Vodeća imena srpske kinematografije, kao i njihovi prethodnici uostalom, godinama unazad bez nekog naizgled posebnog i vidljivog razloga, insistiraju na soc. realističkim i sličnim temama. Ratne, krimi, kao i priče sa vrelog asfalta, uvek su bile radiji izbor nego npr. fantastika. Prosto apsurdno deluje činjenica da pripadamo kulturi koja neguje obilje divnih narodnih predanja, bajki i mitova, a da nemamo (izuzev nekoliko naslova), gotovo, ni jedan pristojan film fantastike. 


Predstavnici domaće kinematografije su, ''jašući'' na crnom talasu, možda i zauvek propustili priliku da se uključe u fantastičnu žanrovsku trku, i snime domaći naslov dostojan ranga svetskih klasika. Izuzev nekoliko imena, sve se svodi na žanrovski eksces i gotovo nenamerni iskorak iz tematike prozaične svakodnevnice. 

Mnogi za odsustvo fantastike iz bivše jugoslovenske kinematografije okrivlju komunizam, i negativan stav njegovih perjanica prema neprogresivnim i reakcionim elementima, u koje je svrstavana i fantastika. Međutim, kako onda objasniti činjenicu da je, sada već davne 1950. godine, snimljena prva domaća filmska bajka i to u produkciji ''Zvezda filma'', produkcijske kuće, do tada,  poznate po naslovima kao što su: ''Nove pobede'', ''Tragom IV i V ofanzive'', ''Titova štafeta'' i sl. 

U vreme dok je ondašnja domaća kinematografija, u to vreme praktično još u povoju, vrcala od propagandnih i masobodrećih naslova, iz povoja se u jednom trenutku začulo ''daj babo glavu'', i stvari su mogle da krenu drugim tokom...mogle su ali nisu. Te davne 1950. godine, snimljena je prva domaća filmska bajka, sada već kultni klasik ''Čuditvorni Mač''. Ovaj naslov, po mnogočemu, može da se svrsta u klasike svetskog ranga, budući da je i sniman u vrhunskim uslovima i sa vrhunskom ekipom. Nakon njega, domaćoj kinematografiji su otkriveni glumački biseri poput Radeta Markovića i Vere Ilić – Đukić, a upravo na ovom filmu je svoju prvu ulogu ostvario i Pavle Vuisić. 


Radnja je zasnovana na poznatoj bajci Baš – Čelik, i govori o junaku koji, svojom hrabrošću, upornošću i lukavstvom, uspeva da porazi znatno jačeg neprijatelja i spasi carstvo, devojku i sebe. Naravno, ako uzmemo u obzir društvene prilike, aktuelne u vreme nastanka filma, jasno je zašto na mesto protagoniste, umesto carevog sina, dolazi siromašan i naivan seljanin. Kao i u svakoj bajci i ovde je prisutna istovetna forma pripovedanja (mladi i nedokazani junak odlazi od kuće da bi se proslavio i dokazao), sa neizbežnim crno – belim načinom prikazivanja likova gde su svi jasno profilisani. 

Film obiluje predivnim kadrovima, odličnom muzikom i pažljivo odabranim i komponovanim scenama. Takođe, u ovom filmu je prikazana, nezvanično, prva horor scena u istoriji domaće kinematografije. Čuvena scena sa kocem i poznatim ''daj babo glavu'', koja se godinama kasnije citirala i parafrazirala (setimo se duhovitog omaža u ''Kako je propao rokenrol''). Reditelj filma Vojislav Nanović čiju su, gotovo, čitavu karijeru obeležili naslovi rađeni u duhu parole ''da sa tvoga puta ne skrenemo'', snimivši prvu domaću filmsku bajku, u pravo vreme je počeo sa trasiranjem  puta potencijalnim žanrovskim naslovima i autorima...nažalost, većina njih je krenula putevima filmskog soc. realizma i skrenula... ne samo sa puta.

Mladen Milosavljević