Februar 1979: Kako je sve počelo i otkuda baš to ime tj. Zvuk ulice?

- Grupa je oformljena 1. decembra 1976. i egzistira do danas u skoro istom sastavu tj. došlo je do promene klaviriste. Tada smo se zvali Merilin. Svirali smo neki džez-rok. Imali smo par nastupa u Džez klubu Doma omladine u Beogradu i na nekim drugim mestima. Uskoro smo shvatili neke stvari i promenili koncepciju. Negde krajem prošle godine promenili smo ime u Zvuk ulice.

Drago mi je što pitaš otkuda baš to ime. Dugo smo razmišljali o nazivu grupe. Bilo je dosta zvučnih imena u alternativi. Tada smo naišli na jedan Dilanov intervju o njegovim počecima 60-ih godina (kada smo bili mali - smeh). U jednom momentu on je izjavio: "... kada se sada setim, bio je to zvuk ulice, zvuk tanjira, ljudi rano ujutro posle neke svirke...".

Nekako to je ispalo nostalgično, a i aktuelno. Istovremeno kada su ljudi pokušavali da objasne pank i novi talas rekli su da je sve to zvuk ulice, između ostalog, vraćanje gradskoj muzici. Znači, osećaj da se nešto događa je ono što treba povratiti muzici. A svi smo gluvarili na raznim ćoškovima našeg grada, što je jedna mala životna škola...

• Počeli ste sa džez-rokom. Koliko je to ono pravo što želite da svirate?

Prvo, samo pojam džez-roka, to svi kažu, danas skoro ništa ne znači. Tako da neko tu svrstava i fanki pa čak i disko muziku... Značajno je da je taj džez-rok kod nas došao spontano naravno sa malim uticajem Stena Geca, Čik Korije i drugih. Ipak, u našoj muzici, u našem džez-roku ima uticaja i drugih talasa u zabavnoj muzici. Puno toga se skupilo...

• Koliko uspevate da uskladite ostale obaveze sa muzikom, koliko vežbate i koje vas teškoće prate oko toga?

U vezi sa opremom - za sada nemamo problema jer sviramo po manjim salama. Za veće pozajmljujemo opremu. Problema sa vežbanjem nema. Radimo u proseku 3-4 puta nedeljno, imamo prostoriju. Normalno, ima perioda kada vežbamo svaki dan, što znači da je i naše vežbanje spontano. Svi smo vezani za muziku. Ako napravimo neki veći prodor, svakako da će doći do izvesnih problema oko usklađivanja privatnog života sa obavezama u muzici. Ako čovek hoće da uradi nešto u toj muzici, mora da razmišlja kao da će se njome stalno baviti. Ipak, naša ambicija je da završimo fakultete, a i da se bavimo muzikom.

• Gde ste nastupali do sada i koje su šanse da vas vide i čuju u drugim gradovima?

Nastupali smo do sada u Novom Sadu i Zrenjaninu sa grupom TAKO. Problem nastupanja na strani je da li ići da se održi igranka, što mi ne želimo, ili održati koncert. Ali, pošto nemamo za sada neki veći status u jugoslovenskim razmerama teško je da će nas ljudi zvati zbog koncerta. U svakom slučaju rado bismo se odazvali svakom pozivu.

• U Beogradu ste nastupali nekoliko puta u Studentskom kulturnom centru?

Da, svirali smo tamo nekoliko puta u organizaciji Spoljnog programa i urednika prof. Momčila Rajina. Oni su nam ostali u lepom sećanju. Publika nas je iz koncerta u koncert sve bolje primala. Nadamo se da ćemo ubuduće malo aktivnije praviti žive svirke pa i u SKC, ponovo.

• Nastupali ste u "Studiju M" u novom Sadu. Hoćemo li čuti snimke sa tog izvanrednog koncerta?

Verovatno neće biti tih snimaka jer su vrlo loši. Glas i gitara su u vrlo lošem odnosu sa ostalim instrumentima. Međutim ako se više probijemo doći će do remiksa tih snimaka. Pitanje je koliko on može da ispravi ono što je već loše snimljeno. Ne možemo nikoga da krivimo za te loše snimke jer nama je ta svirka stvarno dosta značila.

• Posle "Studija M" došao je krajem 1978. BOOM festival. Koji su vaši utisci o tome?

Drago nam je što je BOOM ipak održan kako-tako. Niko nije patio zbog odsustva velikih imena... jer na kraju krajeva, taj festival treba da pogura mlade grupe. Publika se lepo zabavljala i naš nastup je bio jedna vrsta našeg kaljenja (za nas) pred velikim auditorijumom. Svaka svirka nam znači, to je neko uhodavanje, stepenik više u našem zajedničkom radu. Utisci su, znači, dosta povoljni. Normalno, zamerke organizaciji, ali kod nas, kao što je poznato, ima uvek nekakvih propusta u takvim organizovanjima.

• Vaš nastup je tada bio vrlo profesionalan, ali šta se stvarno zbivalo u tom trenutku u vama?

U nama je bila jedna dilema, mala doza treme, što nas publika nije dovoljno poznavala i što nemamo ni jedan singl, ni jednu poznatu stvar prema kojoj bismo mogli da koncipiramo nastup, da vodi ka toj stvari i da je publika prepozna. Ali, doći će i to.

Tu je bila prisutna ta neizvesnost da li će nas prihvatiti ovakve sa muzikom koju, verovatno nisu čuli do sada, ne samo zbog saksofona već što tu ima i panka. Mi se slobodno ponašamo jer dugo radimo i verujemo u ono što radimo. Treba sebe kontrolisati i hrabro napred...

• Dođosmo i do ploče...?

Bilo je šanse da snimimo ploču i... nismo. Jer, danas nije teško snimiti ploču. Pravi problem u vezi sa pločom je šta nastaje posle snimljenog materijala, da li je remiks onakav kakav muzičar zahteva i pitanje je da li će disko kuća da se zauzme (kao što se obično ne zauzima!) da tu stvar plasira.

Ima grupa koje su izdale ploče, a da se nije čulo ni za njih ni za ploču. Mi nismo opterećeni pločom i zato smo do sada svesno to izbegavali. Sada je situacija na neki način povoljnija i očekujemo da u aprilu izađe naš prvi singl. A i tu je problem - da li ići na hit-singl ili LP. Bolje je da publika pita gde je ploča a ne da se pita ko smo mi, itd.

Još nešto: nije nam stalo da snimimo ploču na kojoj će se čuti pola instrumenata, a pola ne. A kada ta ploča izađe mi ćemo sami pokušati da je plasiramo na skoro celoj teritoriji naše zemlje tim što ćemo je poslati skoro svim radio-stanicama po našim centrima.

• Da li imate neke ideje za propagandni materijal u vezi ploče?

Mislimo da su plakati preforsirana stvar, čak prevaziđena. Ako grupa ne drži koncerte i nema dobre ploče koje će ljudi da čuju, ne vrede plakati koji su već požuteli i na kraju jadno izgledaju po ulicama. Jedino sa dobrom pločom i sa dobrom svirkom moći ćemo da kombinujemo neke planove u vezi toga - tempirati istovremeno ploču, plakate, nalepnice, turneju...

• Zamerka vašem radu: vokali su vrlo slabi. Šta preduzimate da se to poboljša?

Vežbaćemo višeglasno pevanje. Sada trenutno snimamo probe tako da se najbolje vide tj. čuju greške. Uz pomoć tehnike, naravno, planiramo da do maksimuma iskoristimo naše kapacitete. Za sada ne planiramo neku pomoć sa strane u smislu novih članova. Mislimo da je prošlo vreme baršunastih glasova, onih klasičnih pevača...

Razgovarao: Radovan A. Vujović (Džuboks, 1979.) , obrada: Yugopapir