W. Ochse: Blaze of Glory, D. Clegg: Coming of Age
Helly Cherry
Oktobar je bio mesec horora, kako priliči i dolikuje, i za to se pobrinuo The Halloween Horror Bundle, koji je ponudio osam aktuelnijih horor naslova za vrlu razumnu cenu. I naravno, kako to već bude sa kupovinom na veliko, bilo je tu za svakog ponešto, mada priznajem da sam za sebe našla ipak malko manje nego što sam se nadala. Sve u svemu, ovogodišnju Noć Veštica su mi uglavnom zadovoljavajuće garnirala dva naslova iz HHB paketa: Weston Ochse, sa njegovim ultrapalpičnim Blaze of Glory, i Douglas Clegg sa tri novelete objedinjene pod naslovom Coming of Age.
Blaze of Glory ima prilično zanimljivu istoriju koja uvelike objašnjava njegovu raskalašenu i na momente zdravo urnebesnu filmičnost - Weston Ochse je po svojoj prilično zapaženoj ranijoj noveleti Once upon the End napravio scenario za B Monster Movie na tragu Tremorsa. Scenario je doživeo tragikomičnu sudbinu koju Ochse skoro pa dirljivo saopštava u pogovoru za roman, što je već samo po sebi zanimljiv tračeraj iz, kako to sam Ochse naziva, "secretive cloak-and-dagger nature of the individual production companies", u ovom slučaju predstavljenom kompanijom Amen Ra (Wesley Snipes). Tragična sudbina tog scenarija rezultovala je ovim romanom, a sam Ochse tvrdi da je usput poneo kući i nekoliko vrednih zapažanja po pitanju šta ne raditi i o čemu ne pričati u drobilici holivudske mašinerije.
Blaze of Glory u svom apokaliptičnom setingu nudi paletu krajnje živopisnih protagonista - đubretara, prodavca polovnih automobila, prostitutke, babe ovisne o kraku - koji proživljavaju smak sveta za koji su zaslužni… pa eto, vrlo zubati crvi, u raznim oblicima i dimenzijama, od ogromnih koji gutaju solitere, pa do krajnje sićušnih, koji jedu ljude, i to bez njihovog znanja. Za pristojnu horor-komediju skoro pa da i ne treba više od toga, a ako i zatreba, Blaze of Glory nudi i dodatne bisere retkih načina kojima se ljudi mogu crvima suprostaviti: dovoljno je pomenuti samo slanu vodu i temu iz filma Rocky pa da se dimenzije urnebesa u ovom romanu donekle naslute.
Blaze of Glory ima prilično zanimljivu istoriju koja uvelike objašnjava njegovu raskalašenu i na momente zdravo urnebesnu filmičnost - Weston Ochse je po svojoj prilično zapaženoj ranijoj noveleti Once upon the End napravio scenario za B Monster Movie na tragu Tremorsa. Scenario je doživeo tragikomičnu sudbinu koju Ochse skoro pa dirljivo saopštava u pogovoru za roman, što je već samo po sebi zanimljiv tračeraj iz, kako to sam Ochse naziva, "secretive cloak-and-dagger nature of the individual production companies", u ovom slučaju predstavljenom kompanijom Amen Ra (Wesley Snipes). Tragična sudbina tog scenarija rezultovala je ovim romanom, a sam Ochse tvrdi da je usput poneo kući i nekoliko vrednih zapažanja po pitanju šta ne raditi i o čemu ne pričati u drobilici holivudske mašinerije.
Blaze of Glory u svom apokaliptičnom setingu nudi paletu krajnje živopisnih protagonista - đubretara, prodavca polovnih automobila, prostitutke, babe ovisne o kraku - koji proživljavaju smak sveta za koji su zaslužni… pa eto, vrlo zubati crvi, u raznim oblicima i dimenzijama, od ogromnih koji gutaju solitere, pa do krajnje sićušnih, koji jedu ljude, i to bez njihovog znanja. Za pristojnu horor-komediju skoro pa da i ne treba više od toga, a ako i zatreba, Blaze of Glory nudi i dodatne bisere retkih načina kojima se ljudi mogu crvima suprostaviti: dovoljno je pomenuti samo slanu vodu i temu iz filma Rocky pa da se dimenzije urnebesa u ovom romanu donekle naslute.
Coming of Age Douglasa Clegga je odabran da udari kontru silnoj parodiji horora kakvu je obezbedio Blaze of Glory, ali alas, izgleda da je to lakše očekivati negoli i dobiti. Clegg je svakako jedan od horor pisaca od kojih se nešto takvo moglo očekivati, još tamo od njegove I Am Infinite; I Contain Multitudes ali, istini za volju, Coming of Age to dokazuje samo u odličnoj prvoj noveleti Purity. Cleggov opus sve više preplavljuju nehotične žanrovske parodije u formatu teen angst natprirodnih bezvezarija i to variranje kvaliteta Cleggove proze ostaće mi večita misterija, baš koliko i njegovo insistiranje na pristupima koji mu maltene obećavaju infantilnu inferiornost. Moguće da je u pitanju podilaženje publici iz čisto ekonomskih razloga, i nije da nemam razumevanja, ali ipak! postoje i limiti za ugađanja autoru od strane publike, i ja se opasno bližim svome, jer otkrivam da mi postaje sve napornije pamtiti i ceniti Clegga po impresivnim ali i vrlo retkim blistanjima u domenu psihološkog horora.
Lidija Beatović
Lidija Beatović