima!

GOTS je zin koji postoji preko deset godina. Počeo je sa radom krajem 90ih i u papirnom obliku izlazio do neke 2003. godine. U ovom periodu izašlo je 10 brojeva. Zatim dolazi do „kreativnog pražnjenja“ autora i sledi pauza od pet godina. 2008. dolazi do „povampirenja“ fanzina ovoga puta u obliku web izdanja. Lep početak, ali iz neznanih razloga posle par meseci rada GOTS staje sa osvežavanjem sajta i ponovo zamire. 2010. usledilo je novo uskrsnuće i kako sada stvari stoje GOTS „preti“ da ostane duže na sceni. Kao podršku novom početku repriziramo intervju koji smo radili 2008. nakon prvog uskrsnuća. Sa Vladimirom, urednikom fanzina razgovarao Nenad.

HC: Prvo pitanje se namece samo, odkuda GOTS ponovo? Šta je bio motiv i povod?
GOTS: Motiva ima dosta, jedan od razloga je i što sam se uželeo svega ovoga. Ja u principu nisam ni prestajao rad na fanzinu, samo sam ga odložio zbog privatnih stvari i nekih drugih koje su me okupirale. Prošlo je cetiri godine i mnogo toga se promenilo na sceni, mislim da je stanje daleko gore nego pre i da je potrebna svaka pomoc da stvari živnu. Neki stariji bendovi su se vratili, scena u NS se pozitivno menja. U BG ima nekih novih mladih bendova i mislim da je ovo šansa da se scena oživi i vrati u normalno stanje. Ja sam tu da pomognem, da budem aktuelan.

HC: Uporedi rad na papirnom i web izdanju pošto sad imaš nekog iskustva sa internetom. Koliko si bio (ostao) protiv web varijante, i koliko je ona nužna. Dakle prednosti i mane web/papirnog fanzina.
GOTS: U principu je dosta slicno. Radim intervjue na potpuno isti nacin, radim recenzije, dizajn je naravno malo drugaciji, jer si ogranicen kada je web dizajn u pitanju. Koncepcija je slicna, s tom razlikom što kod webzina imaš daleko više informacija i sve je nakako lakše i dostupnije. Nisam nikad bio protiv web fanzina, jedino sam ja možda nostalgican pa više volim u rukama da držim fanzin. Ipak, ta varijanta je stvarno skupa, naša scena je slabo razvijena i ako odštampaš odreden tiraž teško možeš da ga razdeliš svima. Što zbog manjka vremena, što zbog toga što to stvarno iziskuje ogromnu energiju. Jedan od razloga što sam i pokrenuo zin na netu je i što sam imao mnoštvo dobrog materijala koji bi u papirnom obliku bio malo bajat, dok to na netu uopšte nema veze. Svaka varijanta ima svoje prednosti i mane. Glavna prednost papirnog zina je upravo u tom izgledu, da kad uzmeš u ruke ništa ne može da se poredi sa tim. Ali, opet, i kad citaš zin na taj nacin imaš i tu dosta adresa na netu, majspejs pogotovo, pa opet moraš da odeš na net itd. Sa webzinom je sve nekako lakše i brže, mogu da apdejtujem svaki dan, zavisno od vremena i materijala. Materijala nikad nije bilo više, imam spisak od preko 600 recenzija da radim i ne znam ni sam kada cu stici! Mislim da je bitno da postoje fanzini, u bilo kom obliku, jer scena teško funkcioniše bez toga.

HC: Kako je tekao tvoj muzicki razvoj? Kada i kako si ušao u celu hcp pricu?
GOTS: Sluša sam sve i svašta. Od malih nogu Bitlse, u osnovnoj školi kada je bila metal euforija dosta sam slušao Sepulturu, Obituary i citav taj stari death/thrash, u srednjoj sam slušao dosta bluza, pa klasican rock, brit pop i alternativu, i polako ulazio u hardcore i punk, preko Bad Religion, Nofx, Six Pack, Gorille Biscits, Uniform Choice… Sad više i ne znam šta sve slušam, ne pravim razlike.

HC: Dolazimo i do trenutka radanja GOTS fanzina. Koji je to prelomni trenutak bio i zašto baš zin a ne bend?
GOTS: Zin zato što nemam pojma da sviram, cak nisam ni neki sluhista… Kad hoceš da pridoneseš sceni, a nemaš bend onda radiš fanzin. U trecem srednje sam dobio ideju za fanzin, a realizovao sam je za vreme bombardovanja, godinu dana kasnije.

