Wyatte - Road to Boshporus - October 2017
Wyatte - Road to Boshporus - October 2017

Održan 14. po redu UPF fest u Novom Sadu



Sviđa ti se? Javi ostalima!

ULICE PROTIV FAŠIZMA 14 – NOVI SAD (FABRIKA) – 8.11.2014
STAGE BOTTLES (DE), STRANGTH APPROACH (IT), AK 47 (HR), KANDŽIJA I GOLE ŽENE (HR), FRENKIE (BH)
Upad – 400 rsd (do 20h), 500 rsd (od 20h) 
 
Evo već četrnaestu godinu za redom ekipa iz Antifašističke Akcije Novi Sad organizuje festival pod nazivom ’’Ulice protiv fašizma’’. Kroz ovaj festival su prodefilovali mnogi bendovi raznih muzičkih žanrova iz raznih krajeva Evrope koji se ne libe da zauzmu antifašistički stav (u moru nedefinisanosti i neodređenosti bendova po ovom pitanju), poput Oi Polloi-a, What We Feel-a, Rozpora, St!llness-a, benda Pasi itd. Zašto baš uvek ovi dani novembra za ovakav festival? Jasno je. Godine 1938. noći 9. na 10. novembar dogodila se ’’Kristalna noć’’. Te noći je nacistička partija organizovala hajku na svoje sugrađane Jevreje gde je poginula 91 osoba jevrejske nacionalnosti i demolirano mnoštvo jevrejskih trgovačkih radnji (najviše zbog toga i nosi naziv ’’Kristalna’’ jer su objektima lomljeni izlozi i prozori u najvećoj meri), paljene sinagoge i oko 30.000 Jevreja je odvedeno u koncentracione logore. Ovaj događaj predstavlja nezvanični početak i najavu tiranije i bede II Svetskog rata koji je kroz godinu dana metastazirao svetom i najavio vremena najvećih zlodela u novijoj istoriji čovečanstva. U to ime se ovaj dan i obeležava kao Dan borbe protiv fašizma i antisemitizma širom sveta. Zato se ’’Ulice...’’ i dešavaju tih dana, svake godine, od 2001.

Svake godine ovaj festival prati i tribina posvećena nekoj od gorećih tema vezanih za antifašizam ili neke druge vidove socijalnih borbi. Ove godine "Ignorisanje građana i njihovih potreba kao princip vladavine" je bio naziv tribine na kojoj su govorili Daško Milinović - voditelj radio emisije "Uzbudilnik" (radioB92), Mladen Oljača - strip autor i Vladimir Kozbašić - SKCNS i bivši pomoćnik pokrajinskog sekretara za omladinu i sport. Moja malenkost nije stigla da prisustvuje tribini tako da ne mogu ništa da kažem o istoj, ali po pričama drugih, prošla je sasvim u redu.

Vrata ’’Fabrike’’, mesta gde se održao koncert, u delu grada gde se uglavnom nalaze novosadski klubovi (u Kineskoj četvrti) i mesta gde se do skora nalazio legendarni ’’Društveni centar’’ koje su gradske vlasti zatvorile, otvorila su se oko 20:30. Prvi bend koji je nastupi te večeri su dobro poznati, kako domaćoj, tako i evropskoj publici, AK-47 iz Zagreba. Fistra i drugari su pred nešto razređenom publikom odsvirali svoj set od oko pola sata. Za one koji ne znaju AK-47 sviraju metalizirani crust punk sa angažovanim, anarhističkim tekstovima. Fistra je u par navrata iskoristio priliku da najavi pesmu konciznim objašnjenjem iste. Odsvirali su sve svoje najpoznatije stvari od ’’Crno-crvenih brigada’’, preko ’’Ničijeg čovjeka’’ do ’’Internacionale’’ koju su poslednju odsvirali. Meni je ipak najdraža oduvek bila obrada starog hrvatskog benda ZRM i pesma ’’Teroristi’’ koja je i najveću energiju probudila u publici.

Nakon zagrebačkih dečkija na binu se penje bend Strength Approach iz prestonice Italije, Rima. Bend postoji od 1996. godine i za sobom imaju mnoštvo EP izdanja i nekoliko LP albuma. Muzika koju proizvodi ovaj bend jeste miks Madball-a, Cro-Mags-a i Agnostic Front-a, dakle novija škola hardcore zvuka. Ovaj bend je meni bio posebno interesantan svojim spotom ’’Carry on the torch’’ gde se pojavljuju razne ’’face’’ sa hardcore scene sa papirima na kojima je ispisano ’’antifascist’’, što je jako dobra stvar s’ obzirom da se nacistički praznoglavci već godinama provlače po hardcore punk koncertima i gde su ovi bendovi jasno stavili do znanja kakve političke devijante ne žele u publici. Set im je trajao oko pola sata i za to vreme su momci stvarno dali puno energije ali su je nažalost malo dobili nazad. Najenergičniji bend te večeri svakako.  U pauzama između bendova moglo se štogod i pazariti na štandovima koji su bili prisutni na festivalu ali i puno toga dobiti besplatno. Prodavali su se merch-evi bendova, razna antifašistička/anarhistička/levičarska literatura, majice, bedževi...

