InnerSphere - Balkan Tour 2018
InnerSphere - Balkan Tour 2018

Night Flight Orchestra - Sometimes the world aint enough



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Od članova bendova kakvi su Soilwork, Arch Enemy ili King Diamond niste mogli očekivati da sviraju rok osamdesetih? E, pa oni to rade, evo već šest godina, izdavši već četvrti album a realno, ne znam koji je bolji od koga. Pravo iz vremenske kapsule ispaljenje s kraja sedamdesetih ili početka osamdesetih godina prošlog veka stiže nam i “Sometimes the World Ain’t Enough”, kao što već rekoh, četvrti album ovih švedskih genijalaca. Vrhunski miks zvuka koji su gajili (ili još gaje) bendovi kao Toto, Foreigner, REO Speedwagon, KISS, Def Leppard i Europe, ali se i te kako mogu čuti pop prizvuci nalik na A-HA, Bonnie Tayler ili Meat Loaf. AOR zvuk kakav su svirali ASIA, Steely Dan ili Boston su takođe tu. Dakle, prava mešavina rocka, AOR-a, synth popa i hair metala, žanrova koji su bili ekstra popularni pre trideset i četrdeset godina. Kao svojevrstan soundtrack putovanja kroz vreme Bjorn Strid i ekipa nude nam i naslednika prethodna tri sjajna albuma.

“Sometimes the World Ain’t Enough” je odlična ploča sa pregršt hitova, odlično odsvirana, aranžirana i producirana. Negde sam već pomenuo ovu frazu, ali ću je ponoviti: “ Ako se nekom ovaj album ne svidi, nije do kvaliteta, već do ukusa”.  

U pesmi koja otvara album “This Time” koja je, inače i izbor za prvi singl i spot oseća se ogroman uticaj benda KISS, ali je deo refrena totalni rip-off pesme “Shes Got Everything” švajcarske grupe Krokus. Aposlutno im to ne uzimam za zlo, jer su to tako dobro upakovali da mi je trebalo nekoliko slušanja da shvatim odakle su tačno maznuli deo refrena. “Turn To Miami” ima šmek njihovi sunarodnika Europe, uz “Paralyzed” možete i zaplesati jer ima disko ritam, a “Moments Of Thunder” liči na Survivor. “Lovers In The Rain” zaliči na Def Leppard, a “Last Of The Independent Romantic” na Meat Loafa, čak je i dugačka skoro deset minuta, nalik na “debeljkove” poznate hitove. 
Mogao bih tako taksativno da navedem svaku pesmu i na koga ili čega liči, ali je to prilično besmisleno, jer je sve već odavno odsvirano, a trebalo bi da (ako odlučite da preslušate album posle čitanja ovog pisanija) nešto i sami otkrijete. Kao neko ko je odrastao, hteo-ne hteo, uz takvu muziku ne mogu da ne osetim nostalgiju za tim vremenima, pa iz takve perspektive i pišem ovu recenziju. Voleo bih da čujem kako ovaj album doživljava neko ko danas ima 17, 18 ili 20 godina i da li mu se dopada. Night Flight Orchestra zaista odlično radi to što radi, a koliko daleko idu u predstavljanju tog “arhaičnog” zvuka vidi se i po spotovima koji snimaju, a koji izgledaju kao da se puštaju sa VHS kasete, sa sve linijama na dnu ekrana i povremenim krivljenjem slike. 
Sve u svemu, ako rešite da malo odmorite uši od “žestokog” zvuka preporučujem ovaj album. Bolji je, zagarantovano, od kompletne nove pop produkcije.

Zoran Popnovakov



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva