Ah.....Mort Sinder, Koliko samo ja taj strip nisam razumeo. Bio sam klinac koji je listajući Stripoteke voleo Konana, Tora, Asteriksa, Korbena (donekle skapiranog) i tome slično. Brećine sumorne ljude pogužvanih lica toliko nisam shvatao, da sam ih preskakao pitajući se šta će oni uopšte tu. Deceniju kasnije kad sam malo dublje zašao u Brećine radove, horor tematiku i dalje nisam našao odgovor zašto se stripom kao vrstom umetnosti jednako nazivaju Mort Sinder i kapetan Miki (dovraga). Ono što jesam skapirao je zašto je Breća ime koje jeste u svetu devete umetnosti. Nastao početkom šezdesetih godina, Mort je besmrtni, misteriozni čovek koji se posle smrti vraća i priča svoje sumorne, gorčinom prožete priče i doživljaje starom antikvaru Ezri. Ono što pored Hektorovog scenarija udara pečat autentičnosti je definitivno crtež. Smatram da gotovo niko kao on ne može da stvori utisak beznađa, tuge, noćne more, a opet emocija kao Breća. Vrhunac umeća crno belog stripa. Što se argentinske škole tiče, vi veličajte Maradonu, meni slobodno ostavite Breću, Hektora i besmrtnog Morta Sindera.
Milan Simić