Kandžija i Gole Žene iz Osijeka su bili sledeći. Lepo je kad na jednom festivalu koji ima prefiks ’’antifašistički’’ budu bendovi raznih žanrova. Uglavnom smo navikli da su najangažovaniji bendovi na polju antifašizma oni koji koji su muzički u hc-punk sceni ali sve je više i više hip hop sastava koji se ne libe da pokažu svoj stav po ovom pitanju. Ove godine je Kandžija jedan od tih repera antifašista koji je sa svojim bendom došao u Novi Sad da pokaže da je i rep antifašistička muzika. Klub se već itekako napunio kada je krenuo osiječanin sa svojim pratećim bendom. Po mojoj proceni oko 250 ljudi je bilo u ’’Fabrici’’ u tim trenucima. Iako rep sa živim bendom meni nikada nije bio nešto prijemčiv momci su se poprilično lepo snašli u svojim ulogama Najveća žurka u publici se definitivno dogodila na pesmi ’’Hipster sa sela’’ (ova numera se nalazi na split izdanju ’’Dvojezična ploča’’ koju dele Kandžija i Bvana iz Beograda).

Nakon blizu sat vremena sedmočlana posada Kandžije i Golih Žena binu je ustupila sledećem bendu. A sledeći bend, je ipak, moj favorit festivala. Nemački sastav Stage Bottles! Jedinstveni oi punk zvuk sa saksofonom i vrlo jedna transparentna antifašistička pozicija ovih momaka koja ih prati od osnivanja 1993. godine. Sa prvim zvucima gitare a kasnije i saksofona je krenula ludnica u publici. Hitovi poput ’’Hooligan’’, ’’I may be polite’’, ’’Too young to die’’, ’’Come together’’, ’’Power for revenge’’ su se ređali sami od sebe. U jednom trenutku je na bini gostovao i pevač Strength Approach-a na obradi pesme ’’Young Till I Die’’ od 7 seconds-a gde je uz singalong i stejdždajving atmosfera dostizala vrhunac. Takođe, tu su bile i pesme sa poslednjeg albuma ’’Fair Enough’’ poput ’’Sailing Close to the Win’’ i ’’One world – one crew’’ na kojoj je gostovao Miljan iz novosadskog benda The Bayonets. Prvi interesantan momenat je bio na pesmi ’’Russia’’ o ruskoj antifašističkoj sceni gde je upaljena prva baklja u čast antifašističkim borcima, današnjih dana, u Rusiji. Pretposlednja pesma je bila obrada Angelic Upstarts-a ’’Solidarity’’ sa tekstualnim korekcijama u par stihova. I za kraj, šlag na tortu i definitivno pesma po kojoj se Stage Bottles najbolje poznaje ’’Sometimes anti-social but always antifascist’’ gde je nastao totalni haos u publici na čelu sa tri zapaljene baklje. Stajdždajving, publika u transu i baklje dim. Najbolji način da se ovekoveči fenomenalni nastup ovih antifašističkih oi momaka iz Nemačke.

Za kraj je ostao Frenkie, reper iz Tuzle, grada u Bosni za koji kažu sami Bosanci da je najcrveniji grad u BiH. Ruku na srce, veoma se dobro snalazi u ulozi MC-a ali su mnogima nekako i dalje oni njegovi nacionalistički ispadi sa početka karijere trn u oku. Vidi se progres u tekstovima i da su vremena nacionalizma iza njega pa mu je preostala publika zbog toga i pružili srdačnu podršku. Najveće zadovoljstvo na licima ljudi koji su ostali je bilo svakako na pesmi ’’Gori’’ koji je ujedno, moglo bi se reći, i soundtrack ovogodišnjih pobuna u Bosni i Hercegovini, i naravno za Mr. Policeman gde su svi u publici u glas zapevali refren. Dj Soul, Frenkijev muzički saputnik, je bio na visini zadatka i ispratio ceo nastup dobrim miksovanjem. Za kraj je poželeo svima mir i ljubav i napustio binu uz zvuke Bob Marley-a i tako udario pečat na još jedan uspešni antifašistički koncert i ovogodišnji festival kome se nadamo i sledeće godine.

Žurka međutim, tu nije prestala, prenela se par metara niz ulicu u klub ’’Route 66’’ gde su se DJ-evi iz lokalne ekipe pobrinuli da se pozitivna atmosfera nastavi do ranih jutarnjih časova uz ska i disco zvuke! Do sledeće godine – sometimes anti-social, but always antifascist!

Timočanin



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva