Emphasis: Naša muzika zahteva i malo truda da bi se u potpunosti shvatila
Helly Cherry
Emphasis je progresiv metal bend iz Estonije osnovan 2010. od strane basistkinje Katya-e Gritskova-e i gitariste Pavel-a Korotaev-a. Pored njih bend danas čine: Anna Ganina na vokalima, Maxim Spiridonov za gitarom, Stas Lint na bubnjevima i Vsevolod Tselepis na klavijaturama.
Sebe doživaljvaju ne samo kao porodicu već i kao organizaciju u kojoj svako ima svoja zaduženja. Do sada su objavili jedan EP, album 2015., a ovoga marta konceptualni album "Soul Transfer" koji je i bio povod za naš razgovor. Pored toga, ne sećamo se da smo do sada imali prilike da ugostimo jedan estonski bend. Baltičke zemlje su nam generalno nepoznanica pa smo iskoristili priliku da malo bolje upoznamo i njihovu zemlju, život u njoj ali i regionalnu scenu. Sa nama su Katya, Pavel, Anna i Maxim pa,... krenimo...
Sebe doživaljvaju ne samo kao porodicu već i kao organizaciju u kojoj svako ima svoja zaduženja. Do sada su objavili jedan EP, album 2015., a ovoga marta konceptualni album "Soul Transfer" koji je i bio povod za naš razgovor. Pored toga, ne sećamo se da smo do sada imali prilike da ugostimo jedan estonski bend. Baltičke zemlje su nam generalno nepoznanica pa smo iskoristili priliku da malo bolje upoznamo i njihovu zemlju, život u njoj ali i regionalnu scenu. Sa nama su Katya, Pavel, Anna i Maxim pa,... krenimo...
Čini mi se da ste prvi estonski bend koji smo imali prilike da ugostimo na našim stranicama. Pa bih zato započeo ovaj razgovor sa pitanjima o vašoj zemlji jer nam je ona prilična nepoznanica. A i to bi nam pomoglo da shvatimo u kakvom ste okruženju rasli, i živite, radite i stvarate. Dakle, kako je živeti u Estoniji?
Katya Gritskova (bas): U suštini, kao i svuda :) Ovde smo rođeni i odrasli pa nam je prijatno. Zemlja je mala ušuškana sa puno lepih pejzaža, prelepom prirodom i nepredvidivim vremenom. Često se šalimo da leto kod nas traje samo tri dana, pa i ta tri dana moramo da radimo. Nemamo velike gradove i gužve, zato je život ovde prijatan i lagan. Zemlja nema puno stanovnika, maltene se svi znamo pa je malo teže sačuvati privatnost. Gradovi takođe nisu udaljeni pa ste svuda gde treba za 1 do 3 sata. Estonija je takođe kul kao turistička destinacija. Pomoću trajekta, buseva i aviona lako je obići i istražiti ceo region. Posetite Estoniju, zemlja će vas pozitivno iznenaditi, obećavam vam! :)
Maxim Spiridonov (gitara): Fali nam malo više Sunca. Zato je, kako da kažem, malo teže ovde svirati sambu ili rege i biti super raspoložen sve vreme. Ali se mi trudimo svakako. :) Zbog manjka Sunca estonski rok i metal su prilično depresivni. Još jedna bitna stvar koja utiče na nas je položaj zemlje koja je između Finske, Švedske, Rusije i Letonije. Skandinavska metal scena je svakako uticala dosta na nas.
Kako je biti metal muzičar/fan ili imati bend u vašoj zemlji? Kakva je estonska scena i da li metal ima svoje fanove?
Anna Ganina (vokal): Estonija je mala zemlja u svakom smislu :) Teško je da se dopadnete svima, pogotovu ako svirate progresiv metal. Tako da smo i navikli da u našoj zemlji ne kapiraju baš svi ovo što radimo i kompleksnost naše muzike. Naravno, dopada im se kako sviramo, energija koju emtiujemo ali naša muzika zahteva da se uloži i malo truda da bi se u potpunosti shvatila. Ponekad ljudi ne žele da se udube. Moram priznati da je publika ovde često lenja da ide na koncerte i podrži lokalne andergraund bendove.
Katya Gritskova (bas): Iako živimo u teškim vremenima po metal muziku još uvek postoje entuzijasti koji se maksimalno trude da održe scenu živom. Oni organizuju koncerte, veća dešavanja, festivale, podržavaju lokalne bendove i pružaju im priliku da nastupe pre nekih poznatijih imena. To su obično ljudi koji i sami sviraju i znaju koliko je teško sve ovo raditi. Tu je i mala ali odabrana publika koja prati dešavanja. Anna je već puno toga rekla, Estonija je previše mala da bismo mi kao bend u njoj imali neku veću publiku.
A kako su estonski bendovi povezani sa regionalnim scenama (Baltička, Ruska, Finska)?
Katya Gritskova (bas): Emphasis kao estonski bend ima jake veze sa Letonskom muzičkom zajednicom. Tamo imamo baš dosta prijatelja. Podržavamo se međusobno, sviramo i idemo na turneje zajedno. Takođe imamo i neke zajedničke projekte (drugi bend u kome sviram death metal za vokal ima Letonca iz Rige). Litvanija nam je nešto dalja i zato sa njima nismo previše povezani ali volimo da odemo i tamo. Takođe imamo prijatelje u Finskoj i Rusiji (uglavnom u Sankt Petersburgu). S vremena na vreme delimo binu i sa njima!
Katya Gritskova (bas): Emphasis kao estonski bend ima jake veze sa Letonskom muzičkom zajednicom. Tamo imamo baš dosta prijatelja. Podržavamo se međusobno, sviramo i idemo na turneje zajedno. Takođe imamo i neke zajedničke projekte (drugi bend u kome sviram death metal za vokal ima Letonca iz Rige). Litvanija nam je nešto dalja i zato sa njima nismo previše povezani ali volimo da odemo i tamo. Takođe imamo prijatelje u Finskoj i Rusiji (uglavnom u Sankt Petersburgu). S vremena na vreme delimo binu i sa njima!
Maxim Spiridonov (gitara): Upoznali smo baš dosta dobrih bendova iz Rusije, Finska i Baltičkih zemalja. Trudimo se da sa njima ostanemo u kontaktu. Trudimo se da od svih njih naučimo po nešto. I kao muzičari i kao ljudi.
Emphasis je nastao 2010. Koliko se postava menjala do sada i sa kojim ste se izazovima součavali kao bend?
Pavel Korotaev (gitara): Na početku nismo imali neke ambiciozne planove. Cilj je bio snimiti i izdati jednu pesmu - "Running man". Ona se našla na našem prvom albumu “Revival”. U to vreme Emphasis je bio potpuno drugačiji bend sa drugim imenom. Učestvovali smo na lokalnom takmičenju i kao nagradu dobili smo snimanje pesme u profesionalnom studiju koji vodi jedan od najboljih estonskih producenata Toomas Paidra (ZORG). To iskustvo nam je mnogo značilo. Ali od tada je dosta vode proteklo. Danas smo samo ja, Katya i Vsevolod iz te originalne postave.
Katya Gritskova (bas): I pored toga možemo biti ponosni jer smo do sada imali samo dve promene u postavi u skoro 8 godina rada. Anna nam se pridružila 2013. nakon što nas je prethodna pevačica Anet Vaikmaa napustila kako bi se posvetila svojoj solo pop karijeri. I bubnjara Sergey-a Struts-a je zamenio Stas Lint februrara 2016. Svaki rastanak je težak a oba ova člana su doprinela razvoju benda i zahvalni smo im na svakoj noti i minutu provedenim sa nama. Emphasis je kao porodica. I kako i svaka porodica suočavamo se sa izazovima, prevazilazimo krize, nesuglasice, sukobe. Sve je to normalno.
Do sada ste izdali EP “Into Infinity” i albume “Revival” i “Soul Transfer”. Možete li porediti ta izdanja i kako ste sazrevali sa godinama? “Revival” je više sypmhonic a “Soul Transfer” je više progresiv sa jakim avangardnim i džez uticajima.
Pavel Korotaev (gitara): Sa izdavanjem prvog albuma zatvorili smo prvo poglavlje u razvoju benda. U stvari, tri pesme “Revival” albuma su preuzete sa prvog EP-ja, na kome je pevala naša prva pevačica Anet Vaikmaa. Cilj sa prvim albumom nam je bio da snimimo sve pesme koje smo imali do tada i koje smo svirali da bismo ih mogli predstaviti široj publici u vidu dugosvirajućeg albuma. Drugi album je stvaran dugo. Na kraju snimljen je kao konceptualni album sastavljen od puno detalja, ne samo kao kombinacija kompleksnih nota i ritmova. Tako da se naša dva albuma potpuno razlikuju.
Emphasis je nastao 2010. Koliko se postava menjala do sada i sa kojim ste se izazovima součavali kao bend?
Pavel Korotaev (gitara): Na početku nismo imali neke ambiciozne planove. Cilj je bio snimiti i izdati jednu pesmu - "Running man". Ona se našla na našem prvom albumu “Revival”. U to vreme Emphasis je bio potpuno drugačiji bend sa drugim imenom. Učestvovali smo na lokalnom takmičenju i kao nagradu dobili smo snimanje pesme u profesionalnom studiju koji vodi jedan od najboljih estonskih producenata Toomas Paidra (ZORG). To iskustvo nam je mnogo značilo. Ali od tada je dosta vode proteklo. Danas smo samo ja, Katya i Vsevolod iz te originalne postave.
Katya Gritskova (bas): I pored toga možemo biti ponosni jer smo do sada imali samo dve promene u postavi u skoro 8 godina rada. Anna nam se pridružila 2013. nakon što nas je prethodna pevačica Anet Vaikmaa napustila kako bi se posvetila svojoj solo pop karijeri. I bubnjara Sergey-a Struts-a je zamenio Stas Lint februrara 2016. Svaki rastanak je težak a oba ova člana su doprinela razvoju benda i zahvalni smo im na svakoj noti i minutu provedenim sa nama. Emphasis je kao porodica. I kako i svaka porodica suočavamo se sa izazovima, prevazilazimo krize, nesuglasice, sukobe. Sve je to normalno.
Do sada ste izdali EP “Into Infinity” i albume “Revival” i “Soul Transfer”. Možete li porediti ta izdanja i kako ste sazrevali sa godinama? “Revival” je više sypmhonic a “Soul Transfer” je više progresiv sa jakim avangardnim i džez uticajima.
Pavel Korotaev (gitara): Sa izdavanjem prvog albuma zatvorili smo prvo poglavlje u razvoju benda. U stvari, tri pesme “Revival” albuma su preuzete sa prvog EP-ja, na kome je pevala naša prva pevačica Anet Vaikmaa. Cilj sa prvim albumom nam je bio da snimimo sve pesme koje smo imali do tada i koje smo svirali da bismo ih mogli predstaviti široj publici u vidu dugosvirajućeg albuma. Drugi album je stvaran dugo. Na kraju snimljen je kao konceptualni album sastavljen od puno detalja, ne samo kao kombinacija kompleksnih nota i ritmova. Tako da se naša dva albuma potpuno razlikuju.
Maxim Spiridonov (gitara): Uvek smo se trudili da sledimo svoj put, da ne kopiramo sebe ni druge, da stvari pomerimo dalje. Razlika između naša dva albuma je jednostavna: muzika je postala zrelija i kompleksnija. Drugi album ima dosta džez uticaja. Imali smo dosta gostovanja pravih virtuoza. Njihov doprinos je definitivno nešto što je dalo nove nijanse našem zvuku.
“Soul Transfer” je kao album sav isprepletan. Njegova prednost je što je dugo promišljan, dobro se razvija kako odmiče. Nakon nastupa smo često dobijali različite komentare. Mnogi su bili iznenađeni kompleksnošću formi i ideja, drugi traže jednostavnost i nerado slušaju kompleksnu muziku. Nama je svako mišljenje važno jer se i mi vremenom menjamo. Tako se i Emphasis menjao sa nama.
Anna Ganina (vokal): Mislim da je “Soul Transfer” prilično šaren. Mešali smo dosta stilova, kombinujući džez, operu sa hevi metalom. Zato mislim da svaka osoba može naći nešto na ovoj ploči. Možda deluje malo nadmeno ali ja zaista nisam do sada čula ovako nešto. Za mene kao pevačicu ovo je potpuno novi nivo. Sve vokalne aranžmane sam potpuno sama napisala po prvi put u životu. To je bio jedan od najvećih izazova! Ponosna sam na rezultat i mogu slobodno reći da me je ovaj album učionio boljom pevačicom.
“Soul Transfer” je kao album sav isprepletan. Njegova prednost je što je dugo promišljan, dobro se razvija kako odmiče. Nakon nastupa smo često dobijali različite komentare. Mnogi su bili iznenađeni kompleksnošću formi i ideja, drugi traže jednostavnost i nerado slušaju kompleksnu muziku. Nama je svako mišljenje važno jer se i mi vremenom menjamo. Tako se i Emphasis menjao sa nama.
Anna Ganina (vokal): Mislim da je “Soul Transfer” prilično šaren. Mešali smo dosta stilova, kombinujući džez, operu sa hevi metalom. Zato mislim da svaka osoba može naći nešto na ovoj ploči. Možda deluje malo nadmeno ali ja zaista nisam do sada čula ovako nešto. Za mene kao pevačicu ovo je potpuno novi nivo. Sve vokalne aranžmane sam potpuno sama napisala po prvi put u životu. To je bio jedan od najvećih izazova! Ponosna sam na rezultat i mogu slobodno reći da me je ovaj album učionio boljom pevačicom.
“Soul Transfer” je konceptualno izdanje. Da li je “Revival” takođe takav? Zanimljivost je da nazivi pesama uključuju i procente. Recite nam nešto više o konceptu...
Maxim Spiridonov (gitara): Za razliku od “Revival-a”, “Soul Transfer” je u potpunosti konceptualno izdanje, jedna priča u kojoj svaka pesma predstavlja određeno poglavlje. Trebalo bi poslušati ceo album, od početka do kraja u jednom aktu da biste povezali priču. Tematski postoje tri priče koje se prepliću: unutrašnji svet - osećanja i sećanja glavnog lika, svet virtuelne realnosti koju je stvorio super kompjuter, i stvaran svet i društvo na koji utiču društvene mreže i gedžeti.
Katya Gritskova (bas): To je priča o bogatom čoveku, njegovoj veri i želji da živi zauvek. Zbog toga svoju dušu prebacuje i virtuelni svet. Kako procenti napreduju kraj priče se bliži.
Malopre sam pomenuo džez momente na albumu. Truba i saksofon su glavni "krivci" za to. Neobičan potez svakako ali su komentari kritike i fanove dobri. Da li ste imali neke sumnje u to kako bi ljudi mogli prihvatiti novi album obzirom da ste dosta eksperimentisali?
Pavel Korotaev (gitara): Ideja da na album uključimo trubu i saksofon je došla iznenada. Album je već bio pri kraju. Jedne večeri sam se tuširao i sinulo mi je, želeo sam da dodam albumu nešto drugačije, pa zašto ne džez? Nakon dva piva snimio sam nekoliko ideja, poslao ih drugu sa fakulteta ali se to njemu nije dopalo kako zvuči što me je prilično razbesnelo. Odlučio sam da pokušam još jednom i kontaktirao jednog od najboljih muzičara u Estoniji - mog bivšeg profesora harmonije i tenor saksofonistu Raul-a Sööt-a.
Sledećeg jutra je odgovorio da je zainteresovan da snimi saksofon za jedan metal album. Onda sam počeo da razmišljam o trubi. Pozvao sam svog prijatelja Allan-a Järve-a. Ubrzo je došao u studio i za sat vremena smo snimili trube za dve pesme. “The Metaphysics of Love” je tako postala poslednja komponovana i snimljena pesma.
Od početka sam želeo da na ovoj pesmi budu i violina i čelo. Njih su odsvirali moja kolegenica Julia Mets i moj učenik Alex Smirnov. Što se tiče solo deonice na pesmi "Demon Friend"... nju je odsvirao moj dobar prijatelj iz Moskve Oleg Lyutskevich. Često sviramo zajedno u mom studiju.
Prvi album je izdao italijanski “Underground Symphony Records” a drugi japanski “Red Rivet Records”. Kako ste se odlučili za japanskog izdavača?
Katya Gritskova (bas): Često smo sarađivali sa izdavačima iz daleka. Danas, u vreme interneta to i nije toliko teško. Bili smo srećni (ali ne i iznenađeni) kada smo dobili ponudu od japanskog Red Rivet Records. Generalno uvek nam prija kada dobijemo poruke iz daleka od ljudi koji se interesuju za naš rad. I jednostavno, zašto da ne radimo sa njima.
Maxim Spiridonov (gitara): Za razliku od “Revival-a”, “Soul Transfer” je u potpunosti konceptualno izdanje, jedna priča u kojoj svaka pesma predstavlja određeno poglavlje. Trebalo bi poslušati ceo album, od početka do kraja u jednom aktu da biste povezali priču. Tematski postoje tri priče koje se prepliću: unutrašnji svet - osećanja i sećanja glavnog lika, svet virtuelne realnosti koju je stvorio super kompjuter, i stvaran svet i društvo na koji utiču društvene mreže i gedžeti.
Katya Gritskova (bas): To je priča o bogatom čoveku, njegovoj veri i želji da živi zauvek. Zbog toga svoju dušu prebacuje i virtuelni svet. Kako procenti napreduju kraj priče se bliži.
Malopre sam pomenuo džez momente na albumu. Truba i saksofon su glavni "krivci" za to. Neobičan potez svakako ali su komentari kritike i fanove dobri. Da li ste imali neke sumnje u to kako bi ljudi mogli prihvatiti novi album obzirom da ste dosta eksperimentisali?
Pavel Korotaev (gitara): Ideja da na album uključimo trubu i saksofon je došla iznenada. Album je već bio pri kraju. Jedne večeri sam se tuširao i sinulo mi je, želeo sam da dodam albumu nešto drugačije, pa zašto ne džez? Nakon dva piva snimio sam nekoliko ideja, poslao ih drugu sa fakulteta ali se to njemu nije dopalo kako zvuči što me je prilično razbesnelo. Odlučio sam da pokušam još jednom i kontaktirao jednog od najboljih muzičara u Estoniji - mog bivšeg profesora harmonije i tenor saksofonistu Raul-a Sööt-a.
Sledećeg jutra je odgovorio da je zainteresovan da snimi saksofon za jedan metal album. Onda sam počeo da razmišljam o trubi. Pozvao sam svog prijatelja Allan-a Järve-a. Ubrzo je došao u studio i za sat vremena smo snimili trube za dve pesme. “The Metaphysics of Love” je tako postala poslednja komponovana i snimljena pesma.
Od početka sam želeo da na ovoj pesmi budu i violina i čelo. Njih su odsvirali moja kolegenica Julia Mets i moj učenik Alex Smirnov. Što se tiče solo deonice na pesmi "Demon Friend"... nju je odsvirao moj dobar prijatelj iz Moskve Oleg Lyutskevich. Često sviramo zajedno u mom studiju.
Prvi album je izdao italijanski “Underground Symphony Records” a drugi japanski “Red Rivet Records”. Kako ste se odlučili za japanskog izdavača?
Katya Gritskova (bas): Često smo sarađivali sa izdavačima iz daleka. Danas, u vreme interneta to i nije toliko teško. Bili smo srećni (ali ne i iznenađeni) kada smo dobili ponudu od japanskog Red Rivet Records. Generalno uvek nam prija kada dobijemo poruke iz daleka od ljudi koji se interesuju za naš rad. I jednostavno, zašto da ne radimo sa njima.
Nakon izdavanja albuma bendovi obično kreću na turneju. Gde vas možemo videti u narednih nekoliko meseci?
Katya Gritskova (bas): U pravu si. Turneja je najbolji vid promocije. Bina je najbolje mesto gde bend može da se predstavi u pravom svetlu. Tamo nema autotjuna i ostalih studijskih trikova koji mogu da sakriju nedostatke. Takođe, nastup je najbolji vid razmene energije. Ali nažalost bendovima poput nas je teško da nastupe. Planiramo neke aktivnosti za jesen ali neće to biti nešto veliko. Za sada je fokus na novim pesmama i spotovima koje pripremamo kao vid promocije.
Anna Ganina (vokal): Na bini dišemo kao jedan i zvučimo najbolje. Ne možete zamisliti koliko je zadovoljstvo svirati sa ovim ljudima! Ideja nam je da dopremo do Evrope što više putem koncerata, a moj lični san je prava Evropska turneja. Wacken open air mi je najveći san.
Dosta pažnje posvećujete promociji i merch-u. Imate mejling listu, razglednice, majice, redovno šaljete svoja izdanja, aktivnosti, mediji dobiju kompletan promo paket sa propratnim materijalom. Danas je to retkost pa uvek volim da pohvalim taj potez benda i istaknem to. Čini se da bend shvatate prilično ozbiljno.
Katya Gritskova (bas): Nemamo PR menadžera, nemamo neki budžet za reklamiranje. Zato koristimo svaku priliku da promovišemo našu muziku bilo gde. Trudimo se da budemo aktivni na društvenim mrežama. Prilično smo otvoreni i raspoloženi za razgovor. Raduju nas i recenzije naših izdanja. I da bismo olakšali medijima da dođu do nas, da bi bili primećeniji radimo sve ovo što si naveo... Ako se ne promovišete, bend jednostavno kao da ne postoji.
Maxim Spiridonov (gitara): Emphasis nije samo kao porodica, on je kao organizacija u kojoj svako ima neku ulogu. :) Pored gitara moj zadatak je bio da osmislim čitav koncept novog albuma, takođe vodim finansijski deo posla oko benda i bavim se video produkcijom. Pavel je zadužen za zvuk, on je naš producent, inženjer i kompozitor. Katya jer zadužena za promociju, dizajn i menadžment. I preostala dva momka imaju svoje zadatke. Pravilna raspodela obaveza je i jedan od razloga za opstanak jednog benda.
Došli smo do kraja ovog razogova. Moram da priznam da mi je bilo zanimljivo pričati sa vama jer ste nam ovde na Balkanu (muzički i geografski) prilična egzotika. Postoji li nešto što biste možda dodali što mislite da je važno i vezano za vaš bend? Ovo je i prilika da pošaljete neku poruku našim čitaocima...
Dosta pažnje posvećujete promociji i merch-u. Imate mejling listu, razglednice, majice, redovno šaljete svoja izdanja, aktivnosti, mediji dobiju kompletan promo paket sa propratnim materijalom. Danas je to retkost pa uvek volim da pohvalim taj potez benda i istaknem to. Čini se da bend shvatate prilično ozbiljno.
Katya Gritskova (bas): Nemamo PR menadžera, nemamo neki budžet za reklamiranje. Zato koristimo svaku priliku da promovišemo našu muziku bilo gde. Trudimo se da budemo aktivni na društvenim mrežama. Prilično smo otvoreni i raspoloženi za razgovor. Raduju nas i recenzije naših izdanja. I da bismo olakšali medijima da dođu do nas, da bi bili primećeniji radimo sve ovo što si naveo... Ako se ne promovišete, bend jednostavno kao da ne postoji.
Maxim Spiridonov (gitara): Emphasis nije samo kao porodica, on je kao organizacija u kojoj svako ima neku ulogu. :) Pored gitara moj zadatak je bio da osmislim čitav koncept novog albuma, takođe vodim finansijski deo posla oko benda i bavim se video produkcijom. Pavel je zadužen za zvuk, on je naš producent, inženjer i kompozitor. Katya jer zadužena za promociju, dizajn i menadžment. I preostala dva momka imaju svoje zadatke. Pravilna raspodela obaveza je i jedan od razloga za opstanak jednog benda.
Došli smo do kraja ovog razogova. Moram da priznam da mi je bilo zanimljivo pričati sa vama jer ste nam ovde na Balkanu (muzički i geografski) prilična egzotika. Postoji li nešto što biste možda dodali što mislite da je važno i vezano za vaš bend? Ovo je i prilika da pošaljete neku poruku našim čitaocima...
Katya Gritskova (bas): Želeli bismo da pozdravimo braću i sestre sa Balkana! Podržite lokalnu andergraund scenu. Nadamo se da ćemo imati prilike da vas posetimo što pre i obiđeno vaš lep region. Živeo rokenrol!