Kaschade: Muzika za snove, filmove i trip
Helly Cherry
Kad ste poslednji put pustili sebi neki album koji u svom opisu ima reč „eksperimentalno“? Ima nečeg izazovnog u probijanju komfor zone u koju nas smešta muzika na koju smo navikli i tek kada se nađemo u situaciji da ne možemo da napravimo izbor, uvidimo koliko nam je tolerancija mala. Zato nije loše s vremana na vreme podvrgnuti svoj slušalački ukus muzici koju ne poznajemo, muzici koja nije ono što slušamo svakog dana, čak i onoj muzici koja u nama izaziva neprijatnost.
Novosadski muzičar Aleksandar Stojanović, koji se rodio i odrastao u Nemačkoj, od 2010. godine pod imenom Kaschade pravi ambijentalnu i eksperimentalnu muziku. Do sada je objavio četiri albuma, a poslednji album, „Performance“, izašao je u martu prošle godine. Na njemu se nalazi trinaest numera i njihov zvuk se kreće u okvirima odrednica: „ambient, dark, electronic, experimental, space music“. Ali šta to zapravo znači?
Ako ste osetljivi na muziku, reagovaćete na određene zvukove naviranjem sećanja, ecmocija i asocijacija, pa vam zato preporučujem da se suočite sa muzikom objedinjenom na ovom izdanju. Ovih trinaest kompozicija nam nudi mogućnost da makar na trenutak iskoračimo iz svog kruga i suočimo se sa snagom koju imaju zvukovi. Ovo je muzika koja je dizajnirana tako da ne može da se koristi za zabavu, ne može da posluži kao pokrivač u restoranima gde fotografišemo obroke za instagram, ovo je muzika koja vas izaziva, dovodi u stanje nemira, ubacuje vas u specifičan film koji je Kaschade režirao tonovima. Ovo je muzika koja sadrži zvuke činela, škripu, električne efekte, zujanje, mračnu masu koja vibrira (kao u kompoziciji „Dobreman“), ali i prijatne linije na saksofonu koje se probijaju kroz buku i prave veliki kontrast u osećanjima. Zvuk saksofona se provlači kroz većinu kompozicija na albumu i tako ih motivki vezuje u jednu celinu.
Ukoliko obratimo pažnju na naslove kompozicija, uvidećemo da je svaka naslovljena tako da tematizuje i na neki način objašnjava zbir zvukova sadržanih u kompoziciji. Pojedini naslovi, kao „Koala Soda“ ili „Starfall Joint“, zvuče toliko dobro da vas znatiželja primorava da ih poslušate, u nadi da će vas to približiti viziji koja je dovela do komponovanja ovakve numere. Autor kao da se igra sa publikom imenujući tako svoje numere, pa poslednju stvar na albumu, „Golden Balls“, tumačim kao izazov – ako stvarno možeš da izdržiš njenih 8 minuta i 12 sekundi, onda zaslužuješ nagradu. Možda ne verujete da nije lako?
Ako niste imali odgovor na pitanje sa početka teksta, album „Performance“ je dobar početak. Ne smemo zaboraviti da je muzika mnogo više od onoga što puštamo sebi u trenucima dokolice ili kada želimo da uživamo u znanim melodijama. Kašade nam daje mogućnost da se suočimo sa muzičkim izazovom i upoznamo autora i njegovu viziju sveta kroz muziku koju pravi. Zamislite da je ovo san ili film ili trip – ili zvučni performans. Zašto da se ne okušate?
Album možete da pronađete na https://kaschade.bandcamp.com/album/performance-2016
Andrea Kane
Novosadski muzičar Aleksandar Stojanović, koji se rodio i odrastao u Nemačkoj, od 2010. godine pod imenom Kaschade pravi ambijentalnu i eksperimentalnu muziku. Do sada je objavio četiri albuma, a poslednji album, „Performance“, izašao je u martu prošle godine. Na njemu se nalazi trinaest numera i njihov zvuk se kreće u okvirima odrednica: „ambient, dark, electronic, experimental, space music“. Ali šta to zapravo znači?
Ako ste osetljivi na muziku, reagovaćete na određene zvukove naviranjem sećanja, ecmocija i asocijacija, pa vam zato preporučujem da se suočite sa muzikom objedinjenom na ovom izdanju. Ovih trinaest kompozicija nam nudi mogućnost da makar na trenutak iskoračimo iz svog kruga i suočimo se sa snagom koju imaju zvukovi. Ovo je muzika koja je dizajnirana tako da ne može da se koristi za zabavu, ne može da posluži kao pokrivač u restoranima gde fotografišemo obroke za instagram, ovo je muzika koja vas izaziva, dovodi u stanje nemira, ubacuje vas u specifičan film koji je Kaschade režirao tonovima. Ovo je muzika koja sadrži zvuke činela, škripu, električne efekte, zujanje, mračnu masu koja vibrira (kao u kompoziciji „Dobreman“), ali i prijatne linije na saksofonu koje se probijaju kroz buku i prave veliki kontrast u osećanjima. Zvuk saksofona se provlači kroz većinu kompozicija na albumu i tako ih motivki vezuje u jednu celinu.
Ukoliko obratimo pažnju na naslove kompozicija, uvidećemo da je svaka naslovljena tako da tematizuje i na neki način objašnjava zbir zvukova sadržanih u kompoziciji. Pojedini naslovi, kao „Koala Soda“ ili „Starfall Joint“, zvuče toliko dobro da vas znatiželja primorava da ih poslušate, u nadi da će vas to približiti viziji koja je dovela do komponovanja ovakve numere. Autor kao da se igra sa publikom imenujući tako svoje numere, pa poslednju stvar na albumu, „Golden Balls“, tumačim kao izazov – ako stvarno možeš da izdržiš njenih 8 minuta i 12 sekundi, onda zaslužuješ nagradu. Možda ne verujete da nije lako?
Ako niste imali odgovor na pitanje sa početka teksta, album „Performance“ je dobar početak. Ne smemo zaboraviti da je muzika mnogo više od onoga što puštamo sebi u trenucima dokolice ili kada želimo da uživamo u znanim melodijama. Kašade nam daje mogućnost da se suočimo sa muzičkim izazovom i upoznamo autora i njegovu viziju sveta kroz muziku koju pravi. Zamislite da je ovo san ili film ili trip – ili zvučni performans. Zašto da se ne okušate?
Album možete da pronađete na https://kaschade.bandcamp.com/album/performance-2016
Andrea Kane