Blankfile - Roadkill

Ako ste bend na srpskoj hardcore sceni onda ste po opredeljenju određeni za uloge Don Kihota, Sizifa, Tantala i drugih utopističkih likova koji biju već unapred izgubljene bitke. Blankfile svoju bitku sa vetrenjačama vodi već godinama, a kad nagrnu vetrovi sumjne i pitanja poente svega urađenog, vera u sebe i ljubav prema subkulturnoj formi, koju zovemo "scena", bedem ispred ovog utvrđenja još uvek drže "na nogama". Ako ste bend na srpskoj hardcore sceni, znate da je ovo temeljna ploča kojom sahranjujete sve poraze kako biste na istoj izgradili po koju novu pobedu - jer, kad podvučemo crtu na kraju dana, nije strašno izgubiti, strašno je predati se.

Kad pogeldamo oko sebe, ni ne čudi koliko je teško odbraniti bilo kakvu ideju otpora (kakva ideja hardcore-a po definiciji mora da bude), među svetom koji bezglavo guta "urbane vrednosti" kao pilule Proziuma, dovodeći suštu egzistenciju čoveka kao slobodnog i samosvesnog na sam prag ulaska u urbane legende. Ipak, treba se boriti, a svaka borba će iznedriti svoje heroje. "Roadkill" je Blankfile heroj, a ono što kroz njega bend pokušava da kaže štit na kome ili sa kojim će se vratiti iz ove borbe.

Blankfile posvećuje poseban deo svog rada kritičkom stavu na temu socijalno-ekonomskih prilika u Srbiji i svetu. "Roadkill" je možda i najjači predstavnik ove grupe, jer odlazi korak dalje i do kraja pesimističkim izrazom šalje alarmantni poziv za buđenje, jer u našem svetu sve je manje mesta za optimizam. Tekst pesme kroz ogoljavanje socioloških motiva religije, politike, ratnog šovinizma, egzibicionizma i fanatizma u svakom obliku opisuje apokalipsu čoveka kao individue koja postoji i odlučuje, situacije koja nas putem trenutno "podobnih" trendova čeka u (ne tako dalekoj) budućnosti u kojoj smo svi samo produkt sa unapred određenom svrhom i rokom upotrebe. Iako bi se očekivala priča o političkim moćnicima, globalnim industrijama i interesima "zapadnih sila", kroz klasičnu priču a la "David protiv Golijata", u ovoj pesmi sam protagonista priče u ogledalu svog postojanja prepoznaje glavnog saučesnika sopstvene nesreće, jer je na posletku on taj "koji sam sebi kopa grob".

Za noseći koncept spota odabran je sociološki fenomen "modernog" doba - rijaliti koncept TV emisija, po principu "zaviri komšiji u dvorište". Kroz spot se akcenat daje na trend invazije na privatnost u kom je "reality" stvarnost samo jedna od dimenzija za testiranje svih naših ukusa i izdržljivosti. U fokusu je usmerenje na realnost "rialitija" kao suštu manipulaciju, u kojima se instinkti i nagoni ogoljavaju kako bi pomerile granice šokirajućeg. Kao i likovi koje već imamo prilike da gledamo u sličnim emisijama na televiziji, likovi u spotu (glume ih sami članovi benda) proživljavaju katatonična stanja u kojima nesvesnost nastupa u tenucima provokacije najdubljih ljudskih osećanja, veštački isprovociranih tačno u momentima kada bi to podiglo gledanost emisije. U svojim svesnim momentima bend u spotu bezbrižno svira, ignorišući sva očigledna upozorenja (kontrolne ogrlice, izolovana lokacija, utamničenje...) da na kraju ovog hodnika njih neće dočekati svetlo. Kad napokon skupe hrabrosti da razdvoje ono što žele da se dešava od onog što se zaista zbiva, prethodna inertnost ih je već odvela predaleko na putu koji ne vodi ka izlazu, već samo kraju.

"Publika traži još, šou ne sme da stane" i za tren oka eto i vas u glavnoj ulozi nekog od rijalitija. Pod maskom zadovoljenja egzistencijalnih potreba pod nogama vam uzmiče sama mogućnost da istu i dalje držite u svojim rukama. To više nema veze sa bilo kakvim "pravim vrednostima" i iz tog razloga čitav video je usmeren u pravcu ogoljenog apsurda u kom se gubi svaka individualnost i gde čak ni smrt pred kamerama više ne sme biti pitanje ikakve intime. Brojevi su jedina vrednost "rialitija"...Brojevi su jedina vrednost globalnog društva...Da li je ovo previše mračno za vas? "Dobrodošli u novo mračno doba!" (G.Grafin)

Posle osmišljavanja ovako "teškog" teksta, logično je bilo da njegova ekranizacija ne može biti običan svirački spot i to je bila glavna ideja benda u realizaciji ovog, može se slobodno reći, socijalno najangažovajnijeg projekta na kome je Blankfile ikad radio. Pošto su se bendu na samom snimanju zvučnog zapisa pesme, kao gosotjući vokali, pridružili braća Stefan i Nemanja Ćirić, povremeni članovi nekoliko beogradskih hardcore bendova, na video zapisu svoj pečat je dodala još jedna mlada ekipa predvođena režiserom Nikolom Pazarskim. Rad na scenariu, potraga za adekvatnom lokacijom, izrada scenografije i rekvizita, snimanje i sve post produkcijske radnje angažovale su ekipu do granica izdržljivosti. Iako oslonjeni isključivo na sopstvene snage i džep, dovedeni u situaciju da u nekoliko navrata rade na "veštačkom disanju", niko iz ekipe nijednog trenutka nije pomišljao da teškim uslovima opravda snimanje uprosečenog spota. Spot nosi priču koja je preširoka da bi stala u trajanje samoe pesme, pa ni pridodata uvodna priča, kao ni simbolični epilog sa resetovanjem scenografije nije stigao da ispriča sve što je trebalo reći. Ipak, u onome što je realizovano u spotu itekako ima detalja koji pričaju priču - kontrolna soba i bizarni lik Kontrolora, detalji numeracije članova benda kao uzoraka za ispitivanje, unifikacija odeće, kontrolne ogrlice koje startuju traženi impuls emocije po izdavanju kontrolne naredbe, brojač koji pokazuje rast gledanosti kako članovi proživljavaju sve teža stanja psiho-fizičkih poremećaja, tj. pad geldanosti sa privremenim padom kontrolnog sistema i na kraju kulminacija koja nastaje izdavanjem konačne kontrolne naredbe i scenama u kojima se članovi benda bore do poslednjeg daha uz jaku notu ljudske empatije (pridržavaju jedni druge i hrabre da ne odustanu). Jaka vizuelna poruka na kraju spota bi trebalo da uzbudi, isprovocira i probudi usnule da pogeldaju oko sebe i stvarno sagledaju šta se dešava sa životom koji žive.

Na kraju, ipak ovo je za sad “samo” spot i treba znati da nije ceo svet još uvek u potpunosti potpoljen u sivo. To dokazuju boje zastava različitih formi otpora protiv opšteg jednoumlja, unifikacije pod velom globalnog i masovne kontrole. Jednom od tih zastava maše i hardcore zajednica u svetu i kod nas, a Blankfile sa ponosom stoji pod njom, spreman da do poslednjeg daha bije unapred izgubljene bitke.