Umetnost tetoviranja



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Podržavali ovakav vid ukrašavanja tela ili ne, ne treba sporiti da se radi o umetnosti. Kao i svaki vid umetnosti, prva je ljubav a onda i posvećenost. Nemoguće je baviti se tetoviranjem a da ne uživate dok radite, da i sami nemate nekoliko tetovaža i da obožavate nove izazove. Podrazumeva se da imate osećaj za crtanje, da vam prija da dorađujete i da ste dovoljno precizni da nečiju ideju i viziju prenesete na kožu kao na platno i od toga napravite remek delo. rešili smo da porazgovaramo sa Nemanjom AKA Slipijem, tattoo majstorom iz Sremskih Karlovaca čije su ruke pune posla.
HC:  Ćao Slipi!! Dolazi zima, jesi li vredan ovih dana?
Slipi:
Ćao! Može se reci da se trenutno spremam da budem vredan, jer me dosta posla čeka. Krajem novembra sam se vratio u Srbiju, gde ću raditi tokom zime. Nekako mi je draža, a i blaža zima ovde nego u Švajcarskoj gde sam radio nekoliko proteklih meseci.

HC: Kako si i kada počeo da se baviš tetoviranjem?
Slipi:
Počeo sam sasvim slučajno, mada sam tu želju imao još od jedanaeste godine kada sam sebi uradio prvu ’tetovažu’, koju i danas imam. A sve se desilo nakon moje druge tetovaže, kada sam mog tadašnjeg majstora a kasnije učitelja Stevana Tadića pitao da li bi bio raspoložen da me uči, i na moju opštu radost i iznenađenje on je pristao. Tako je sve krenulo, sad već davne 2007.

HC: Opiši nam proces tetoviranja, od početka do kraja...
Slipi:
Za početak se zajedno sa klijentom traži ili crta sam motiv. U retkim slučajevima klijent zna sta zapravo želi, ali zajedno lako dođemo do konačne ideje. Nakon pripremljene slike/crteža se dogovara termin. Većina tetovaža se radi sa preslikačem, tako da je to prva stvar koja se uradi, nalepi preslikač i proveri tačno mesto i izgled tetovaže. Nakon toga sledi nekima mukotrpni, a nekima blaženi proces, koji nekada traje i po 6-7 sati. Sam proces rada tetovaže veoma zavisi od motiva i stila kojim se radi, ali je uglavnom zajedničko da se tetovaža radi sa više vrsta igala različitih profila. Na samom kraju tetovaža se ’upakuje za poneti’ u najlonsku foliju, i to bi bilo to. Ali kako volim da kažem, ja sam tu da uradim pola posla, drugu polovinu je klijent obavezan da uradi tako sto ce tetovažu propisano negovati, a tu sam da posavetujem i sve objasnim, nekim osobama cak i desetak puta.

HC: Kakva je razlika između muškaraca i žena?
Slipi:
Razlika je velika, verovali ili ne. Od same ideje, pa do kraja. Sa muškarcima je lakše dogovoriti se oko motiva, ali sam proces im je često bolniji nego ženama, i u toku rada su komplikovaniji. Žene su može se reći teže u toku pripreme tetovaže, i jako često paniče pre početka, ali u toku rada su sjajne. Ženska tolerancija na bol je nešto čemu se stvarno divim, jer eto jedini klijent koji je zaspao u toku tetoviranja je bila devojka. Naravno veoma često je ženska koža prikladnija za rad, jer je nežnija i očuvanija od muške.

HC: Da li postoji neka vrsta tetovaža koju najviše voliš da radiš, i neka koja ti baš i nije zanimljiva za crtanje? Neki poseban motiv?
Slipi:
Da naravno. Verujem da svaki umetnik ima svoj omiljeni stil, iako u većini slučajeva mora pristati da radi sve sto se od njega traži. Moj omiljeni stil je black & gray (crno/sivo), sa mnogo senki i detalja, mada naginjem i prema tetovažama u boji,ali samo u slučaju da se radi o realizmu, koji mi je stvarno omiljeni. A sto se tiče samih motiva ljubitelj sam fantastike u bilo kom smislu (zmajevi, feniksi, anđeli, đavoli, horor, lobanje, ratnici), a takođe i lobanja i cveća sto se može videti po mom logou. Tetovaže koje mi nisu zanimljive su one koje se jako brzo prevaziđu u ovom poslu, a to su slova, rečenice i tribali u svakom smisli, jer to su motivi koji od umetnika ne traže nikakav naročiti trud, i ne daju mu nikakvu slobodu i umetnički pečat, i samim tim nemogućnost napretka.
HC:  Koliko ti imaš tetovaža?
Slipi: Trenutno 19 (nadam se da mama neće pročitati ovaj intervju) hahahah. Ali do kraja godine imam isplanirane još 3, a ubrzo i više tetovaža. Jer sto sam duže u ovom poslu lakše dolazim do ideja a i do kolega koje su voljne da me tetoviraju, a kojima verujem i spreman sam da im prepustim da moju zamisao urade na neki svoj način, jer to je i smisao, umetnost.

HC: Ljudi još uvek imaju predrasude prema ovoj vrsti ukrašavanja tela. Šta ti imaš da poručiš na tu temu?
Slipi:
Ja verujem da će to zauvek i biti tako. Mada kako stvari stoje tetovaže su sve prihvatljivije u društvu i nisu više tabu, i obeležje kritičnih grupa ljudi. Uvek ce biti onih koji se protive, ali to je pozitivno, jer da nema njih tetovaže bi prestale da budu ono sto delom predstavljaju, a to je bunt i sloboda. Ja bih na sve to rekao: Nije svaka istetovirana osoba robijaš i ološ, a isto tako nije ni svako ko nosi kravatu svetac, češće je obrnuto.

HC: Da li si imao neku dogodovštinu prilikom rada koja ti je ostala u sećanju?
Slipi:
Mnogo njih. Odlično pitanje. Ali evo prve koje sam se sada setio. Jednom prilikom je jedan momak pokušavao da me udari laktom u glavu dok sam mu tetovirao leđa. I nakon recimo petog pokušaja da me dohvati,iako je bilo refleksno, stao sam i pitao o čemu se radi? Jer je nemoguće tako tetovirati. A on je samo odgovorio ’nisam ja ni primetio da to radim’. Umalo da završim sa slomljenim nosem.

HC: Da li ti se nekad dešavalo da zakažeš termin, klijent dođe i pred sam početak procesa se predomisli? Šta se radi u takvim situacijama?
Slipi:
Skoro nikad na taj način. Ali se zato previše puta dogodilo da se klijent prosto ne pojavi. Razloga ima dosta za to, ali koliko god ja to razumem, uvek me iznervira.

HC: Može li od tetoviranja da se živi u Srbiji? Ipak ovo nije LA Ink.
Slipi:
Svedok sam toga da može lepo da se živi, pa čak i izdržava porodica., što pre pet i više godina nije bilo moguće. Naravno da bi se do toga došlo potrebno je mnogo truda i odricanja. Ali po mom iskustvu sve to nije ni približno onome sto se može postići i zaraditi u zemljama zapadne i severne Evrope, gde je ovaj vid umetnosti mnogo cenjeniji nego kod nas.

HC: Hvala ti na izdvojenom vremenu. Imaš li šta da poručiš čitaocima Helly Cherry koji žele da se tetoviraju ali se još nisu konačno odlučili ili se boje igle?
Slipi:
Nema na čemu, bilo mi je zadovoljstvo, i hvala vama na ukazanoj prilici.
Moja poruka je: Strah je iluzija, i prolazan je,kao i bol, a tetovaža je večita. I ako želite da svoju ideju nosite na sebi prevazići ćete taj strah pa i bol veoma lako, ukoliko vam ta ideja predstavlja nešto bitno i znači vam.

Sa Slipijem možete stupiti u kontakt preko profila https://www.facebook.com/slipitattoo?fref=ts
i stranice https://www.facebook.com/pages/SLIPI-TATTOO/10150096308705005. Ovde ćete naići i na galerije fantastičnih i interesantnih radova. Naravno, tu je i sajt http://slipitattoo.com/

Razgovarala i uradila dve tetovaže Tamara Maksimović



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva