Stoner septembar u Božidarcu
Helly Cherry
Stoner je jedan od najzanimljivijih pojava u današnjoj muzici jer se razgranao u nevidjen broj podpravaca. Šta sve može biti stoner - teško je reći, od melanholičnog, meditativnog i orijentalnog, preko psihodelije i žestokih metal rifova sa garažnim, punk i postpunk prizvukom i još mnogo toga... Stoner kao da je obuhvatio sve moguće postojeće muzičke pravce i predstavio ih u jednom svom prepoznatljivom mood-u. Postoji jedna zajednička crta u svim tim stvarima koje nazivamo stonerom - a to je spiritualna tematika i naglašena emotivnost u izvođenju. Ova muzika ima jak uticaj na raspoloženje, nekako najlakše nalazi puteve do našeg unutrašnjeg bića, tera nas da se prepustimo doživljaju, da oslobodimo um.
Često se desi da vremenske prilike naprave izuzetan background muzičkom dešavanju kome prisustvujem. Već sam pisala o tome kako je kiša dala sjajan štimung melanholičnom stoneru na Kunigunda festivalu (Slovenija). Ovoga puta vreme je bilo potpuno drugačije. Da bih opisala tu razliku, daću kratko poređenje - odnos otprilike ovakav: Engleska vs Teksas. Taj opis ide u prilog tvrdnji kolike su mogućnosti stoner pravca i različite influence u takvoj muzici. Jučerašnji dan bio je najtopliji septembarski dan koji sam proživela u životu. Put Niš - Beograd bio je neizdrživ. Uzavreo asflat, gužve u saobraćaju, autobus bez klime, jedan pravi jul u septembru, ko nije morao na put, pametnije bi bilo da ostane kući i zamrači prostoriju. Međutim, rešila sam da se kuvam u konzervi na točkovima vodjena najavom nastupa benda Stoned Jesus (Ukrajina). Međutim, negde na ulazu u Beograd stiže mi razočaravajuća vest - bend ne može nastupiti zbog problema na granici. Prethodne večeri svirali su u Budimpešti i imali nesrećan slučaj - njihovi pasoši su ukradeni. Mnogo muke s tim Mađarima poslednjih dana... Bendu je preostalo jedino da se izvini fanovima i najavi svirku nekom drugom prilikom, najverovatnije do kraja 2015. godine i karta kupljena za današnji događaj važiće i tada. Šta je tu je, viša sila, iako su moji favoriti izostali sa svirke, nadam se dobrom provodu.
Satnica na Božidarcu je pomerena, program počinje sat i po vremena kasnije nego što je najavljeno. Ispred je puno ljudi, paklene večernje temperature nikako da se spuste. Toplotni udar u najavi. Kao da sam u kotlu koji se konstanto održava na vatri. Sve mi titra pred očima. Iz tog razloga sam propustila i prvi bend Northern Revival, bilo mi je neophodno osveženje i da što pre sredim problem užasne glavobolje. Propustila sam prilično dobru svirku - stoner, rock i metal sa sludge i doom uticajima, kombinacija koju veoma volim da čujem. Oni koji su propratili nastup kažu da je bilo sjajno. Nadam se da uskoro ću imati priliku da ih čujem, a sada se upoznajem sa njihovom muzikom preko studijskog snimka.
Ono što sledi jeste pravi južnjački zvuk - vlasotinački bend Fluid Underground koji je meni prilično dobro poznat. Prvi put sam imala priliku da ih vidim na velikoj bini, pre toga poslednji put sam ih pratila u niškom klubu Feedback aprila meseca kada su promovisali novi album „Amanet“. Stoner soul se oseća u svakom tonu. Najbolji njihov nastup koji sam gledala do sad - emocija, uvežbanost i dobar kontakt s publikom karakterisali su njihovu izvedbu. Poseban kvalitet ovog benda jeste melodičan clean vokal Miloša Petrenja - „pesak“ u glasu daje posebnu nijansu njegovom pevanju, dozu sirovosti kakva je neophodna za ovakvu muziku.
Njihove pesme karakteriše zvuk sa blues podlogom i primesama garažnog rock-a, dinamičnim ritmom, melodičnim refrenima. Kratki ali efektni liriksi na srpskom jeziku brzo nas nateraju da učestvujemo i pustimo glas kroz prostor. Nastup je bio, nažalost, jako kratak, mada su pametno za set listu izabrali svoje najupečatljivije stvari: Amanet, Jesen, Priština... Lista od nekih 7 pesama je bila dovoljna da temperaturu u klubu podigne za još par stepeni. Njihov nastup bio je baš onakav kakav se očekuje od toplog juga.
Ono što je usledilo nakon Fluida bilo je neočekivano - iz zemlje mračnog doom metala i hladne klime stiže pure southern - Greenleaf (Švedska) nude brz i energičan stoner kakav se na primer može čuti kod Truckfighters-a. Psihodelija upakovana u prljavi rock i metal na Black Sabbath osnovama. Album Vol 4 i psihodelick rock 60-tih i 70-ih godina provejavaju kroz muziku ovog benda. Čist vokal sa izvesnim meditativnim prizvukom, u nekim trenucima zaličio je na Morisona, a ponekad neodoljivo podsecao na Zek Vajlda... Album pod nazivom Trails and passes ukazuje na njihovo interesovanje za spiritualnu tematiku, što se u tekstovima primećuje. Kulmnaciju nastupa predstavlja pesma With eyes wide open gde je refren „open up your eyes“ pratilo gromoglasno pevanje publike. U tom trenutku osetila sam kao da se nalazim ispred šamana sa gomilom poklonika i svi ponavljamo istu mantru iznova i iznova. Nakon toga sledi rasplet njihovog nastupa. Problemi sa gitarskom pedalom onemogućili su bis. Prostrorija se zagrejala do maksimuma, termometri su bili pred pucanjem, garantovano. Pravi mind blowing.