HC: Ispricaj ukratko kako je tekao razvoj fanzina i kroz koje faze i „bolesti razvoja" je prolazio? Možeš napraviti neku paralelu brojeva, i napredak...
GOTS: Napisao sam nedavno tekst koji bi vrlo lako mogao da da dobar odgovor na tvoje pitanje. Neka tvoji citaoci odu na http://gots-zine.com/o%20fanzinu.html

HC: Ko sada ucestvuje pored tebe u radu na fanzinu?
GOTS: Ja sam radim fanzin, dizajniram, radim intervjue, recenzije. 20-tak recenzija je uradio moj prijatelj Duško Damjanovic, inace fantastican fotograf. On je ucestvovao kao saradnik i u poslednjem papirnom fanzinu. Nekoliko recenzija i intervjua je takode uradio Dejan iz Kladova, takode moj prijatelj. Uvek u pomoc uskace sa podrškom, kritikom, ali i sa dobrim recenzijama moj drugar i veliki prijatelj Miša iz benda Potres. Od saradnika još tu je i Vuk Popadic, zaslužan za logo koji je ostao do današnjeg dana, radio je vecinu naslovnih strana, nešto recenzija... Trenutno nije doprineo web fanzinu, ali ce vremenom i on nešto napisati, prvenstveno što se tice kolumni za stripove. I naravno podrška moje devojke Staše i brata Mireta su nešto što mi mnogo znaci.

HC: Zin je maltene strogo muzicki orjentisan. Da li postoji mogucnost da se pojavi i neki drugi sadržaj, tipa film, strip isl? I koliko ce se u fanzinu moci da provuce i nešto što nije HCP?
GOTS: Pa recimo da je 90% muzicki orijentisan. Od drugih sadržaja su uvek bili prisutni film i stripovi, koji su me okupirali prakticno od trenutka kad sam naucio da citam. Kolumne vezane za filmove i stripove su vec zastupljene i bice ih još. Izdvojio bih one koje sam radio za Star Trek serije, pošto mogu slobodno da kažem da sam stvarno velik fan cele franšize. Što se muzike tice, prvenstveno je zastupljen hardcore i punk, ali pošto sebe smatram otvorenim covekom, ima tu i emo-a, metala, ska, regea, rokabilija, sajkobilija, seljobilija ?= Prakticno svega što mi padne pod ruku. Ne pravim više toliku razliku izmedu mejdžor i nezavisnih bendova, s tim što sa mejdžora radim samo one albume koji mi se dopadnu, jer ne vidim svrhu da pljujem takve bendove. Muzika ne poznaje granice i slicno i ja to tako gledam. Ali, Get on the Stage fanzin je, da se razumemo, prvenstveno undeground fanzin i oslanja se na takvu kulturu i bendove takvog profila.

HC: Kako radiš intervjue? Uživo ili elektronski? I šta je po tebi dobar intervju?
GOTS: Intervjue u vecini slucajeva radim elektronski, jer mi je tako lakše i brže. Radio sam nekoliko uživo (sa Acom iz Hitmena, sa Milošem i Maksom iz Tibije, Brankom iz Six Pack) i mogu ti reci da su uživo uvek bolji, ali zbog vremena, što mog, što ljudi koje bi intervjuisao, je to cesto nemoguce uraditi. Što se tice kvaliteta intervjua, za mene je dobar intervju onaj koji dobro predstavi coveka koji je intervjuisan, gde nisu pitanja tipa Daj mi istoriju benda i koliko postojite, odnosno gde ti pitanjima pomažeš coveku da se što bolje predstavi. Takode, nisam ljubitelj odgovora od jedne recenice. Srecom, mogu da kažem da je vecina intervjua koje sam do sada uradio zavidnog kvaliteta. Izdvojio bih Millencolin, AFI i Dave Smalley (Dag Nasty).

HC: Kakva je tvoja saradnja sa ostalim fanzinašima?
GOTS: Iskreno, ne znam ko više u Srbiji radi fanzin. Trenutno ne saradujem ni sa kim. Problem fanzinaša u Srbiji je što su sujetni, ljubomorni i cesto veoma zlobni. U sto posto slucajeva ne prihvataju negativnu dobronamernu kritiku, vec ocekuju samo ulizivanje i dobru kritiku. Imao sam par nezgodnih rasprava u prošlosti zbog toga što sam iskren pa kažem šta mislim, ali se više ne uzbudujem zbog toga. Svako radi fanzin onako kako misli, ja isto tako. Nadam se da ce biti saradnje sa nekim fanzinima, narocito onim koji tek pocinju, jer znam koliko je užasno teško na pocetku. Uvek sam spreman da pomognem.

HC: Osim što radiš fanzin da li imaš nekih drugih aktivnosti? I cime se generalno baviš u životu?
GOTS: Sem fanzina imam svoju samostalnu radnju, odnosno studio za pripremu za štampu, graficki dizajn i srodne stvari. Profesionalno se bavim onim što sam godinama ucio praveci fanzin. U poslednje vreme sam se dosta posvetio izradi internet prezentacija, dvd prezentacija i slicno. Moje radove pogledajte na www.grafio.co.rs... Pored toga, velik sam zaljubljenik u filmsku umetnost, u poslednje vreme narocito serije gledam. Lost, Prison Break, Supernatural, CSI, Star Trek, He-Man… U slobodno vreme prevodim filmove i serije, to mi je omiljeni hobi. Uživam sa devojkom, pravim kucu i planiram buducnost.

HC: Šta se inace ovih dana dešava po Pazovi? Možeš nam ispricati nešto o svom gradu i životu u malom mestu. Koliko je dobar/loš po tebe i ljude generalno i kako grad utice na sve vas? Ovo pitanje sam postavio jer vidim da imaš kolumni na tu temu a mene jako zanimaju takve stvari, život u malim mestima pošto i sam dolazim iz malog grada...
GOTS: Pazova je strašno živnula u poslednjih godinu i po dana. Barem po pitanju kulturnog života. Imamo tri kluba gde se dešavaju svirke, mada prave hardcore punk svirke su u klubu E, gde je bilo baš dosta dobrih bendova. Drugi klub je malo komercijalniji, jako dobro sreden i uvek je puno ljudi. Zove se Liverpool i baš je sinoc bilo izuzetno poseceno otvaranje spektakularne letnje bašte. Treci klub se zove House cafe i ja tamo retko idem, pa ne bih puno o tome. Inace, Stara Pazova je multikulturalno mesto, trecinu stanovništva cine Slovaci. Ovde nije nikad bilo problema na medunacionalnoj osnovi i ja imam drugare Slovake i stvarno za njih mogu da kažem sve najbolje. Pazova je jako lepo mesto, ljudi su otvoreni, doduše Slovaci malo manje, jer se krecu uglavnom u manjim krugovima i medu sobom. Geografski smo strašno na zgodnom mestu, blizu nam je auto-put, na polovini puta smo izmedu Novog Sada i Beograda. Polako pocinju da dolaze i strane firme, doduše to ide mnogo sporo, ali ce valjda i to ici bolje u buducnosti. Jednostavno, mesto koje je mirno, a opet blizu svih dešavanja. Ja sam srecan u Pazovi.

HC: Scena u Srbiji pre par godina i sad. Cini se da se stvari malo lošije odvijaju, manje bendova, klubova, o fanzinima i da ne pricamo. Dok se npr Hrvatska mnogo bolje drži.
GOTS: Što se scene u Srbiji tice bila je dobra do negde 2002. godine kada je ocigledan velik pad. Šta je tacan razlog mislim da niko nema baš tacan odgovor. Da li su se bendovi uljenjili, da li su se ljudi ulenjili, da li je apatija cele države preneta i na scenu, ne znam. Ja sam jedan od tih koji su se povukli, jer nisam bio zadovoljan onim što se dešava na sceni. Prosto, nisam više osecao zadovoljstvo da pravim fanzin. Sadašnja situacija je ipak kudikamo bolja nego pre 3-4 godine. Iako sam malo ispao iz tokova, pa sad povezujem kontakte koje sam pogubio u godinama kad nisam bio aktivan, ocigledno je da je internet postao glavno oružje u komunikaciji na sceni, narocito myspace. Ipak, i u tome ima negativnih stvari, pošto dosta ljudi provodi na netu samo sa ciljem da pokupi što više addova i requestova, što je meni totalno kretenski. Vecina meni dragih bendova su i dalje aktivni i cine okosnicu scene. U Smederevu to je Potres, sad se pojavio i sjajni Gavrilo Princip. U Kragujevcu i dalje KBO, Ludak u razvoju, Thimble. Beograd su jaki i dalje Hitman, Concrete Worms, Hang, Tibia, Tea Break… Novosadska scena je užasno jaka sa starom školom, 2 minuta mržnje, Provokacija, Blitzkrieg… Pa onda Novembar iz Niša, Lude Krawe iz Backog Petrovca… Cak su se i moji Pazovcani Issues Of Life povampirili sa novom postavom… Generalno, kao da je scena živnula, ali nešto još uvek fali da bude onakva kao pre desetak godina, kada smatram da je bila najkvalitetnija. Poredenje sa Hrvatskom baš i ne mogu da dam, jer ne poznajem previše tu scenu, ali iz price bendova koji tamo sviraju mogu da primetim da su organizovaniji.

