Alpha Strategy: Iz najboljeg Kanadskog andergraunda [INTERVJU]
Helly Cherry
Alpha Strategy nam dolaze iz Toronta. Rokaju od 2011 šireći post-punk, noise-rock i alternativne zvuke. Njihova lista nastupa je zaista impresivna. Gomili koncerata po Kanadi treba dodati i nastupe širom Evrope. Stari kontinent su posetili u više navrata što i nije uobičajeno za jedan andergraund bend. Naredne godine se spremaju za još jedan pohod po Evropi, ovoga puta sa željom da promovišu svoj treći album "The Gurgler". Imali smo priliku da poslušamo ovo izdanje i pre njegovog zvaničnog izlaka. Uz dosadašnji rad benda učinilo nam se dovoljno zanimljivim da saznamo još ponešto o ovom bendu. Zato danas razgovaramo sa Rorijem koji je i osnovao bend.
 |
| photo: Schlebly Wilson |
Ćao Rori, na početku ovog razgovora bih te zamolio da nam kažeš nešto više o vašem bendu. Ako sam dobro razumeo, počeo je kao one-man bend ali je ubrzo evoluirao...
Tako je. Najpre sam pesme radio sam i pod svojim imenom. To su bili instrumentali sa dosta elektornike. U nekom trenutku sam se zasitio toga i poželeo da radim nešto drugačije. Nastavio sam da radim sam pod imenom Alpha Strategy ali sam želeo da značajnije unapredim čitavu priču i zato sam uključio i druge ljude u bend.
Na vaš zvuk su uticali post-punk i noise-rock bendovi poput The Birthday Party, Public Image LTD, The Jesus Lizard. Možeš pomenuti i neke druge, ali mene više zanimaju ne-muzički uticaji (knjige, filmovi, životni događaji)?
Puno toga utiče. Recimo to što živim na istom mestu predugo, film noir, šetnja, greške koje pravim, uvrnute stvari na Reddit-u, ponekad i to kada mi se ljudi smuče, ponekad i to kada se ja smučim njima.
Koji su glavni izazovi sa kojima se suočavate kao bend?
Na bend mi zaista odlazi dosta vremena, pa čak i u slobodno vreme razmišljam i radim nešto vezano za to. I naravno, vremena nikad dovoljno. Sa čime se suočavamo? Ponekad možete raditi na pesmi nedeljama i da niste ni blizu kraja. Čak nemate ni ideju kuda vas to vodi. Nevezano za muziku a vezano za bend, jedan od većih izazova je organizovati turneju jer treba dosta istražiti i uklopiti puno faktora.
Vaš treći album “The Gurgler” izlazi za koji dan. Kakva su očekivanja i kakav je sada osećaj pred izlazak?
Tako je. Najpre sam pesme radio sam i pod svojim imenom. To su bili instrumentali sa dosta elektornike. U nekom trenutku sam se zasitio toga i poželeo da radim nešto drugačije. Nastavio sam da radim sam pod imenom Alpha Strategy ali sam želeo da značajnije unapredim čitavu priču i zato sam uključio i druge ljude u bend.
Na vaš zvuk su uticali post-punk i noise-rock bendovi poput The Birthday Party, Public Image LTD, The Jesus Lizard. Možeš pomenuti i neke druge, ali mene više zanimaju ne-muzički uticaji (knjige, filmovi, životni događaji)?
Puno toga utiče. Recimo to što živim na istom mestu predugo, film noir, šetnja, greške koje pravim, uvrnute stvari na Reddit-u, ponekad i to kada mi se ljudi smuče, ponekad i to kada se ja smučim njima.
Koji su glavni izazovi sa kojima se suočavate kao bend?
Na bend mi zaista odlazi dosta vremena, pa čak i u slobodno vreme razmišljam i radim nešto vezano za to. I naravno, vremena nikad dovoljno. Sa čime se suočavamo? Ponekad možete raditi na pesmi nedeljama i da niste ni blizu kraja. Čak nemate ni ideju kuda vas to vodi. Nevezano za muziku a vezano za bend, jedan od većih izazova je organizovati turneju jer treba dosta istražiti i uklopiti puno faktora.
Vaš treći album “The Gurgler” izlazi za koji dan. Kakva su očekivanja i kakav je sada osećaj pred izlazak?
Uzbuđeni smo svakako a očekivanja su velika jer je album bolji od naših dosadašnjih izdanja.
Sarađivali ste sa Steve-om Albini-jem na ovom albumu. Kakvo je vaše iskustvo i utisci? Koliko je pomogao i uticao na vaš rad saradnja sa njim, direktno i indirektno?
Ovo je u stvari drugi album koji smo radili sa njim. Album iz 2016. smo takođe snimali kod njega u studiju. Od početka smo se lepo skontali sa njim, ali ovog puta mislim da smo se razumeli još bolje jer je saradnja protekla glatko. Steve se nije preterano mešao oko aranžmana ili komponovanja, više se fokusirao da sve to dobro snimi i učini snimke najboljim mogućim. Pričali smo sa njim kakav nam je zvuk potreban ovog puta, šta želimo da promenimo i šta želimo da dobijemo a šta izbegnemo sa novim pesmama. Samo je uz smešak klimnuo glavom.
Nadam se da ćemo i sledeći album tamo snimati. U njegovom studiju se osećamo kao kod kuće. Sam prostor, ali i ono što Steve izvuče iz njega... zvuk koji dolazi odatle je prirodan i otvoren i to nam je jako bitno.
Hajde uporedi mi malo vaše dosadašnje albume, koje su sličnosti i razlike?
Drink the Brine, Get Scarce (2016) je naš drugi album i na njemu su zaista bolje pesme nego na prvencu ali me neke pesme koje smo tada svirali zaista danas odbijaju.
The Gurgler (2018), album koji izlazi. Nismo želeli više da toliko publiku "udaramo" u glavu sve vreme glasnim i brzim pristupom pesmama. Ovaj album je znatno šareniji od svojih prethodnika. Dosta smo pažnje posvetili rasporedu pesama, kako će one izgledati kao deo celine. Pri tom smo odbacili dosta pesama sa kojima nismo bili zadovoljni. U sred snimanja nas je napustio i basista Ben. Dan je došao na njegovo mesto pa je i to uticalo na zvuk. Što se mene tiče, manje vičem i više pevam na ovom albumu.
Sarađivali ste sa Steve-om Albini-jem na ovom albumu. Kakvo je vaše iskustvo i utisci? Koliko je pomogao i uticao na vaš rad saradnja sa njim, direktno i indirektno?
Ovo je u stvari drugi album koji smo radili sa njim. Album iz 2016. smo takođe snimali kod njega u studiju. Od početka smo se lepo skontali sa njim, ali ovog puta mislim da smo se razumeli još bolje jer je saradnja protekla glatko. Steve se nije preterano mešao oko aranžmana ili komponovanja, više se fokusirao da sve to dobro snimi i učini snimke najboljim mogućim. Pričali smo sa njim kakav nam je zvuk potreban ovog puta, šta želimo da promenimo i šta želimo da dobijemo a šta izbegnemo sa novim pesmama. Samo je uz smešak klimnuo glavom.
Nadam se da ćemo i sledeći album tamo snimati. U njegovom studiju se osećamo kao kod kuće. Sam prostor, ali i ono što Steve izvuče iz njega... zvuk koji dolazi odatle je prirodan i otvoren i to nam je jako bitno.
Hajde uporedi mi malo vaše dosadašnje albume, koje su sličnosti i razlike?
Drink the Brine, Get Scarce (2016) je naš drugi album i na njemu su zaista bolje pesme nego na prvencu ali me neke pesme koje smo tada svirali zaista danas odbijaju.
The Gurgler (2018), album koji izlazi. Nismo želeli više da toliko publiku "udaramo" u glavu sve vreme glasnim i brzim pristupom pesmama. Ovaj album je znatno šareniji od svojih prethodnika. Dosta smo pažnje posvetili rasporedu pesama, kako će one izgledati kao deo celine. Pri tom smo odbacili dosta pesama sa kojima nismo bili zadovoljni. U sred snimanja nas je napustio i basista Ben. Dan je došao na njegovo mesto pa je i to uticalo na zvuk. Što se mene tiče, manje vičem i više pevam na ovom albumu.
“The Gurgler” će biti izdat na CD-u i ploči za poljski “Antena Krzyku”. Kako ste stupili u kontakt sa njima?
Ralph Schaarschmidt (Buzz Rodeo, Trigger Cut) nas je poslušao i prosledio naše pesme Arek-u iz Antena Krzyku. Arek nam je ubrzo pisao. Čast nam je biti na toj etiketi jer je Arek promišljen, odgovoran i posvećen. Oduvek smo sebe videli na etiketi sličnoj ovoj tako da nam je drago što smo ostvarili saradnju sa Antena Krzyku.
U sklopu vaših turneja više puta ste posetili Srbiju, Bosnu, Hrvatsku, Sloveniju a planirate da nas posetite ponovo. Šta vam se toliko sviđa kod Balkanskih zemalja što vas tera da nam se iznova vratite (sem vinjaka naravno :) )?
Tvrdim da nema boljeg alkoholnog pića od Vinjaka. Nažalost, ovde u Kanadi se ne može kupiti i jedini način je da sa sobom ponesem gomilu flaša kada budemo išli kroz vaše krajeve. Inače, jako mi se dopada vaša hrana i jedva čekam da ponovo probam ćevape ili burek. Gradovi i priroda su vam lepi. I najvažnije, uvek me zadivi to koliko su ljudi na Balkanu gostoljubivi i iskreni.
Sa kim ste sve nastupali na tim koncertima, da li ste zapamtili neke od bendova?
Svirali smo sa Megs i NakaJima 2016 u Velenju, Sloveniji. Oba benda su talentovana, puna energije i voleo bih sa njima ponovo da nastupimo. Još jedan bend koji sam primetio od tada je i Bosanski Gudron, da, i slovenački Nikki Louder. Naravno, Repetitor iz Srbije je sjajan.
Da li postoji neka razlika između severno-američke i evropske publike? Koliko se razlikuju a koliko su slične?
Nije mi baš lako da dam odgovor na ovo pitanje jer je teško generalizovati u ovom slučaju. Nekada čak i kad sviramo dva puta u istom gradu dobijemo različit odjek. Mislim da tu ima više faktora, a bend je jedan od njih. To kako mi funkcionišemo na bini kao celina je sigurno jedan od njih. Tako da, nije uvek do publike.
Stigli smo do kraja ovog razgovora. Kao što smo malopre napomenuli, uskoro ćete opet biti u Evropi. Pa nam možeš otkriti dalje planove i poslati poruku našim čitaocima pre nego se sretnete uživo na koncertu…
Upravo bukiramo turneju tako da se radujemo dolasku u Evropu i na Balkan. Očekujte nas od prilike marta, aprila 2019. Hvala vam na pažnji i vidimo se...
Hvala i tebi Rory.
Ralph Schaarschmidt (Buzz Rodeo, Trigger Cut) nas je poslušao i prosledio naše pesme Arek-u iz Antena Krzyku. Arek nam je ubrzo pisao. Čast nam je biti na toj etiketi jer je Arek promišljen, odgovoran i posvećen. Oduvek smo sebe videli na etiketi sličnoj ovoj tako da nam je drago što smo ostvarili saradnju sa Antena Krzyku.
U sklopu vaših turneja više puta ste posetili Srbiju, Bosnu, Hrvatsku, Sloveniju a planirate da nas posetite ponovo. Šta vam se toliko sviđa kod Balkanskih zemalja što vas tera da nam se iznova vratite (sem vinjaka naravno :) )?
Tvrdim da nema boljeg alkoholnog pića od Vinjaka. Nažalost, ovde u Kanadi se ne može kupiti i jedini način je da sa sobom ponesem gomilu flaša kada budemo išli kroz vaše krajeve. Inače, jako mi se dopada vaša hrana i jedva čekam da ponovo probam ćevape ili burek. Gradovi i priroda su vam lepi. I najvažnije, uvek me zadivi to koliko su ljudi na Balkanu gostoljubivi i iskreni.
Sa kim ste sve nastupali na tim koncertima, da li ste zapamtili neke od bendova?
Svirali smo sa Megs i NakaJima 2016 u Velenju, Sloveniji. Oba benda su talentovana, puna energije i voleo bih sa njima ponovo da nastupimo. Još jedan bend koji sam primetio od tada je i Bosanski Gudron, da, i slovenački Nikki Louder. Naravno, Repetitor iz Srbije je sjajan.
Da li postoji neka razlika između severno-američke i evropske publike? Koliko se razlikuju a koliko su slične?
Nije mi baš lako da dam odgovor na ovo pitanje jer je teško generalizovati u ovom slučaju. Nekada čak i kad sviramo dva puta u istom gradu dobijemo različit odjek. Mislim da tu ima više faktora, a bend je jedan od njih. To kako mi funkcionišemo na bini kao celina je sigurno jedan od njih. Tako da, nije uvek do publike.
Stigli smo do kraja ovog razgovora. Kao što smo malopre napomenuli, uskoro ćete opet biti u Evropi. Pa nam možeš otkriti dalje planove i poslati poruku našim čitaocima pre nego se sretnete uživo na koncertu…
Upravo bukiramo turneju tako da se radujemo dolasku u Evropu i na Balkan. Očekujte nas od prilike marta, aprila 2019. Hvala vam na pažnji i vidimo se...
Hvala i tebi Rory.