Sve ovo bilo je i više nego dovoljno za pakao. Hell yeah!!! Šta bi bilo da smo imali i Ustondiranog Isusa? A vas ostavljamo da overite i galeriju fotografija u nastavku...
txt: Ana Nikolić
foto: Bojan Mitrović
Često se desi da vremenske prilike naprave izuzetan background muzičkom dešavanju kome prisustvujem. Već sam pisala o tome kako je kiša dala sjajan štimung melanholičnom stoneru na Kunigunda festivalu (Slovenija). Ovoga puta vreme je bilo potpuno drugačije. Da bih opisala tu razliku, daću kratko poređenje - odnos otprilike ovakav: Engleska vs Teksas. Taj opis ide u prilog tvrdnji kolike su mogućnosti stoner pravca i različite influence u takvoj muzici. Jučerašnji dan bio je najtopliji septembarski dan koji sam proživela u životu. Put Niš - Beograd bio je neizdrživ. Uzavreo asflat, gužve u saobraćaju, autobus bez klime, jedan pravi jul u septembru, ko nije morao na put, pametnije bi bilo da ostane kući i zamrači prostoriju. Međutim, rešila sam da se kuvam u konzervi na točkovima vodjena najavom nastupa benda Stoned Jesus (Ukrajina). Međutim, negde na ulazu u Beograd stiže mi razočaravajuća vest - bend ne može nastupiti zbog problema na granici. Prethodne večeri svirali su u Budimpešti i imali nesrećan slučaj - njihovi pasoši su ukradeni. Mnogo muke s tim Mađarima poslednjih dana... Bendu je preostalo jedino da se izvini fanovima i najavi svirku nekom drugom prilikom, najverovatnije do kraja 2015. godine i karta kupljena za današnji događaj važiće i tada. Šta je tu je, viša sila, iako su moji favoriti izostali sa svirke, nadam se dobrom provodu.
Satnica na Božidarcu je pomerena, program počinje sat i po vremena kasnije nego što je najavljeno. Ispred je puno ljudi, paklene večernje temperature nikako da se spuste. Toplotni udar u najavi. Kao da sam u kotlu koji se konstanto održava na vatri. Sve mi titra pred očima. Iz tog razloga sam propustila i prvi bend Northern Revival, bilo mi je neophodno osveženje i da što pre sredim problem užasne glavobolje. Propustila sam prilično dobru svirku - stoner, rock i metal sa sludge i doom uticajima, kombinacija koju veoma volim da čujem. Oni koji su propratili nastup kažu da je bilo sjajno. Nadam se da uskoro ću imati priliku da ih čujem, a sada se upoznajem sa njihovom muzikom preko studijskog snimka.
Ono što sledi jeste pravi južnjački zvuk - vlasotinački bend Fluid Underground koji je meni prilično dobro poznat. Prvi put sam imala priliku da ih vidim na velikoj bini, pre toga poslednji put sam ih pratila u niškom klubu Feedback aprila meseca kada su promovisali novi album „Amanet“. Stoner soul se oseća u svakom tonu. Najbolji njihov nastup koji sam gledala do sad - emocija, uvežbanost i dobar kontakt s publikom karakterisali su njihovu izvedbu. Poseban kvalitet ovog benda jeste melodičan clean vokal Miloša Petrenja - „pesak“ u glasu daje posebnu nijansu njegovom pevanju, dozu sirovosti kakva je neophodna za ovakvu muziku.
Njihove pesme karakteriše zvuk sa blues podlogom i primesama garažnog rock-a, dinamičnim ritmom, melodičnim refrenima. Kratki ali efektni liriksi na srpskom jeziku brzo nas nateraju da učestvujemo i pustimo glas kroz prostor. Nastup je bio, nažalost, jako kratak, mada su pametno za set listu izabrali svoje najupečatljivije stvari: Amanet, Jesen, Priština... Lista od nekih 7 pesama je bila dovoljna da temperaturu u klubu podigne za još par stepeni. Njihov nastup bio je baš onakav kakav se očekuje od toplog juga.
Ono što je usledilo nakon Fluida bilo je neočekivano - iz zemlje mračnog doom metala i hladne klime stiže pure southern - Greenleaf (Švedska) nude brz i energičan stoner kakav se na primer može čuti kod Truckfighters-a. Psihodelija upakovana u prljavi rock i metal na Black Sabbath osnovama. Album Vol 4 i psihodelick rock 60-tih i 70-ih godina provejavaju kroz muziku ovog benda. Čist vokal sa izvesnim meditativnim prizvukom, u nekim trenucima zaličio je na Morisona, a ponekad neodoljivo podsecao na Zek Vajlda... Album pod nazivom Trails and passes ukazuje na njihovo interesovanje za spiritualnu tematiku, što se u tekstovima primećuje. Kulmnaciju nastupa predstavlja pesma With eyes wide open gde je refren „open up your eyes“ pratilo gromoglasno pevanje publike. U tom trenutku osetila sam kao da se nalazim ispred šamana sa gomilom poklonika i svi ponavljamo istu mantru iznova i iznova. Nakon toga sledi rasplet njihovog nastupa. Problemi sa gitarskom pedalom onemogućili su bis. Prostrorija se zagrejala do maksimuma, termometri su bili pred pucanjem, garantovano. Pravi mind blowing.
Sve ovo bilo je i više nego dovoljno za pakao. Hell yeah!!! Šta bi bilo da smo imali i Ustondiranog Isusa? A vas ostavljamo da overite i galeriju fotografija u nastavku...
txt: Ana Nikolić
foto: Bojan Mitrović