HC: Kad sam pomenuo Hrvatsku, kod njih su stvari decentralizovane bar što se scene tice, svaki i manji grad ima bar mini scenu sa po 5-6 bendova i bar jednim fanzinom. A ti kod nas imaš samo BG i NS i svaki drugi grad po par bendova koji teško da mogu da zasviraju negde drugde. Cini se da saradnja neka posebna i povezanost ne postoji. BG je prica za sebe prilicno zatvorena npr za neki bend južno od Dunava i Save (sem ako vec nije „poznat"). Kako ti vidiš ovaj problem i pricu oko (de)centralizacije?
GOTS: Problem u Srbiji je daleko dublji. Recimo, novosadski bendovi su oduvek redje svirali van Novog Sada. Ali je, sa druge strane, ta njihova novosadska scena uvek bila strašno povezana medusobno i bila jaka. Beogradska scena je bila uvek podeljenja na klanove, da se tako moderno izrazim. Ekipe se nisu podržavale, bilo je dosta pljuvanja, pa je neretko bilo i napuštanja nekih bendova pri kraju koncerata i slicno. Situacija se malo poboljšava internetom, ali sve je to nekako slabo. Znam da je pre Aca Choice dovodio gomilu bendova iz Šumadije, iz okoline Niša i slicne, narocito bendove iz Kragujevca. Ti bendovi bi teško uspeli da organizuju neku svirku u Beogradu. To je sad uglavnom cisto entuzijatski ili ako neko od clanova tih bendova studira u BG, pa se nekako izorganizuje. To nepodržavanje bendova iz unutrašnjosti je stari problem i on ima veze i sa neinforisanošcu o samom bendu, a to opet povlaci i pitanje fanzina i slicno. Nadam se da ce se situacija poboljšati, a ja sam tu da budem od pomoci da se popularizuje domaca scena.

HC: Po tebi licno, šta fanzinu fali i na cemu ceš raditi u nekom narednom periodu?
GOTS: Trenutno mi fali domacih izdanja, tu sam dosta tanak, jer sam ispao iz nekih tokova. Ne postoji neki domaci fanzin ili portal koji se bavi hardcore punk muzikom, gde bi mogao da pronadem ova izdanja. Pa polako pocinjem da kontaktiram bendove za izdanja koja bi recenzirao. Mislim da cu najviše tom delu fanzina posvetiti pažnju u sledecem periodu.

HC: Hajde za kraj ide standardna prica sa planovima. Pozdrav i guraj i dalje...
GOTS: Plan je da ovo što sam sad uradio dovršim (barem odeljak sa recenzijama koji nije gotov) i da se proširi sa novim izdanjima, novim bendovima, intervjuima… Ne znam koliko ce trajati ovo uzbudljivo putovanje na koje sam se ponovo uputio, jedino mogu da se nadam da ce mi pricinjavati barem onoliko zadovoljstvo koliko mi sad pricinjava. Sledece godine slavim jubilej deset godina postojanja fanzina, pa ce verovatno pasti neki dnodnevni festival. U principu, fanzin je dobio kostur, a ostalo ce da se stalno dopunjava. Hvala za intervju i pozdrav za sve tvoje citaoce...
Oreš, Get on the Stage fanzin
getonthestage.com



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva