Nova realnost Geoff-a Tate-a: Operation Mindcrime - The new Reality
Helly Cherry
Posle svađe sa ostalim članovima Queensryche-a i odlaska iz istog 2012. godine Geoff Tate je u naletima inspiracije ili možda iz inata, izbacivao po jedan album godišnje. Prvi, iste godine pod svojim imenom naziva „Kings & Thieves“, pa sledeće godine pod firmom „Queensryche feat. Geoff Tate“ – „Frequency Unknown“ i oba su prošla prilično nezapaženo. Verovatno revoltiran tom činjenicom zajedno sa dugogodišnjim producentom i povremenim gitaristom firme Queensryche, Kelly Gray-om osniva bend Operation Mindcrime, imenom najuspešnijeg albuma bivšeg benda čijeg nasleđa očigledno ne može i ne želi da se odrekne.
„The New Reality“ je treći deo trilogije koju je sam Tate najavio izdajući prvi album „The Key“, o porocima i grehovima „novog sveta“ čija elita, japiji, bankari, brokeri i finansijski savetnici služe novom Bogu – NOVCU. Prošlogodišnji „Resurrection“ (meni, ipak najbolji od sva tri albuma) je bio spona, a eto, prvog decembra tekuće godine se na policama (ne i kod nas, ali zato postoje torenti ☺)pojavio novi, friški „The New Reality“. Ako ste slušali prethodna dva, onda je ovo logičan nastavak za vas i normalan nastavak priče. Ako se, pak, niste susretali sa ovim projektom nesumnjivo sjajnog pevača i jednog od likova koji su obeležili metal žanr i istoriju rokenrola uopšte, par reči o ovom izdanju, jer to je konačno i bit recenzije, n’est-ce-pas?
Neretko u svojim recenzijama upadnem u zamku pa raščlanjujem album pesmu po pesmu, ovde bih zaista pobegao od toga, jer album treba posmatrati i slušati kao deo trilogije, započetu pre dve godine, tako da preporučujem da nabavite i prethodna dva albuma izdatim pod imenom Operation:Mindcrime. Ipak, izdvojio bih pesme „Wake me up“ kao potencijalni hit, ako psihodelični progresivni metal kakav nalazimo na ovom izdanju može iznedriti takvo šta, zatim „Its Always You“ u kojoj saksofon daje novu dimenziju pesmi , „The Fear“ gde upotreba sinitisajzera i ostale elektronike potvrđuje Tate-ovu izreku da u mladosti nije bio metalac i da to nikad nije sasvim ni postao već je radije slušao Ultravox, Thompson Twins i Bowiea na kojeg je načinom pevanja i zaličio povremeno. Na „My Eyes“ možemo čuti još elektronike, semplova i eksperimentisanja, ali Tate-ov glas nas vrati u realnost i podseti šta to, ustvari slušamo. U „ All For What“ nalazimo i piano i gudače, a „Same Old Story“ je logičan završetak i albuma i cele trilogije jer nam dokazuje da se otkad je sveta i veka sve vrti oko novca i moći.
U suštini, ovaj album nije ništa epohalno, kao ni ceo projekat Operation:Mindcrime, ali iz poštovanja prema liku i delu gospodina Tate-a reći ću da u moru bezličnih izdanja „The New Reality“ bar nosi poruku i opominje nas u šta se moderni svet pretvorio – u bezočnu trku za novcem, gde gazimo preko leševa i zaboravljamo dušu i ljubav.
A samo nam je ljubav potrebna...
Zoran Popnovakov
„The New Reality“ je treći deo trilogije koju je sam Tate najavio izdajući prvi album „The Key“, o porocima i grehovima „novog sveta“ čija elita, japiji, bankari, brokeri i finansijski savetnici služe novom Bogu – NOVCU. Prošlogodišnji „Resurrection“ (meni, ipak najbolji od sva tri albuma) je bio spona, a eto, prvog decembra tekuće godine se na policama (ne i kod nas, ali zato postoje torenti ☺)pojavio novi, friški „The New Reality“. Ako ste slušali prethodna dva, onda je ovo logičan nastavak za vas i normalan nastavak priče. Ako se, pak, niste susretali sa ovim projektom nesumnjivo sjajnog pevača i jednog od likova koji su obeležili metal žanr i istoriju rokenrola uopšte, par reči o ovom izdanju, jer to je konačno i bit recenzije, n’est-ce-pas?
Neretko u svojim recenzijama upadnem u zamku pa raščlanjujem album pesmu po pesmu, ovde bih zaista pobegao od toga, jer album treba posmatrati i slušati kao deo trilogije, započetu pre dve godine, tako da preporučujem da nabavite i prethodna dva albuma izdatim pod imenom Operation:Mindcrime. Ipak, izdvojio bih pesme „Wake me up“ kao potencijalni hit, ako psihodelični progresivni metal kakav nalazimo na ovom izdanju može iznedriti takvo šta, zatim „Its Always You“ u kojoj saksofon daje novu dimenziju pesmi , „The Fear“ gde upotreba sinitisajzera i ostale elektronike potvrđuje Tate-ovu izreku da u mladosti nije bio metalac i da to nikad nije sasvim ni postao već je radije slušao Ultravox, Thompson Twins i Bowiea na kojeg je načinom pevanja i zaličio povremeno. Na „My Eyes“ možemo čuti još elektronike, semplova i eksperimentisanja, ali Tate-ov glas nas vrati u realnost i podseti šta to, ustvari slušamo. U „ All For What“ nalazimo i piano i gudače, a „Same Old Story“ je logičan završetak i albuma i cele trilogije jer nam dokazuje da se otkad je sveta i veka sve vrti oko novca i moći.
U suštini, ovaj album nije ništa epohalno, kao ni ceo projekat Operation:Mindcrime, ali iz poštovanja prema liku i delu gospodina Tate-a reći ću da u moru bezličnih izdanja „The New Reality“ bar nosi poruku i opominje nas u šta se moderni svet pretvorio – u bezočnu trku za novcem, gde gazimo preko leševa i zaboravljamo dušu i ljubav.
A samo nam je ljubav potrebna...
Zoran Popnovakov