Intervju Pogled iz svemirskog broda: Dvadeset godina postojanja

VT: Radno! S puno muzike. Naime, odavno više ne ide SF&HOROR TOP-10 lista, sa muzikom iz SF, horor i fentezi filmova i tv-serija, a pošto imam kompletnu statistiku i zbirnu listu, onda ću odatle da puštam neku interesantnu muziku - dosta instrumentala pošto se sada retko čuju u emisiji.

VT: Davne 1991. godine, kada sam počeo da radim na radio Pingvinu, gde je bio raspisan interni konkurs za radio-emisije. Ja sam uveliko tada bio „navučen“" na SF, i pomislio da bilo super raditi jednu takvu emisiju. Emisija je prošla test-period, i ustalila se u programu. Prvo je emitovana ujutru od 8.00, pa od 17.00, pa je prebačena u večernji termin, pa je sa 60 minuta proširena na 120 minuta, i tako... Lagano ali sigurno se razvijala.

VT: To je sudbina rada na privatnim radio-stanicama. Masovno propadaju ili im se svašta-nešto ružno dešava. Ovo će malo sumanuto da zvuči, ali meni su ubili dvojicu vlasnika medija u kojima sam radio (Radojica Nikčević - Pingvin i Slavko Ćuruvija - Dnevni telegraf). Sa Pingvina smo otišli kada je obezbeđenje Đovanija Di Stefana slučajno ranilo našeg vozača, pa smo mi (sedamdesetak zaposlenih i honoraraca) u znak protesta napustili radio.

Prešao sam na Index pa je tu emisija išla (sa prekidima, kada smo bili zatvarani, a posle bombardovanja 1999. godije je do maja 2000. bila na Radiju 011) od 1995. do 2002. godine. Potom je bila na Žapcu, ali je gazda odlučio da dodatno komercijalizuje stanicu, onda je bila na Studiju B do 2006. godine, kada je ova stanica ostala samo na jednoj frekvenciji pa je (sasvim logično) vratila ljude koji su radili na drugoj frekvenciji u svoj večernji termin.

Onda se jedna grupa ljudi okupila oko internet-radija BIR, gde je emisija (u polučasovnom obliku) išla sredom sve do februara 2010. od kada je na Beogradu 202 (sredom su i dalje reprize na BIR-radiju) - nedeljom od 20-22.

VT: Ne. Dobro, po malo. Na Pingvinu, u vreme Đovanija Di Stefana, bila je ona nagradna igra kada se delilo hiljadu maraka - morali ste da slušate radio, kada se najavi početak nagradne igre ako vam zazvoni telefon morali ste da se javite sa „Radio Pingvin“, iako vas, možda slučajno, zove tetka ili strina. Jednom je Đovani došao u moju emisiju da deli nagradu, ali je insistirao da voditelj tog segmenta bude Voja Nedeljković. Kada je Voja ulazio u studio samo je rekao: „Izvini, matori“. Ako ništa drugo, ta nagradna igra je najbrže došla do dobitnika hiljadu maraka upravo u mojoj emisiji :)

Na Žapcu je aktuelni urednik filmskog programa RTS-a Ivan Karl želeo da ubacim u emisiju leteće tanjire i slično. On je tada postavljen za urednika Žapca, a pošto se Beografitima (u okviru koje su „Oblak u bemudama“, „Pogled iz svemirskog broda“ i još neke emisije) nije svidela ideja da prilagođavamo sadržaj potencijalnim oglašivačima, napustili smo radio.

VT: To je bio samo kada sam ga radio na BIR-radiju. Pošto sam tada sam sve radio. Zapravo, uvek je bio makar tonski realizator. Kada je reč o tome ko je bio ispred mikrofona, tokom istorije bilo je i saradnika emisije, ali najveći deo priče je uvek bio moj zadatak.

VT: Pogled iz svemirskog broda je bila prva emisija tog tipa u beogradskom etru. U ex-Jugoslaviji bio je „Znan-fan tobogan“ u Zagrebu (na drugom programu njihovog radija), ali pošto je moja emisija startovala na privatnom radiju želeo sam da bude najširi mogući poligon za upoznavanje sa žanrovima koje volim. Sada, uz internet, daleko je lakše da se rade specijalizovane emisije, ali meni je cilj bio i da ljude upoznajem sa žanrom. Zato je emisija bila i ostala takva – „široka“.

VT: Glavni kriterijum je da se predstavi što šire i SF i horor i fantastika. Dakle, emisju itekako mogu da slušaju oni koji uopšte ne prate pomenute žanrove. Mnogi su se upavo „navukli“ slušajući je. Cela priča oko vesti se godinama menjala, ali pre svega zahvaljujući proširenju izbora. Sada, kada je najveći mogući izbor zahvaljujući internetu, vesti su na sajtu Pogleda iz svemirskog broda, a u emisiji uglavnom priča sa gostima, telefonska uključenja i snimci sa domaćih promocija, tribina. Stranih vesti nema toliko, jer su sada daleko dostuptnije svima - ili, makar, onima sa intetnetom.

VT: Svaki dan na vesti otpadne 2x2 sata, otprilike. To je dovoljno da se na sajtu pojavi nekoliko odabranih vesti, ponešto da ode za emisiju. Kada se sve to skupi na nedeljnom, mesečnom a pogotovu godišnjem planu, onda se dobije prilično dobra i šarenolika gomila koja prilično dobro oslika aktuelno stanje.

VT: Stil pisanja je trpeo zbog novinarskog stila, tačnije više je pisanje priča trpelo zbog sve manje vremena za takvu aktivnost. Odabir tema je nešto što me podsvesno napada. Ne sumnjam da u tome upliva ima itekako ono što vidim, pročitam, ali nisam primetio da je nešto sa posla, neka tema koju sam radio za novine, recimo, ušla u neku od priča.

VT: U svetu je sve više vidljiva puka komercijalizacija. Što ne znači da ne možete da dođete do interesantnih knjiga, filmova, ali to itekako znači da morate malo i sami da se potrudite i da, u skladu sa vašim senzibilitetom, kopate po netu dok ne pronađete „istomišljenike“.

Kod nas je sada fantastika u priličnom poletu, ali i dalje nam se dešava da pojedine naslove otkrivamo sa desetak godina zakašnjenja. Tu je problem što imamo sve manje čiste fantastike, žanrovski jasno „obojene“ koja bi se i koricama, recimo, isticala u knjižarama. No, sve je to manje bitno spram toga šta stiže kao kvalitet. Zbog obima drugih poslova nisam se proslavio po pitanju čitanja domaćih naslova, ali tu sada već imamo pisce sa dugim stažom koji sigurno uvek mogu da ponude solidno štivo. Od mlađih očekujem neku „eksploziju“.

VT: Čitanje, slabo. Jedna od poslednjih stvari koje sam pročitao pre par meseci je bio Kingov „Under the Dome“, a od domaćih dela veći deo priča iz „Apokalipse“. Serije lakše stižem da gledam – „Big Bang Theory“ (dobro, nije to žanrovska serija, ali ima toliko referenci na SF da smo je „prisvojili“), „Misfits“ (mučim se sa trećom sezonom), „Terra Nova“ (tu sam se tek mučio, sve negde dok nisam prevalio sedmu sezonu, posle se pomiriš sa sudbinom i odgledaš do kraja priču), dok filmove ne volim da seckam na po pola sata, pa zato ni ne pamtim šta sam u cugu stigao da vidim. Možda onu nestrećnu „Bitku za LA“ koja je teški očaj.

VT: Fotografijom se nikada i nisam bavio, dok nisam počeo da radim sajt i shvatio da moram da imam i svoj izvor fotografija da bi bilo sve šarenije. Tako da je tu na delu pre onaj novinarski deo, nego umetnički. Tek čekam da me napadne inspiracija za fantastiku na fotografiji!

VT: Ne baš. Naime, postoje podaci sa Shoutcast-a, ali to je toliko neprecizno da je to bruka. Izveštaji Strategic-a, koje RTS dobija, izgleda da ne obuhvataju više nabrajanje najgledanijih i najslušanijih, već je sve određeno terminima (pa posle, koga ne mrzi može to da prebaci u emisije). No, to je trenutno nebitno.

Pogled iz svemirskog broda ume da bude (makar do sada) emisija koja lagano, ali sigurno napreduje. Na Pingvinu, u izuzetno jakoj konkurenciji, je od 1992. do 1995. dospela među 20 najslušanijih u Beogradu, na Indexu je 2000. bila na deobi 6. i 7. mesta po slušanosti u gradu. Ono što je uvek prisutno je to da emisija deli sudbinu radija. Što je radio slušaniji, to su mu i emisije slušanije. A, Beograd 202 je u ovih godinu dana znatno povećao slušanost.

VT: Nekada, da. Sada. Iskreno, nemam nikakvu povratnu informaciju. Uvek će se naći neko koga će cela priča zainteresovati da uzme knjigu i da je pročita. Ja, obično, na to mislim kao na „uticaj“. Filmove i serije ionako svi gledaju, a tu fantastike ima na izvoz.

VT: Slušaoci ćute. Uglavnom. Bilo je par sugestija, par izliva oduševljenja. Čim niko ne kuka, znači da im se sviđa ovakvo kakvo je. Inače, emisija je sada drastično drugačija od perioda pre, recimo, pet godina. A i tada su ćutali i rado slušali. To nije znak da ja pravim ne znam kako genijalnu emisiju. Većina ljudi želi da bude zabavljena, a onoga koga kupi tema, taj sluša emisju i ne buni se. Oni koje to apsolutno ne zanima, produže dalje. Ako ostanu, recimo pošto im se svidi muzika u emisiji, obično se upecaju na SF za nekoliko meseci. Makar su takva iskustva bila pre više godina :)

VT: Ako emisije ne bude na Dvestadvojci, pošto je planirano ukidanje honoraraca, pa će neko ostati a većina odlazi, emisija će sigurno ići na BIR-radiju, ali umesto dva sata biće skoncentrisana na pola sata. Odlazak na neki drugi radio ću razmatrati kada za to dođe vreme.

Razgovor vodila: