Daska koja nedostaje – od muzičke nužde do eksperimenta
Helly Cherry
U današnje vreme se može naići samo na čistokrvni bend ili samostalnog izvođača/kantautora, retko na projekat, a još ređe na grupaciju ljudi koji rade po nekoj inerciji avangardističkih tonova, ne osvrćući se i ne plašeći se ičega. Pred vama je kratki intervju sa projektom DASKA, nakon čega bih vam toplo preporučio da ispratite njihov rad, pošto njihovo vreme tek dolazi.
~ odgovore daju svi članovi podjednako ili niti jedan, naravno u dadaističkom maniru.
HELLY CHERRY: Kakav projekat je posredi, što se tiče Daske? Koliko članova brojite, da li se definišete kao bend, skup individua okupljenih oko zajedničkih ideja ili nešto sasvim treće?
DASKA: Na našoj Bandcamp stranici se može pročitati: ”First PoljskiwcCore band the world... although it's not band, becuzz we dont have gigs or play live, just making songs for dis divine project called - The DASKA”. U suštini, mi nismo bend, jer ne sviramo zajedno, niti pravimo svirke, već svako ze sebe sklapa svoje muzičke ideje, i to objavljujemo pod jednim imenom – Daska. Ima nas trojica, radimo anonimno. Niko, čak ni naši najbliži ne znaju da mi stojimo iza ovog projekta. Što se tiče žanra, iako smo zvanično prvi PoljskiWcCore bend, muzika bi se mogla okarakterisati kao experimental/harsh noise.
U pesmama koristimo sve moguće zvukove, i instrumente – klavir, gitaru, bas, usnu harmoniku, panovu frulu, didžeridu, dvojnice, tarabuku… Od konkretnih zvukova, može se čuti sve, od helikoptera, testeraša, ljuljaške, udarca sekire u zemlju, buradi, zvonjave telefona, usisivača, mešalice za beton do razgovora ukućana. Jedino što ne radimo je elektronika, tj. svi zvuci moraju biti odsvirani ili izazvani u stvarnom svetu, nema “kucanja”. Dozvoljeno je pravljenje beat-ova i loop-ova, ali takođe samo od pravih zvukova, takođe dozvoljene su razne manipulacije kao što je usporavanje, menjanje visine tona, puštanje unazad…
HELLY CHERRY: Iz kog grada (ili gradova) delujete, pošto je to nepoznanica, sudeći po Facebook-u i Bandcamp-u?
DASKA: Delujemo iz više gradova nego što nas ima, jer svako živi u jednom mestu, a studira ili radi u drugom, tako da je velika verovatnoća da je ona čudna buka što ste čuli pre neko veče dok ste se vraćali kući, upravo snimanje našeg novog singla.
HELLY CHERRY: Zašto baš naziv "Daska"?
DASKA: Ideju za ovaj projekat sam dobio nedavno, dok sam vršio veliku nuždu. U mukama da se oslodobim balasta, u mom umu je sinula ideja o novom muzičkom žanru – PoljskiWcCore, otišao sam nakon obavljenog posla do poljskog WC-a kog imam u dvorištu i uslikao ga. Primetio sam da nešto nedostaje na slici, a to je daska tj. poklopac za rupu, to mi je dalo ideju za naziv projekta. Zanimljivo je to što su svi bitni momenti vezani za projekat nastali u toaletu. Tu je nastala početna ideja, potom sam Bandcamp stranicu napravio preko laptopa, takođe u toku olakšavanja. Naposletku, ovo sad ti pišem takođe u trenutku dok sedim na WC šolji. Takođe, u jednoj pesmi se čuje i povlačenje vodokotlića.
(slažem se oko ogromne inspiracije prilikom defekacije; prim. aut.)
HELLY CHERRY: Siguran sam da postoji razlog zašto se u sastavu vašeg vizuelnog identiteta pojavljuje poljski nužnik? Da li je to možda neka faza ili pripadajući grafički aspekt?
DASKA: Nužnik je svakodnevni i neraskidivi deo svakog od nas, to želimo da postignemo sa našom muzikom! Šalim se, u pitanju je ultimativna dadaistička misao. Ko hoće da nađe smisao, može. Nama je dovoljno to što za sad nismo videli nikog da je to iskoristio kao artwork za svoje pesme, a i lepo se uklapa sa zvučnom estetikom pesama – prljavo, haotično, (za)udara, a opet ne možeš bez njega. Što se tiče vizuelnog identiteta, za sad je plan da na svakih deset pesama menjamo artwork, naravno slike se biraju po nadrealističkom principu koga ću opisati kasnije.
HELLY CHERRY: Opišite tok rada na svojim pesmama, odakle crpite inspiraciju, s obzirom da se nalazite u različitim gradovima? Koliko je komunikacija bitna u takvom slučaju?
DASKA: Način rada sa pesmama je veoma sličan nadrealističkom načelu pisanja koje je ustanovio Andre Breton: „Nabavite sebi pribor za pisanje, pošto ste se smestili na što je moguće pogodnijem mestu za usredsređenje našeg duha u sebi samom. Dovedite sebe u najpasivnije stanje, ili stanje prijemčivosti, što više možete. Zanemarite svoj genije, svoje talente, i svih ostalih. Odlučno recite sebi da je literatura jedan od najžalosnijih puteva koji vode u svet. Pišite brzo, bez unapred smišljenog sižea, dosta brzo da se ne biste zaustavili i došli u iskušenje da sebe pročitavate. Prva rečenica doći će sama od sebe, tim pre, sto u svakoj sekundi postoji neka rečenica tuđa našoj svesnoj misli koja samo traži da se eksteriorizira. Dosta je teško izjasniti se šta će biti sa sledećom rečenicom: ona je bez sumnje delimično vezana za našu svesnu delatnost i u isti mah i za drugu, ako se usvoji činjenica da napisana prva povlači za sobom minimum opažanja. To malo treba da vas se tiče, uostalom; u tome leži najvećim delom zanimljivost nadrealističke igre. Ipak, ostaje da se interpunkcija bez sumnje protivi apsolutnom kontinuitetu toka o kome je reč, mada izgledada je ona isto toliko neophodna kao i raspored čvorova na žici koja treperi. Nastavite koliko god vam se sviđa. Oslonite se na neiscrpni karakter šapata…“
Slično postupamo u muzičkom smislu. Umesto olovke naš alat je laptop sa mikrofonom I neki instrumenti, a može i bez njih. Moj rad na pesmi izgleda ovako: kada želim da napravim novu pesmu snimim prvo što mi padne na pamet, to može biti neki zvuk prozveden glasom, neki ritam, neka buka koja dolazi od spolja, ili neki pattern odsviran na nekom instrumentu. U glavi nemam nikakvu ideju o tome koliko će trajati pesma, koji će instrumenti biti korišćeni niti kakva će biti „forma“. Kada to snimim, dodajem drugi sloj i uklapam. Potom nasnimam dok u jednom trenutku osetim da nema više prostora za dodavanje, te da taj snimak zvuči kompletno, i nema potrebe za gomilanjem dodatnih zvukova. Trudim se da proces traje bez pauze. Ponekad u pesmu ubacim i nešto što sam od ranije snimio, naročito ako je neki konkretan zvuk u pitanju, pošto iskoristim svaku priliku kad se nešto zanimljivo čuje u mojoj okolini da to snimim kako bih mogao kasnije da iskoristim. Takođe smišljanje naziva pesme je isto tako jedna mala nadrealistička igra, gde u kratkom roku smišljam naziv, i to može biti šta god mi u tom trenutku palo na pamet, tako imate naslove pesama kao što su: „Indijana Džons i Đavolja Varoš“, „Respect for the brotherhood“, „Dušica“, “Ječam“ itd. Pesme ne traju dugo, u proseku oko minut, pre svega da ne bi zamorile slušaoca, pošto je cilj ipak da to bude zanimljivo, ma koliko nekonvencionalno zvučalo, a naše pesme su bez forme, bez nekog vođenja priče. Problem u današnjem dobu jeste višak informacija, i hiperprodukcija. Koliko puta vam se desilo da sednete nešto novo da čujete, u isto vreme čitale neki članak na Netu, pesma se vrti i ni ne dođe do vašeg mozga, i vi je potom ugasite i ni ne znate šta ste slušali. Sa ovim pesmama će se to teže dogoditi, jer dok se vi osvestite, pesma će biti gotova, i bićete prinuđeni da svu pažnju preusmerite na tih 50-tak sekundi, ako želite da zaista nešto novo čujete. To je jedan od razloga zašto koristimo Bandcamp kao medij preko koga plasiramo pesme. Jer tu svaku pesmu morate posebno da pustite, nisu sklopljene u album, niti postoji opcija da se sve pusti odjednom. U današnje vreme je jako teško našem mozgu da stane na čas i da se koncentriše na jednu stvar. Ako se se to dešava sa pesmama koje imaju tekst, melodiju, formu, refren, da ne uspeju da dopru do vaše svesti, zamislite kako je onda sa nekom skupinom čudnih šumova koji naizgled ne vode nikuda.
HELLY CHERRY: Interno, da li među vama postoji neko poistovećivanje sa nekim umetničkim strujanjima (avangardnim, razume se), bendovima, s obzirom na količinu eklekticizma u vašim uradcima?
DASKA: Teško je to reći, jer svako ima gomilu svojih uzora, gomilu pravaca u umetnosti koje voli, i koje poštuje. Neka od tih strujanja, koja su svesno ili nesvesno uticali na naš rad su: Barok (Bah), Impresionizam (Debisi, Ravel), Ekspresionizam (Šenberg), Aleatorika (John Cage), Nadrealizam (Dali, Bunuel, Harms, Lynch, Jodorowsky), Džez (Brubeck, Peterson...), Minimalizam (Glass, Satie, Laibach), Performans (Abramović), Pank (Sex Pistols, Ramones, cela ex-yu punk scena sa naglaskom na Satana Panonskog), Metal (The ocean, Clutch, Mastodon...), Kraut-rok (Kraftwerk, Neu), Block Out (Vranjković), Deponija (Joković)... U pesmama se možete osetiti taj neki pristup „sve se može koristiti, i sve se može uklopiti“ tako da, recimo, u „Sto lajkova“, imamo kvazi-horsko/liturgijsko pevanje, u „Indijani džons...“, spoj klavirske minimalističke muzike i indijanske muzike sa panovom frulom, „Kwasi Nkruma“ je čist Drone, „First song eva!“ nosi neki džeziran pattern, sa beatboxom. Gotovo u svakoj pesmi se može naći neki drugi žanr muzike, što opet na neki način objašnjava moj lični doživljaj naziva PoljskiWcCore. Naime, od kad znam za sebe, svo smeće organske prirode, tj. pokvarenu hranu bacam u taj WC, i u njemu se može naći bukvalno sve, tako i ovde u pesmama se mogu naći svi mogući stilovi, nabacani jedni preko drugih.
HELLY CHERRY: Kako stojite sa digitalnim/fizičkim izdanjima, da li je u planu album, ili ćete to prepustiti trenutku?
DASKA: Za sad, sve naše radove možete preslušati na našoj Bandcamp stranici, takođe imamo i Facebook stranicu na kojoj sve to šerujemo. Album ćemo sklopiti čim snimimo 40-50 minuta muzike, naravno sve u DIY maniru, da li kao jedan free download, ili kao jedan video na youtubu, videćemo. Naravno ako je iko zainteresovan, možemo besplatno poslati CD-R sa našom muzikom. Takođe, svaku pesmu na Bandcamp-u možete besplatno preuzeti u .WAV formatu i sami narezati. ☺ Spotove nećemo raditi, pošto želimo da držimo akcenat na muzici.
~ odgovore daju svi članovi podjednako ili niti jedan, naravno u dadaističkom maniru.
HELLY CHERRY: Kakav projekat je posredi, što se tiče Daske? Koliko članova brojite, da li se definišete kao bend, skup individua okupljenih oko zajedničkih ideja ili nešto sasvim treće?
DASKA: Na našoj Bandcamp stranici se može pročitati: ”First PoljskiwcCore band the world... although it's not band, becuzz we dont have gigs or play live, just making songs for dis divine project called - The DASKA”. U suštini, mi nismo bend, jer ne sviramo zajedno, niti pravimo svirke, već svako ze sebe sklapa svoje muzičke ideje, i to objavljujemo pod jednim imenom – Daska. Ima nas trojica, radimo anonimno. Niko, čak ni naši najbliži ne znaju da mi stojimo iza ovog projekta. Što se tiče žanra, iako smo zvanično prvi PoljskiWcCore bend, muzika bi se mogla okarakterisati kao experimental/harsh noise.
U pesmama koristimo sve moguće zvukove, i instrumente – klavir, gitaru, bas, usnu harmoniku, panovu frulu, didžeridu, dvojnice, tarabuku… Od konkretnih zvukova, može se čuti sve, od helikoptera, testeraša, ljuljaške, udarca sekire u zemlju, buradi, zvonjave telefona, usisivača, mešalice za beton do razgovora ukućana. Jedino što ne radimo je elektronika, tj. svi zvuci moraju biti odsvirani ili izazvani u stvarnom svetu, nema “kucanja”. Dozvoljeno je pravljenje beat-ova i loop-ova, ali takođe samo od pravih zvukova, takođe dozvoljene su razne manipulacije kao što je usporavanje, menjanje visine tona, puštanje unazad…
HELLY CHERRY: Iz kog grada (ili gradova) delujete, pošto je to nepoznanica, sudeći po Facebook-u i Bandcamp-u?
DASKA: Delujemo iz više gradova nego što nas ima, jer svako živi u jednom mestu, a studira ili radi u drugom, tako da je velika verovatnoća da je ona čudna buka što ste čuli pre neko veče dok ste se vraćali kući, upravo snimanje našeg novog singla.
HELLY CHERRY: Zašto baš naziv "Daska"?
DASKA: Ideju za ovaj projekat sam dobio nedavno, dok sam vršio veliku nuždu. U mukama da se oslodobim balasta, u mom umu je sinula ideja o novom muzičkom žanru – PoljskiWcCore, otišao sam nakon obavljenog posla do poljskog WC-a kog imam u dvorištu i uslikao ga. Primetio sam da nešto nedostaje na slici, a to je daska tj. poklopac za rupu, to mi je dalo ideju za naziv projekta. Zanimljivo je to što su svi bitni momenti vezani za projekat nastali u toaletu. Tu je nastala početna ideja, potom sam Bandcamp stranicu napravio preko laptopa, takođe u toku olakšavanja. Naposletku, ovo sad ti pišem takođe u trenutku dok sedim na WC šolji. Takođe, u jednoj pesmi se čuje i povlačenje vodokotlića.
(slažem se oko ogromne inspiracije prilikom defekacije; prim. aut.)
HELLY CHERRY: Siguran sam da postoji razlog zašto se u sastavu vašeg vizuelnog identiteta pojavljuje poljski nužnik? Da li je to možda neka faza ili pripadajući grafički aspekt?
DASKA: Nužnik je svakodnevni i neraskidivi deo svakog od nas, to želimo da postignemo sa našom muzikom! Šalim se, u pitanju je ultimativna dadaistička misao. Ko hoće da nađe smisao, može. Nama je dovoljno to što za sad nismo videli nikog da je to iskoristio kao artwork za svoje pesme, a i lepo se uklapa sa zvučnom estetikom pesama – prljavo, haotično, (za)udara, a opet ne možeš bez njega. Što se tiče vizuelnog identiteta, za sad je plan da na svakih deset pesama menjamo artwork, naravno slike se biraju po nadrealističkom principu koga ću opisati kasnije.
HELLY CHERRY: Opišite tok rada na svojim pesmama, odakle crpite inspiraciju, s obzirom da se nalazite u različitim gradovima? Koliko je komunikacija bitna u takvom slučaju?
DASKA: Način rada sa pesmama je veoma sličan nadrealističkom načelu pisanja koje je ustanovio Andre Breton: „Nabavite sebi pribor za pisanje, pošto ste se smestili na što je moguće pogodnijem mestu za usredsređenje našeg duha u sebi samom. Dovedite sebe u najpasivnije stanje, ili stanje prijemčivosti, što više možete. Zanemarite svoj genije, svoje talente, i svih ostalih. Odlučno recite sebi da je literatura jedan od najžalosnijih puteva koji vode u svet. Pišite brzo, bez unapred smišljenog sižea, dosta brzo da se ne biste zaustavili i došli u iskušenje da sebe pročitavate. Prva rečenica doći će sama od sebe, tim pre, sto u svakoj sekundi postoji neka rečenica tuđa našoj svesnoj misli koja samo traži da se eksteriorizira. Dosta je teško izjasniti se šta će biti sa sledećom rečenicom: ona je bez sumnje delimično vezana za našu svesnu delatnost i u isti mah i za drugu, ako se usvoji činjenica da napisana prva povlači za sobom minimum opažanja. To malo treba da vas se tiče, uostalom; u tome leži najvećim delom zanimljivost nadrealističke igre. Ipak, ostaje da se interpunkcija bez sumnje protivi apsolutnom kontinuitetu toka o kome je reč, mada izgledada je ona isto toliko neophodna kao i raspored čvorova na žici koja treperi. Nastavite koliko god vam se sviđa. Oslonite se na neiscrpni karakter šapata…“
Slično postupamo u muzičkom smislu. Umesto olovke naš alat je laptop sa mikrofonom I neki instrumenti, a može i bez njih. Moj rad na pesmi izgleda ovako: kada želim da napravim novu pesmu snimim prvo što mi padne na pamet, to može biti neki zvuk prozveden glasom, neki ritam, neka buka koja dolazi od spolja, ili neki pattern odsviran na nekom instrumentu. U glavi nemam nikakvu ideju o tome koliko će trajati pesma, koji će instrumenti biti korišćeni niti kakva će biti „forma“. Kada to snimim, dodajem drugi sloj i uklapam. Potom nasnimam dok u jednom trenutku osetim da nema više prostora za dodavanje, te da taj snimak zvuči kompletno, i nema potrebe za gomilanjem dodatnih zvukova. Trudim se da proces traje bez pauze. Ponekad u pesmu ubacim i nešto što sam od ranije snimio, naročito ako je neki konkretan zvuk u pitanju, pošto iskoristim svaku priliku kad se nešto zanimljivo čuje u mojoj okolini da to snimim kako bih mogao kasnije da iskoristim. Takođe smišljanje naziva pesme je isto tako jedna mala nadrealistička igra, gde u kratkom roku smišljam naziv, i to može biti šta god mi u tom trenutku palo na pamet, tako imate naslove pesama kao što su: „Indijana Džons i Đavolja Varoš“, „Respect for the brotherhood“, „Dušica“, “Ječam“ itd. Pesme ne traju dugo, u proseku oko minut, pre svega da ne bi zamorile slušaoca, pošto je cilj ipak da to bude zanimljivo, ma koliko nekonvencionalno zvučalo, a naše pesme su bez forme, bez nekog vođenja priče. Problem u današnjem dobu jeste višak informacija, i hiperprodukcija. Koliko puta vam se desilo da sednete nešto novo da čujete, u isto vreme čitale neki članak na Netu, pesma se vrti i ni ne dođe do vašeg mozga, i vi je potom ugasite i ni ne znate šta ste slušali. Sa ovim pesmama će se to teže dogoditi, jer dok se vi osvestite, pesma će biti gotova, i bićete prinuđeni da svu pažnju preusmerite na tih 50-tak sekundi, ako želite da zaista nešto novo čujete. To je jedan od razloga zašto koristimo Bandcamp kao medij preko koga plasiramo pesme. Jer tu svaku pesmu morate posebno da pustite, nisu sklopljene u album, niti postoji opcija da se sve pusti odjednom. U današnje vreme je jako teško našem mozgu da stane na čas i da se koncentriše na jednu stvar. Ako se se to dešava sa pesmama koje imaju tekst, melodiju, formu, refren, da ne uspeju da dopru do vaše svesti, zamislite kako je onda sa nekom skupinom čudnih šumova koji naizgled ne vode nikuda.
HELLY CHERRY: Interno, da li među vama postoji neko poistovećivanje sa nekim umetničkim strujanjima (avangardnim, razume se), bendovima, s obzirom na količinu eklekticizma u vašim uradcima?
DASKA: Teško je to reći, jer svako ima gomilu svojih uzora, gomilu pravaca u umetnosti koje voli, i koje poštuje. Neka od tih strujanja, koja su svesno ili nesvesno uticali na naš rad su: Barok (Bah), Impresionizam (Debisi, Ravel), Ekspresionizam (Šenberg), Aleatorika (John Cage), Nadrealizam (Dali, Bunuel, Harms, Lynch, Jodorowsky), Džez (Brubeck, Peterson...), Minimalizam (Glass, Satie, Laibach), Performans (Abramović), Pank (Sex Pistols, Ramones, cela ex-yu punk scena sa naglaskom na Satana Panonskog), Metal (The ocean, Clutch, Mastodon...), Kraut-rok (Kraftwerk, Neu), Block Out (Vranjković), Deponija (Joković)... U pesmama se možete osetiti taj neki pristup „sve se može koristiti, i sve se može uklopiti“ tako da, recimo, u „Sto lajkova“, imamo kvazi-horsko/liturgijsko pevanje, u „Indijani džons...“, spoj klavirske minimalističke muzike i indijanske muzike sa panovom frulom, „Kwasi Nkruma“ je čist Drone, „First song eva!“ nosi neki džeziran pattern, sa beatboxom. Gotovo u svakoj pesmi se može naći neki drugi žanr muzike, što opet na neki način objašnjava moj lični doživljaj naziva PoljskiWcCore. Naime, od kad znam za sebe, svo smeće organske prirode, tj. pokvarenu hranu bacam u taj WC, i u njemu se može naći bukvalno sve, tako i ovde u pesmama se mogu naći svi mogući stilovi, nabacani jedni preko drugih.
HELLY CHERRY: Kako stojite sa digitalnim/fizičkim izdanjima, da li je u planu album, ili ćete to prepustiti trenutku?
DASKA: Za sad, sve naše radove možete preslušati na našoj Bandcamp stranici, takođe imamo i Facebook stranicu na kojoj sve to šerujemo. Album ćemo sklopiti čim snimimo 40-50 minuta muzike, naravno sve u DIY maniru, da li kao jedan free download, ili kao jedan video na youtubu, videćemo. Naravno ako je iko zainteresovan, možemo besplatno poslati CD-R sa našom muzikom. Takođe, svaku pesmu na Bandcamp-u možete besplatno preuzeti u .WAV formatu i sami narezati. ☺ Spotove nećemo raditi, pošto želimo da držimo akcenat na muzici.
Intervju pripremio Desya Lovorov