Wyatte - Road to Boshporus - October 2017
Wyatte - Road to Boshporus - October 2017

Pravi horor je ličan i intiman – intervju sa Mikom Gerisom



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Mik Geris (1951. Santa Monica, California, USA) je poznati američki scenarista, reditelj i producent. U svojoj bogatoj karijeri sarađivao je sa Stivenom Spilbergom, Majklom Džeksonom, Klajvom Barkerom, Stivenom Kingom i mnogim drugim velikanima pop kulture. Poznat je kao autor srednje-budžetnih horor filmova poput: Critters 2, Sleepwalkers, Riding the Bulet, koji obiluju fantastično stilizovanom i ubedljivom atmosferom strave. Međutim, Geris je svoj najveći doprinos žanru horora i fantastike, dao radeći na televizijskim projektima kao što su: Amazing Stories, She-Wolf of London, Fear Itself itd. Takođe, on je idejni tvorac serijala Masters of Horror i Masters of Science Fiction u kome su epizode režirali neki od najvećih reditelja današnjice: Džon Karpenter, Stjuart Gordon, Dario Arđento, Tobi Huper, Takaši Mike, Džon Landis i drugi. Pored ovoga, Geris je radio i serijal intervjua sa poznatim stvaraocima iz sveta filmske strave, pod nazivom Post Mortem with Mick Garrys.
Na ovogodišnjem Festivalu Srpskog filma fantastike, koji će biti održan od 14-18. oktobra u Beogradu, Gerisu će, kao specijalnom gostu festivala,  biti uručen počasni Koskar.
Dođite na Festival srpskog filma fantastike i upoznajte Mika Gerisa...
 

HC: Kada je i kako počelo tvoje interesovanje za horor žanr?
MG:
Odmah na samom početku. Možda već sa The Son of Kong koji sam gledao na televiziji kada mi je bilo oko šest godina, ali sam sa dvanaest već počeo da pišem kratke priče. Kao dete sam bio prilični usamljenik, iako sam imao dva brata i sestru. Većinu svog vremena provodio sam čitajuci i gledajući TV, a stvari koje su me najviše privlačile bile su one sa misterijom, stravom i čudovištima. Te "jezive stvari", kako je to moja baba zvala.

HC: Poznat si, između ostalog, i kao reditelj horor filmova koji su zasnovani na delima Stivena Kinga, kako je došlo do vaše saradnje?
MG:
Počeli smo sa Sleepwalkers. Pre mene bio je angažovan drugi reditelj da režira Kingov scenario i on je počeo sve da menja i odlutao daleko od onoga što je King bio napisao. Kada je studio odlučio da promeni reditelja, tada smo se King i ja upoznali, doduše preko telefona. Ja sam na prvom mestu pisac i poštujem rad pisca, a kada je taj scenarista Stiven (freaking) King, pa, moje poštovanje je apsolutno. Složili smo se odmah i njemu se zaista dopalo šta sam uradio sa Sleepwalkers, pa me je pitao da režiram i The Stand. Postali smo bliski prijatelji na tom setu i tako je ostalo do danas.

HC: Kao tvorac TV serijala „Masters of Horror“, „Masters of Science Fiction“ „Post Mortem with Mick Garrys“ etc... okupio si praktično najbitnije autore horror i žanra fantastike. Kako si došao na ideju za ovu vrstu serijala?
MG:
I kao dete, uvek sam voleo filmove i antologijske serijale poput  The Twilight Zone, Alfred Hitchcock Presents i Outer Limits i moj prvi posao kao pisca bio je na Spilbergovim Amazing Stories, pa sam svakako naginjao na tu stranu. Mnogi pisci i reditelji su prijatelji i ja sam organizovao večere na kojima su se sastajali stvaraoci horora radi druženja. Sve je počelo pre više od decenije kada se rodila ideja da, za promenu, kontrolišemo svoje filmove. To je bilo izuzetno iskustvo,  za koje se nadam da ću ponoviti u budućnosti.

HC: Mali je broj filmova koji uspevaju da zadovolje i ukus publike i ukus kritike. Šta je, po tvom mišljenju, neophodno za nastanak kvalitetnog horor filma?
MG:
Prvenstveno, mora da se radi o dobroj drami. Iznenađujuća priča koja uvlači, sa likovima čije avanture imam želju da pratim. Odvedi me na mesto na koje se plašim da odem i iznenadi me usput!  
 
Mik Geris (u sredini) na setu sa Stivenom Kingom i Klajvom Barkerom
HC: Da li, po tvom mišljenju, hiperprodukcija utiče pozitivno ili negativno na razvoj žanra horor filma i filma uopšte?
MG:
Pa, mnogo filmova je više poput video igre ili vožnje u zabavnom parku. Svakako da za spektakl ima mesta u najrazličitijim vrstama filmova. Ipak, za mene lično, sve se vrti oko priče. Ranih 80-ih spektakl je bio vezan za efekte maske, ali sve u službi priče, poput The Thing, savršene mešavine priče, likova, straha i efekata. Danas, kada je horor u pitanju – veće retko znači i bolje. Pravi horor je ličan, intiman.

HC: Koliko si, kao autor sa iskustvom i bogatom karijerom, otvoren za saradnju sa mladim i nepoznatim autorima?
MG:
Pa, kada se radi o pisanju uglavnom radim sam. Nisam, zapravo, u poziciji da čitam tuđi materijal. Kada sam producirao Masters of Horror pročitao sam dosta materijala mladih autora, ali zaista je potrebno nešto posebno da bi se izdvojili, nešto originalno i unikatno. Angažovao sam novog pisca, Meta Vena (Matt Venea), da napiše scenario koji je Dario Arđente režirao za serijal. On je nastavio da piše scenario za Bag of Bones, koji sam ja kasnije režirao, ali ne tražim materijal ili saradnike. Tražim mesta za pravljenje svojih sopstvenih scenarija.

HC: Koji je tvoj prvi odgledani horor film?
MG:
Ne sećam se prvog filma koji sam gledao, ali je prvi film iz žanra bio The Son of Kong.

HC: Da li bi izdvojio neki horror film ili autora čiji si film gledao u poslednjih nekoliko godina?
MG:
Film u kome sam najviše uživao bio je  The Guest koji je pisao/režirao Adam Vingard, dok je od romana to The Troop.

HC: Poznato je da ćeš biti gost 9. Festivala srpskog filma fantastike. Da li si gledao neki srpski film?
MG:
Jesam. Gledao sam Srpski film, kao i Mamulu i nekoliko drugih. Nestrpljiv sam da vidim još! Volim da gledam filmove iz drugih zemalja i vidim originalne poglede na žanr sa svih strana sveta. Mislim da Srbija ima puno da ponudi i nadam se da ću sve nadoknaditi!

Sa Mikom razgovarao Mladen Milosavljević
Prevod Nevena Ristić



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva