Danilo Trbojević (NadimaČ): Bend mora da podstakne ljude da reaguju u pravom svetu, van interneta
Helly Cherry
Ćaskao sam sa Dačom iz grupe Nadimač pre neki dan, pričali smo o sasvim običnim stvarima, postavio sam neka vrlo obična pitanja i dobio vrlo obične odgovore. E da, zaboravio sam da ih pitam kako ide spremanje novog materijala kao i ko su im uzori. No sa obzirom da danas informacije pljušte kao iz kabla, bićete blagovremeno informisani o očiglednim i formalnim stvarima. Dame i gospodo, Nadimač!
HC: Zašto bend Nadimač treba da postoji na ovoj planeti i u ovoj realnosti, koja je Vaša svrha?
N: Svaki bend treba da postoji najviše zbog toga da bi nam dao glas i način da svoje frustracije i ideje podelimo sa svetom u kom postojimo. Svrha benda, za mene jeste da prvo ima terapeutsku dimenziju za tebe koji sviraš, a potom možda i za one koji ga slušaju, a potom i da pokušaš da povežeš ono što živiš i osećaš svaki dan i pokušaš da kroz muziku indirektno a u životu direktno utičeš na menjanje društva oko tebe. U suprotnom, bend peva i svira šta neko drugi želi da čuje, ne koristeći iskrene ideje i iskustva, što ga čini besmislenim.
HC: Kakav je vaš odnos prema fanovima svih vrsta HC muzike kojima je prosek inteligencije na nivou tostera ili planktona?
N: Ama baš nikakav. Takvi su promašili dimenziju a ne scenu.
HC: Vaš stav prema (ne)kulturi besomučnog opijanja medju ljubitejima žestoke muzike.
N: E sad jbg. Kapiram da ima ljudi koji vole ukus piva, votke ili nekog drugog alkohola. Ok, čovek vremenom nauči da voli ovo ili ono pa i ukus alkohola. Meni je to ok, stim što ja lično koristim alkohol prvenstveno radi njegovih svojstava opijata. Ima i situacija kada ti posle neke fizikalije na 40 stepeni 'ladan zidarac legne ko lek za sidu. Prekomerno opijanje... jebem li ga, sama činjenica da je opijanje uopšte potrebno govori o mentalnom, emotivnom ili socijalnom sklopu pojedinca u određenom trenutku. Svako se nađe u kurcu pre ili posle u životu, problem je samo ako skapira da mu uz alkohol brže prolaze problemi, to ume da bude sranje... još gore je kad osoba skapira da više voli sebe dok je pijan nego trezan... to nešto nije kako treba... Najgore je kada ti moraš da se odvališ svaki put kada ideš na cert, i da ne možeš da se prepustiš muzici ili energiji ukoliko nisi usran... tad si stvarno promašio smisao koncerta. Tu su naravno i oni carevi što im je bitnije da ispred certa ili u parku sede, piju i kukaju kako je scena sranje... takvi ljudi su posebni i imaju posebne potrebe.
 |
| foto: Duško Damjanović |
N: Svaki bend treba da postoji najviše zbog toga da bi nam dao glas i način da svoje frustracije i ideje podelimo sa svetom u kom postojimo. Svrha benda, za mene jeste da prvo ima terapeutsku dimenziju za tebe koji sviraš, a potom možda i za one koji ga slušaju, a potom i da pokušaš da povežeš ono što živiš i osećaš svaki dan i pokušaš da kroz muziku indirektno a u životu direktno utičeš na menjanje društva oko tebe. U suprotnom, bend peva i svira šta neko drugi želi da čuje, ne koristeći iskrene ideje i iskustva, što ga čini besmislenim.
HC: Kakav je vaš odnos prema fanovima svih vrsta HC muzike kojima je prosek inteligencije na nivou tostera ili planktona?
N: Ama baš nikakav. Takvi su promašili dimenziju a ne scenu.
HC: Vaš stav prema (ne)kulturi besomučnog opijanja medju ljubitejima žestoke muzike.
N: E sad jbg. Kapiram da ima ljudi koji vole ukus piva, votke ili nekog drugog alkohola. Ok, čovek vremenom nauči da voli ovo ili ono pa i ukus alkohola. Meni je to ok, stim što ja lično koristim alkohol prvenstveno radi njegovih svojstava opijata. Ima i situacija kada ti posle neke fizikalije na 40 stepeni 'ladan zidarac legne ko lek za sidu. Prekomerno opijanje... jebem li ga, sama činjenica da je opijanje uopšte potrebno govori o mentalnom, emotivnom ili socijalnom sklopu pojedinca u određenom trenutku. Svako se nađe u kurcu pre ili posle u životu, problem je samo ako skapira da mu uz alkohol brže prolaze problemi, to ume da bude sranje... još gore je kad osoba skapira da više voli sebe dok je pijan nego trezan... to nešto nije kako treba... Najgore je kada ti moraš da se odvališ svaki put kada ideš na cert, i da ne možeš da se prepustiš muzici ili energiji ukoliko nisi usran... tad si stvarno promašio smisao koncerta. Tu su naravno i oni carevi što im je bitnije da ispred certa ili u parku sede, piju i kukaju kako je scena sranje... takvi ljudi su posebni i imaju posebne potrebe.
HC: Da li smatrate da bend treba da ima plemenitu svrhu i uticaj na ignorantnu omladinu u razvoju, ili je to potpuno nebitno?
N: Smatram da bend treba da predstavlja spregu između realnosti i iskrenih osećanja i ideja, i muzičko - tekstualnog izraza. Drugim rečima, mogu da slušam bendove koji pevaju o univerzalno izlizanim temama, kanibalizmu, antihrišćanstvu, sveopštem ratu bla bla bla, sve je to ok, ali posle nekog vremena poželiš da čuješ nešto iz prve ruke, iskreno a ne uopšteno i provereno, a bezlično. Sad,... plemenitost nije baš reč koju bih upotrebio jer za svakog to može značiti različitu stvar. Praktičnost ideja i iskustvo iz prve ruke može pretstavljati neku vrstu edukacije ili oruđa mobilizacije u odnosu na postojeće socijalno političke probleme društva npr. Nažalost, danas se ljudi mnogo manje druže nego pre, sve im je dostupno i toliko kenjaju i izgledaju da vrlo retko zapravo stignu da se nakane i urade nešto stvarno. U tom smislu smatram da svaki bend treba da utiče na prvo na svoje bliske prijatelje pa i na sve ostale svojim primerom, tj. ukoliko zaista želi nešto da menja a ne samo da kuka i prdi kroz šablone. Smatram da bend mora imat uticaj i edukativnu notu, makar kroz prenos iskustva i podsticanje ljudi da reaguju u stvarnom svetu, van interneta, pa čak i van muzike.
HC: Sere mi se od tipičnih i šablonskih intervjua, da li se i vama sere od šablonskog pravljenja muzike i hiperprodukcije bendova?
N: Kapiram da svaki pa i mlad bend želi da dosegne neki status ili "uspeh" bez obzira na to da li je polje u kom želi da stvara i širi svoju muziku "mejstrim-velika bina-dobre ribe-brza kola-priča" ili "babina šupa iza koje se deda obesio-muzika samo za članove uže porodice". Verujem da je mnogo lakše a verovatno i isplatljivije kad napraviš bend i onda pokušavaš da zvučiš kao ne znam, Slejer ili Agnostik Front, i potpuno pokradeš njihov fazon da bi lakše i brže prošao. E sad, pitanje je u stvari, gde mislis da prođeš i zašto. Realno, možda na tu priču zvekneš neku ribu ili odsviraš u finalnu nekog takmičenja demo heroja 2023., ali po mom mišljenju, to ne može da ispuni čoveka kao osećaj da te boli baš kurac, i da ćeš da sviraš onako kako ti se sviđa ili baš onako kako se drugima ne sviđa. U tom smislu, proračunati bendovi koji štancuju jedne iste albume, ili matematički kradu mejnstrim i proverene priče, ne samo da maše poentu nego zauzimaju mesto koje bi bolje popunio neki drugi možda svirački, tehnički lošiji ali idejno kvalitetniji mladi bend. Kratak odgovor je: "da, sere nam se od šablonskog pravljenja muzike i kod mladih i kod starih bendova."
HC: Kada vas je vaš put doveo do granica emocionalne izdržljivosti, testirao i izmerio u odnosu na surovi svet?
N: Ako mislis na bend, tj. nas četvoricu u bendu... hmmm... bilo je puno situacija gde smo svoje emocije, a posebno one crnje i agresivnije izasrali jedni po drugima. Jbg to se dešava i u kući u u bendu gde smo jedni drugima kao andergraund srodnici. Srećom sviramo takvu muziku gde te emocije i agresija dobro dođu kao inspiracija.
Možda najveći test i merenje u odnosu na strane bendove za koje uvek mislimo da imaju bolje uslove u životu (a često i imaju) je bio kada je jedan izdavač iz druge zemlje doputovao u Beograd kako bi razgovarao sa nama, i tom prilikom doneo ugovor. Taj ugovor je predstavljao valjda ono što svaki bend čeka ceo život, i šansu koja se ne ponavlja dvaput za tog života. Iako je čovek ponudio ugovor na dve godine, dva albuma, i slot u kombiju za Evropske turneje koje bi trajale između 60 - 90 koncerata, studio, produkciju, mastering levo desno... jednostavno smo bili suočeni sa time da 1. mi ne možemo da ostavimo sve što imamo ovde, baš zato što tako malo i imamo. 2. od muzike ne možemo i ne želimo da živimo, i ne želimo da nam to bude posao... bolje je živeti za muziku nego živeti od nje. 3. da nema smisla ići po Evropi i na srpskom pevati u Austriji, Švedskoj ili ne znam, Španiji, o tome kako želimo da promenimo sopstveno društvo, jebemo majku ovome ili onome i slično.
HC: I kako ste to prevazilazili?
N: Lične svađe, nesuglasice, i idenje na kurac se ne rešavaju nego jbg, stisnes zube i ideš dalje, jer na kraju krajeva, mi smo svi najbolji ortaci a bend je ono oko čega se najviše cimamo godinama. Upravo ta volja da se sve prevaziđe i nastavi dalje po meni, i čini bend vrednim. Što se tiče famoznog ugovora i našeg nepotpisivanja istog, jbg, takve svari su dobre da te spuste na zemlju jer onda promislis malo ko si i šta si i šta zaista žeiš od muzike ili toga što radiš sa bendom. U našem slučaju odlučili smo se da se cimamo oko domaće scene i našeg društva, pa šta bude, i pre i posle tog događaja je bilo izdavanja i svirki pa i turneja u inostranstvu tako da smo zadovoljni. Što kaže Birtija: "Taj deo života neće se vratiti / i više ga nećeš živeti nikad / bilo pa prošlo i - ko ga jebe sad!"
HC: Da li smatrate da pisana lirika ima moć da iskroji buduću sudbinu pisca, ili je vezana isključivo za prošlost gde ostaje zakopana?
N: Jebem li ga, zavisi kako pristupaš pisanju toga što pišeš. Pre ili posle, ako nešto iskreno radiš, ljudi to skapiraju na određen način i to ima nekog, kakvog takvog odjeka. Kapiram da mi moji tekstovi i sva pljuvačina u njima neće baš pomoći u životu čak, šta više. Ali ko ga jebe, treba srati po govnima kad god se može bez obzira na posledice.
HC: Kada bi imali jednokratnu priliku da izmenite jedan jedini red koda u mentalitetu domaćih klinaca, šta bi ste reprogramirali?
N: Izmenio bih samo to da naš narod batali fejsbuk kreativnost i da proporcionalno kukanju ili pametovanju uradi nešto na praktičnom planu bilo da se radi o ličnoj inicijativi i radu na sebi ili o socijalno korisnom radu u cilju pomoći ili mobilizaciji ljudi, a u cilju menjanja realnosti.
HC: Za kraj, šta mislite o bendovima kojima albume pišu u kancelarijama obaveštajnih službi pri policijama, u cilju manipulacije masa? Koji neprirodno brzo napreduju i imaju prodju na neke volšebne načine tamo gde mnogi udare glavom o zid. A kojima se za uzvrat „praštaju“ afere sa supstancama?
N: A.C.A.B / HAPSI SVE!
Sa Dačom razgovarao Marko Albijanić
N: Smatram da bend treba da predstavlja spregu između realnosti i iskrenih osećanja i ideja, i muzičko - tekstualnog izraza. Drugim rečima, mogu da slušam bendove koji pevaju o univerzalno izlizanim temama, kanibalizmu, antihrišćanstvu, sveopštem ratu bla bla bla, sve je to ok, ali posle nekog vremena poželiš da čuješ nešto iz prve ruke, iskreno a ne uopšteno i provereno, a bezlično. Sad,... plemenitost nije baš reč koju bih upotrebio jer za svakog to može značiti različitu stvar. Praktičnost ideja i iskustvo iz prve ruke može pretstavljati neku vrstu edukacije ili oruđa mobilizacije u odnosu na postojeće socijalno političke probleme društva npr. Nažalost, danas se ljudi mnogo manje druže nego pre, sve im je dostupno i toliko kenjaju i izgledaju da vrlo retko zapravo stignu da se nakane i urade nešto stvarno. U tom smislu smatram da svaki bend treba da utiče na prvo na svoje bliske prijatelje pa i na sve ostale svojim primerom, tj. ukoliko zaista želi nešto da menja a ne samo da kuka i prdi kroz šablone. Smatram da bend mora imat uticaj i edukativnu notu, makar kroz prenos iskustva i podsticanje ljudi da reaguju u stvarnom svetu, van interneta, pa čak i van muzike.
HC: Sere mi se od tipičnih i šablonskih intervjua, da li se i vama sere od šablonskog pravljenja muzike i hiperprodukcije bendova?
N: Kapiram da svaki pa i mlad bend želi da dosegne neki status ili "uspeh" bez obzira na to da li je polje u kom želi da stvara i širi svoju muziku "mejstrim-velika bina-dobre ribe-brza kola-priča" ili "babina šupa iza koje se deda obesio-muzika samo za članove uže porodice". Verujem da je mnogo lakše a verovatno i isplatljivije kad napraviš bend i onda pokušavaš da zvučiš kao ne znam, Slejer ili Agnostik Front, i potpuno pokradeš njihov fazon da bi lakše i brže prošao. E sad, pitanje je u stvari, gde mislis da prođeš i zašto. Realno, možda na tu priču zvekneš neku ribu ili odsviraš u finalnu nekog takmičenja demo heroja 2023., ali po mom mišljenju, to ne može da ispuni čoveka kao osećaj da te boli baš kurac, i da ćeš da sviraš onako kako ti se sviđa ili baš onako kako se drugima ne sviđa. U tom smislu, proračunati bendovi koji štancuju jedne iste albume, ili matematički kradu mejnstrim i proverene priče, ne samo da maše poentu nego zauzimaju mesto koje bi bolje popunio neki drugi možda svirački, tehnički lošiji ali idejno kvalitetniji mladi bend. Kratak odgovor je: "da, sere nam se od šablonskog pravljenja muzike i kod mladih i kod starih bendova."
HC: Kada vas je vaš put doveo do granica emocionalne izdržljivosti, testirao i izmerio u odnosu na surovi svet?
N: Ako mislis na bend, tj. nas četvoricu u bendu... hmmm... bilo je puno situacija gde smo svoje emocije, a posebno one crnje i agresivnije izasrali jedni po drugima. Jbg to se dešava i u kući u u bendu gde smo jedni drugima kao andergraund srodnici. Srećom sviramo takvu muziku gde te emocije i agresija dobro dođu kao inspiracija.
Možda najveći test i merenje u odnosu na strane bendove za koje uvek mislimo da imaju bolje uslove u životu (a često i imaju) je bio kada je jedan izdavač iz druge zemlje doputovao u Beograd kako bi razgovarao sa nama, i tom prilikom doneo ugovor. Taj ugovor je predstavljao valjda ono što svaki bend čeka ceo život, i šansu koja se ne ponavlja dvaput za tog života. Iako je čovek ponudio ugovor na dve godine, dva albuma, i slot u kombiju za Evropske turneje koje bi trajale između 60 - 90 koncerata, studio, produkciju, mastering levo desno... jednostavno smo bili suočeni sa time da 1. mi ne možemo da ostavimo sve što imamo ovde, baš zato što tako malo i imamo. 2. od muzike ne možemo i ne želimo da živimo, i ne želimo da nam to bude posao... bolje je živeti za muziku nego živeti od nje. 3. da nema smisla ići po Evropi i na srpskom pevati u Austriji, Švedskoj ili ne znam, Španiji, o tome kako želimo da promenimo sopstveno društvo, jebemo majku ovome ili onome i slično.
HC: I kako ste to prevazilazili?
N: Lične svađe, nesuglasice, i idenje na kurac se ne rešavaju nego jbg, stisnes zube i ideš dalje, jer na kraju krajeva, mi smo svi najbolji ortaci a bend je ono oko čega se najviše cimamo godinama. Upravo ta volja da se sve prevaziđe i nastavi dalje po meni, i čini bend vrednim. Što se tiče famoznog ugovora i našeg nepotpisivanja istog, jbg, takve svari su dobre da te spuste na zemlju jer onda promislis malo ko si i šta si i šta zaista žeiš od muzike ili toga što radiš sa bendom. U našem slučaju odlučili smo se da se cimamo oko domaće scene i našeg društva, pa šta bude, i pre i posle tog događaja je bilo izdavanja i svirki pa i turneja u inostranstvu tako da smo zadovoljni. Što kaže Birtija: "Taj deo života neće se vratiti / i više ga nećeš živeti nikad / bilo pa prošlo i - ko ga jebe sad!"
HC: Da li smatrate da pisana lirika ima moć da iskroji buduću sudbinu pisca, ili je vezana isključivo za prošlost gde ostaje zakopana?
N: Jebem li ga, zavisi kako pristupaš pisanju toga što pišeš. Pre ili posle, ako nešto iskreno radiš, ljudi to skapiraju na određen način i to ima nekog, kakvog takvog odjeka. Kapiram da mi moji tekstovi i sva pljuvačina u njima neće baš pomoći u životu čak, šta više. Ali ko ga jebe, treba srati po govnima kad god se može bez obzira na posledice.
HC: Kada bi imali jednokratnu priliku da izmenite jedan jedini red koda u mentalitetu domaćih klinaca, šta bi ste reprogramirali?
N: Izmenio bih samo to da naš narod batali fejsbuk kreativnost i da proporcionalno kukanju ili pametovanju uradi nešto na praktičnom planu bilo da se radi o ličnoj inicijativi i radu na sebi ili o socijalno korisnom radu u cilju pomoći ili mobilizaciji ljudi, a u cilju menjanja realnosti.
HC: Za kraj, šta mislite o bendovima kojima albume pišu u kancelarijama obaveštajnih službi pri policijama, u cilju manipulacije masa? Koji neprirodno brzo napreduju i imaju prodju na neke volšebne načine tamo gde mnogi udare glavom o zid. A kojima se za uzvrat „praštaju“ afere sa supstancama?
N: A.C.A.B / HAPSI SVE!
Sa Dačom razgovarao Marko Albijanić