DIY priručnik: Kako organizovati sopstvenu evropsku turneju



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Ovde se neće pisati o tour busevima, velikim mainstream festivalima, honorarima od nekoliko hiljada evra, grupi devojkama, kilogramima droge i alkohola, skupocenim hotelskim sobama i sličnim ekstravagantnim momentima o kojima smo čitali iz opisa velikih rok bendova…

Kada su za građane Srbije, i još nekih zemalja tzv. zapadnog Balkana, ukinute vize za putovanja u Evropsku Uniju, ta vest je dočekana sa velikim olakšanjem jer nakon godina ponižavanja ispred stranih ambasada i ophođenja prema putnicima sa ovih prostora kao prema građanima drugog reda, najzad se pojavila mogućnost slobodnog putovanja, što uostalom spada u korpus osnovnih ljudskih prava. Ovu vest su sa velikim oduševljenjem dočekali i mnogobrojni ovdašnji muzičari jer im se pružila prilika da izađu van granica naše okrnjene zemlje, kako bi svoju muziku prezentovali širem krugu slušalaca. S obzirom na ove formalnosti glede viza, čini mi se da u ovom trenutku gotovo da ne postoje prepreke da jedan bend ne organizuje svoju (evropsku) turneju, a da bi se ovo sprovelo u delo, sledi nekoliko saveta koji mogu biti od koristi.

Pre nego što pređem na detalje, morate da imate u vidu da govorim o DIY (uradi sam) turnejama. Dakle, ovde se neće pisati o tour busevima, velikim mainstream festivalima, honorarima od nekoliko hiljada evra, grupi devojkama, kilogramima droge i alkohola, skupocenim hotelskim sobama i sličnim ekstravagantnim momentima o kojima smo čitali iz opisa velikih rok bendova. O tome možete pronaći više u biografijama rok velikana.


Pre nego krenete na tour važno je imati u vidu nekoliko stvari:

1. Prevozno sredstvo – svakako da je najbolje i najrentabilnije prevozno sredstvo kombi. Ukoliko ste ljubitelj avantura možete probati i sa autom, vozom ili autobusom, ali to je nepreporučljivo zbog neudobnosti ili eventualnog kašnjenja ovih prevoznih sredstava. Doduše, znam za neke bendove koji su na taj način išli na turneju, ali na osnovu njihovog iskustva ispada da je skuplja dara nego mera. Dakle, moj savet je da se ipak odlučite za kombi. Postoje razne varijante iznajmljivanja kombija, od oficijalnih kompanija/ autoprevoznika do komšija/ poznanika/ rođaka koji poseduju ovo prevozno sredstvo. Međutim, u prethodnih nekoliko godina na prostorima bivše Jugoslavije se pojavilo nekoliko vlasnika kombija, odličnih i pouzdanih vozača, koji su sasvim sigurno bolji izbor od gore pomenutih varijanti. Cene iznajmljivanja variraju, ali kreću se od 30 do 50 evra po danu, uz pripadajuće troškove (putarine, gorivo, itd). Možda na prvi pogled deluje skupo, ali imajte u vidu da su u EU ove cene umnogome veće (100-150 evra po danu). Naravno, uvek treba imati u vidu da su kvarovi na vozilu mogući, ali u saradnji sa vlasnikom vozila se o tome valja dogovoriti. No svakako da niko ne kreće na put od nekoliko hiljada kilometara bez prethodnih detaljnih provera. Ali kao što naš narod kaže: „shit happens“. Takođe, imajte u vidu da postoje različite opcije iznajmljivanja kombija, tj. sa vozačem i bez. Ukoliko niste vični vožnji po uskim ulicama Milana, ili na autobanovima Nemačke, onda je bolje da prepustite stvar profesionalcu, dok vi možete da se opustite i uživate u pogledu.

2. ATA karnet – Jedna od velikih grešaka koje prave bendovi, posebno sa Zapada, jeste to što pre polaska na turneju ne vade ATA karnet. U pitanju je međunarodni dokument koji se koristi da bi se pojednostavio privremeni uvoz/izvoz roba u stranu zemlju sa rokom važenja od jedne godine. U prevodu, u pitanju je „pasoš“ za opremu. Da biste izašli sa vašom opremom iz Srbije morate da imate overen karnet na granici. U protivnom možete platiti velike kazne jer se može smatrati da krijumčarite neprijavljenu robu. Karnet se vadi u Privrednoj komori Srbije u odeljenju za ATA karnete, a procedura je vrlo jednostavna. Jedina loša vest je da se za ovaj dokument plaća izvesna cifra, a ona zavisi od vrednosti opreme. Običaj je da se ne stavljaju realna vrednost već nešto umanjena kako bi ATA karnet bio jeftiniji (prosečna cena je 70 evra).

3. Oprema – Iako nije obavezno imati, mnogo je lakše ukoliko ponesete svoju binsku opremu (backline). Običaj je da se binska oprema deli sa bendovima sa kojima nastupate, osim naravno lomljivih delova bubnja (činele, doboš, bas pedala). Razglas (PA system) je obaveza organizatora/promotera, ali neretko prostori u kojima se svira poseduju i ponešto od binske opreme, tako da u slučaju kvara na opremi, može se lako pronaći zamena.

4. Putnici – S obzirom da DIY turneje često nisu isplative neophodno je popuniti kombi. Najbolja opcija je da povedete još jedan bend sa vama jer na taj način rešavate problem podele troškova, ali i imate sa kim da delite binu u slučaju da ne postoji domaća podrška. Ukoliko to nije moguće onda pozovite tzv. „turiste“ koji će putovati sa vama, učestvovati u troškovima ali i pomagati oko nošenja opreme, prodaje stvari na distribuciji, i itd.

5. Distro – Važna stavka koja može da bude od koristi za pokrivanje troškova je distro. Poželjno je da napravite svoje majice, koje nisu toliko skupe jer sada već postoji veliki broj štamparija i različitih proizvođača majica, zatim cegere, ali i ploče, CD-ove i kasete. Iskustvo mi govori da CD-ove gotovo niko ne kupuje, zato se i nemojte truditi da ih štampate, ali zato su vinili, pa čak i kasete, jako isplativi formati. Jedini problem je što je neophodno uložiti određena finansijska sredstva, posebno za štampanje ploča, ali se isto tako može jako puno zaraditi i na taj način povratiti uloženi novac, ali i zaraditi. Kada su majice u pitanju, kao i u slučaju prevoznika, na ovim prostorima postoje grupe ili pojedinci sa scene koji mogu uz pristojnu nadoknadu da vam pomognu oko njihovog štampanja.


6. Novac – Kako ne biste bili u velikom minisu, poželjno je dobijati 150 evra po koncertu jer to je cifra koja vam isplaćuje sve troškove (pod uslovom da za kombi treba izdvojiti 50 evra po danu). Međutim, iako je za očekivati da se na turneji nešto novca zaradi, nije naodmet sačuvati koji evro u slučaju da stvari ne idu predviđenim tokom (npr. ukoliko se kombi pokvari). Količina novca koju je potrebno poneti je stvar pojedinca i njegovih finansijskih mogućnosti, ali manje od 100 evra svakako ne bi trebalo imati u nekom šteku. U svakom slučaju, treba poneti nešto novca za pojesti neki sladoled, popiti koje pivo ili kupiti razglednicu.

Takođe, ne bi bilo zgoreg, proveriti stanje sa putarinama, vinjetama, tunelima, brodovima i ostalim sredstvima pljačkanja, jer dobar deo novca koji sakupite morate dati za ove harače. U tom slučaju, sporedni ili regionalni putevi mogu biti jako dobra alternativa, posebno u Italiji, Francuskoj i drugim zapadnoevropskim zemljama gde su ovi putevi u sasvim solidnom stanju.

7. Bukiranje turneje – Nakon što se reše gore pomenuti problemi, prelazi se na glavni deo svake turneje. Premda bukiranje turneje na prvi mah izgleda kao nemoguća misija, ispostavlja se da i nije toliko komplikovano. Neophodno je puno strpljenja, slobodnog vremena i upornosti. Na prostorima Evrope, uključujući i Balkan, postoji razgranata mreža promotera, skvotova, autonomnih centara, klubova i nezavisnih festivala pa je neophodno pronaći njihove kontakte i poslati stotine mejlova. Korisne grupe postoje na Facebook-u, pa se bacite na pretraživanje.

Uvek se polazi od jedne zamišljene rute, ali treba imati u vidu da se obično pomalo skrene sa nje. Imajte u vidu da razdaljine između gradova ne budu veće od 500 km. Naravno da ponekad nije moguće ostati u ovim okvirima, pa se ova zamišljena cifra neretko premašuje, ali to neka bude neki izuzetak, a nikako pravilo. Voziti se preko 500 km je izuzetno naporno, ne samo za vozača, već i za one koji se voze.

Najbolji termini za bukiranje turneja su proleće ili jesen. To su tradicionalno dobri termini za koncertne aktivnosti, ali ne treba gubiti iz vida da su i vremenski uslovi jako povoljni. Ovaj deo sa vremenskim uslovima se posebno odnosi na situaciju kada se odlazi na turneju tokom zime ili leta. Nije baš prijatno ostati zaglavljen u snegu negde na Alpima ili kuvati se u limenoj konzervi na vrelim putevima.

Ukoliko ne želite da budete u velikom minusu obavezno imajte u vidu da obiđete Nemačku i Švajcarsku. Dosadašnja iskustva govore da su to prostori na kojima se može uzeti najviše novca. Na kraju krajeva, postoji žargonski naziv za Nemačku koji koriste promoteri i bendovi – Germoney. Situacija u ostalim državama je promenljiva, varira od grada do grada i nikada niste načisto koliko novca možete da dobijete. Posebno je loša situacija na Balkanu, ali na uštrb novca ovde dobijate vrhunsku zabavu. Olakšavajuća okolnost je što na svakom koncertu možete očekivati hranu (večera i doručak) i smeštaj pa samim tim nećete morati da trošite svoj novac za te stavke.

Sve gore navedeno je samo vrh ledenog brega ili bar dobra osnova od koje se kreće. Za sve ostalo se morate sami snaći i pratiti svoj njuh. Važno je samo prelomiti i doneti odluku da se otisnete na put. Nakon toga ništa više neće biti isto. Nakon pređenih nekoliko hiljada kilometara, upoznavanja novih dragih ljudi, slikanja ispred turističkih atrakcija, znojavih koncerata, itd, poželećete da se više nikada ne vratite svojim dosadnim životima.

Vojkan Trifunović
izvor: Rockomotiva



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva