Svakako najaktivniji član Beogradskog sindikata, Boško Ćirković Škabo, izdao je svoj osmi po redu solo album pod nazivom Priča dva vuka. U saradnji sa producentima i izvođačima iz Slovačke, ovaj lucidni reper nam je pružio 13 novih  pesama za razmišljanje o suštini i smislu života, tako jednostavnog, a tako zakomplikovanog ljudskom zlobom i zavišću. Za Škaba, čovek će postati Čovek, kada se borba dva vuka u njemu okonča pobedom onog koji predstavlja oličenje Dobrote i Ljubavi. Autor elaborira ovu temu služeći se britkim rimama koje su našle svoje mesto unutar specifičnih matrica odličnog Smarta, kreirajući jedinstvenu atmosferu celokupnog albuma. Imali smo prilike da postavimo Škabu nekoliko pitanja u vezi sa ovim izdanjem.


HC: Produkciju tvog novog albuma  potpisuje Smart iz grupe DMS iz Bratislave. Kada je i kako došlo do te saradnje, kao i saradnje sa slovačkim rep izvođačima?
Š: Smarta sam upoznao preko Jarija, drugara iz Praga. Uspostavili smo kontakt preko interneta, naravno. Čovek mi je slao bitove, a ja sam pisao na njih. Nakon razvlačenja sa BStudiom, Nikola (Ujka Džo) me je odveo kod Flejma i ja sam snimio 13 pesama, leta 2013. U septembru te godine sam Smarta upoznao i uživo, na koncertu koji sam imao sa THCF u Bratislavi. Tada sam mu predao i snimke. I nakon dodatnog razvlačenja sa postprodukcijom završena je „Priča 2 vuka“ – po meni moj tehnički najbesprekorniji album. Sve to je zahvaljujući Smartu, koji je radio svu muziku, i Menfu, koji je radio svu produkciju. Zverina, Danost i Miki Mora su na albumu zahvaljujući Smartu, takođe. Rekao sam mu da pozove koga hoće od slovačkih repera, kako bi album bio iole zanimljiv i u njegovoj rodnoj zemlji, kad se već cimao toliko. Hvala im svima od srca

HC: Jedini si na našoj rep (i uopšte muzičkoj) sceni sarađivao sa ruskim, slovačkim, ali i grčkim izvođačima. Kako dolazi do tih kontakata i, iako si u jednom intervjuu spomenuo da ne razmišljaš u tom pravcu, da li misliš da postoji neko potencijalno tržište za nas koje se nalazi u spomenutim zemljama?
Š: Ne postoji tržište za srpski pravi rep ni u Srbiji, kamoli van Srbije. Sve saradnje su plod spontano uspostavljenih drugarskih kontakata, proisteklih iz uzajamnog poštovanja. Mnogo njih van naše zemlje, iako se muzikom bave mnogo profesionalnije i žive samo od toga, su svesni uspeha koji je BS ostvario. I imponuje im da rade samnom. Meni je drago zbog toga, pa radim sa njima. Nedavno me je preko fejsbuka iscimao neki mlađi reper iz Slovačke sa pitanjem koliko bih mu naplatio strofu. Kao svidelo mu se šta sam radio sa Smartom, iako nije baš sve razumeo. Rekao sam mu iskreno da se ne jebem i ne snimam strofe za pare.

HC: Da li si možda razmišljao o nekoj promociji novog albuma u Slovačkoj?
Š: Razmišljam o tome polako. Sad će Smart i Zverina da svrate u Beograd da snimamo spot pa ćemo valjda i zajedno da porazmislimo.

HC: Boško se nakon albuma Čovek obratio publici u novom tonu, jedinstvenom na našoj rep sceni. Reakcije publike na taj tvoj postupak su i danas podeljene. Kako ti vidiš tu situaciju, i da li si razmišljao o tome, da ćeš možda nekog razočarati, kada si odlučio da malo promeniš svoj muzički koncept?
Š: Iskreno: namerno sam promenio koncept, u očekivanju da ću one koji me, po meni, ne kapiraju - razočarati. Čini mi se da sam uspeo u tome.

HC: Iako ti to svakako nije bio cilj, da li misliš da si kao Boško možda čak još više politički nekorektan, subverzivniji, društveno angažovaniji i provokativniji, nego kao Škabo?
Š: Ko kaže da mi to nije bio cilj? Politička korektnost je besmislica protiv koje se još žešće borim nego ranije. Samo upravo angažovanije i provokativnije nego ranije. I, čini mi se, ispravnije. To je jedan od glavnih razloga zašto je priča nepopularnija.


HC: Priča dva vuka počiva na snažnoj poetičkoj platformi. Možeš li da podeliš sa nama da li možda imaš neke omiljene pisce, muzičare, umetnike, filozofe, mislioce, sa kojima deliš svoja uverenja, ili koji te inspirišu i teraju na razmišljanje u tom pravcu.
Š: Nisam dovoljno učen i načitan da bih vas u tom pracu prosvetlio, realno. Volim: Buraka Som Sistema, Autkest, Čejs end Status, Hakslija, Orvela, Alena Mura, Frenka Milera (pre ultrapatriotske faze), Garta Enisa, Nikolu Teslu, Partibrejkerse, Žeželja, Sklavija, Huga Prata, Gigera, Gaudija... Sramota me da kažem ali ništa od npr Dostojevskog nisam ni čitao. Nisam ni uličar klasični ali nisam ni učenjak ilti „za indi sam dizel, za dizel sam mistik“. Ali valjda je važnije za moje slušaoce i čitaoce šta ja saopštavam nego od koga sam to naučio?

HC: Pesma Čovek ujeo psa nosi naziv prema kontroverznom belgijskom filmu. Da li misliš da je možda taj film dobra metafora za svet u kome živimo?
Š: Film nije kontroverzan nego je OBJASNIO. I nije tolika metafora, na žalost. Preporučujem svima da ga pogledaju, iako je crno-beli. Koncept je neverovatno originalan i genijalan.

HC: Album je po mnogo čemu poseban i zaista predstavlja autentičan, možemo slobodno da kažemo, umetnički projekat. Između ostalog i samo izdanje je specifično, s obzirom na to da je objavljeno zajedno sa knjigom tvojih tekstova. Deset dina glasa na matrici je takođe izdat u tom obliku, ali si se ovoga puta odlučio za profesionalnu produkciju. Koji su razlozi da se ovoga puta pojaviš, posebno imajući u vidu se mnogi izvođači poslednjih godina odlučuju isključivo za internet promociju?
Š: Tehnički perfektno urađen album je i sa moje strane zahtevao da se iscimam. Imao sam dosta vremena dok sam čekao da se završi postprodukcija i ova knjiga mi je pala na pamet. Sale Ejndžel je uništio ilustracije, a ljudi iz Vulkana su „na keca“ prepoznali kvalitet. Hvala im svima još jednom. Mnogo sam ponosan na ovo izdanje. Smatrao ga neko umetnošću i posebnim ili ne, za mene je mnogo posebno. Hvala Vama na komplimentima kojima ste otvorili ovo pitanje.

HC: Na kraju, zaključio bih da je Priča dva vuka, po meni, album godine, te bih te pitao da li planiraš širu koncertnu promociju i možda veliki beogradski koncert?
Š: Ja rep i radim zbog koncerata. Volim da nastupam a i oni su jedini realni izvor sredstava u celoj priči. Mnogo bih voleo da ovaj album dobije i svoju krunu u vidu spektakularnog beogradskog koncerta. Ne nužno za preveliki broj ljudi, koliko reperskog i emotivno nabijenog – poput „oproštajnog“ na „Povetarcu“. Na žalost, čini mi se da sam previše uspeo u nameri da razočaram armiju ljudi koja me sve vreme i nije kapirala baš najbolje he, he, he, ali to me sigurno neće zaustaviti. Već sad dogovaram: Valjevo, Linc, Nikšić, Podgoricu... Otvoren sam za sve pozive i ne tražim mnogo love.

Sa Škabom razgovarao Radoš Mitrović