VEKOVNICI XIII — IZBOR: I žene odlučuju, zar ne?
Helly Cherry
Strip-serijal "Vekovnici XIII", strip-autora i scenariste Marka Stojanovića pod naslovom "Izbor" jedno je od njegovih poznatih, višestruko nagrađivanih dela koja su devetu umetnost sa naših prostora uspešno prošetali širom sveta, kroz izuzetno posećene izložbe i velike internacionalne festivale posvećene ovom osetljivom, upečatljivom, zabavnom, ali i edukativnom obliku izražavanja kroz crtež i boju.
Čovek se ne menja. Menja se samo odeća koju nosi, hrana koju jede, bogovi kojima se moli, stvari u kojima uživa, neprijatelji koje mrzi i prijatelji i saveznici sa kojima se udružuje. Ne menja se ni njegova narav koja se formira na nekom praiskonskom nivou, u onom nesvesnom delu, za koji kasnije tvrdi da mu je zbog njega suđeno da bude takav kakav je i tako opravdava svoja dela i nedela. Od kada sveta, postoje zapisi o okrutnostima koje su ljudi činili kada su nailazili na probleme sa kojima nisu znali ili umeli da se suoče na civilizovan način. Bilo da je reč o teritorijama koje su želeli da poseduju, o boljoj klimi u kojoj su želeli da podižu porodicu, o bogatstvima koje su želeli da imaju, ljudi su, kao uostalom i danas, potezali oružje, upuštali se u ratove u kojima su najveće žrtve uvek bili najslabiji i najnezaštićeniji. Ali, kao i u svim ratovima koje su vodili, bilo da su u njih ulazili svojevoljno, željni slave, žedni krvi ili zbog patriotizma, postojale su i one duše koje su odvođene u ta krvoprolića na silu, otimana od majki i gurnuta u klanicu kao žrtvena jagnjad. Nije bila retkost da su u vojničke redove odvođena i deca i žene, od kojih su se neki i uspeli vratiti svojim kućama, sa traumama sa kojima je kasnije trebalo živeti u nekim normalnim okolnostima sa više ili manje uspeha. Koliko je rat teška nevolja i koliko iskrivi čoveka do neprepoznatljivosti, znaju samo oni koji su to doživeli ili videli iz prve ruke. Ono za šta su mnogi mislili da nikad ne bi bili u stanju uraditi, u čoporu huškača, onih koji su tu da bodre i ohrabruju, mnogi su ljudi počinili strašne zločine, poneseni mržnjom prema neprijatelju, ali i strahom da će biti odbačeni od grupe koja od njih očekuje ponašanje istovetno njihovom.
Ratovanje se menjalo kroz vekove, menjalo se i oružje i sami ratnici, pravila ophođenja prema ratnim zarobljenicimakrojili su pobednici, a pobeđeni su trpili poniženja i osvetu, te gubili živote na najokrutnije načine. Ratovanje se menjalo, ali divljaštvo u čoveku željnom krvi nikad nije - ono je ostalo isto, istog intenziteta i istog katarzičnog klimaksa koji bi nastupao nakon počinjenih zlodela.
"Izbor" ("Vekovnici XIII") je priča o dva velika sukoba u kom su učestvovale Amazonke (kontroverzno pleme sastavljeno isključivo od žena) i najhrabrijoj, najboljoj ratnici Alei koja je od kraljice Hipolite dobila na poklon Herin Pojas Besmrtnosti. U dvoboju sa najveštijim skitskim ratnikom, zahvaljujući zadivljujućoj izdržljivosti, Alea je uspela da preživi, ali i da okusi Smrt, koja je zbog Pojasa nije mogla zadržati u svom carstvu. U krvavom pokolju koji je usledio, uspela je da sačuva život, a ono što se dogodilo nakon što je zarobljena i odvedena na brod, postalo je svedočanstvo ne o poraženoj ratnici, već o ženi koja je osetila svu težinu ratnog divljaštva.
Alea je naočigled razjarene rulje silovana i bačena u more. Od tog trenutka, prošla je kroz sve ono što, čak i vekovima kasnije, prolazi svaka silovana žena. Da sudbina bude okrutnija - mlada žena ostala je i trudna, u najekstremnijim okolnostima koje je njeno telo iskusilo, u trenutku strahovitog bola, mržnje i borbe za goli život. Plod koji je nosila u sebi bio je neprestani podsetnik na čas kad su njeno telo razvlačili kao krpu, kad je nad njim izvršena nasilna obljuba, uz poniženje sa kakvim se nikad pre nije susrela. Bio je sve ono što je želela da izbriše iz sebe i svog sećanja.
Ako uzmemo u obzir kultni status koji su imale Amazonke, nadaleko poznate po strašnim kodeksima po kojima su živele njena sudbina je bila pravo prokletstvo. Ono zbog čega su se njene sunarodnice udružile nekada davno i osnovale pleme isključivo od žena, bilo je ono što je doživela na tom brodu, a čemu su izlagane žene njenog, kao i našeg doba, od pamtiveka. Zbog patnje, ponižavanja, seksualnog zlostavljanja, nasilja, silovanja, maltretiranja, obezvređivanja, degradiranja, podsmeha, ugrožavanja zdravlja, života, uskraćivanja znanja i oduzimanja prava na isti tretman, Alein narod je okupljen oko najsnažnije žene koja će ih voditi i učiti kako da prežive i nadvladaju slabosti koje su ih činile ranjivima i poniznima. Iako su imale svoju kraljicu (u nekim spisima spominje se carica) i verno je služile, nisu bile ni malo zakinute za prava koja su im pripadala jednako kao i njoj. Ravnopravno su učestvovale u svim poslovima i sve su bile tretirane sa vrhunskim poštovanjem. Njihova zajednica bila je spartanski negovana. Devojčice koje su odrastale prolazile su teške obuke jer su morale biti spremne za borbu bez koje bi njihov narod bio istrebljen, s obzirom na silne osvajače koji su želeli da ih proteraju sa njihove teritorije ili im zabrane osvajanje neke nove, plodnije i bolje za život.
Amazonka Alea je preživela varvarizam, ali je njena golgota tek počela. Noseći dete za koje je znala da je muško, želela je da ga se reši, moleći svoje bogove da joj pomognu, ali bogovi su imali komplikovan odnos sa smrtnicima, prezirući upravo te koji su ih obožavali. Ovog puta bili su posebno kivni što sveti Herin pojas nosi jedna ratnica koja uz njegovu pomoć vešto izbegava Smrt i uvećava svoju hrabrost do neslućenih visina. Ne samo da nisu imali milosti prema njoj, nego su je i potcenili, pokušavajući da je obmanu i otmu joj dragoceni predmet. Ni odlazak kod samog Boga podzemnog sveta, gde se suočila sa dušama svojih mučitelja, nije joj bio od koristi. Osim satisfakcije u vidu osvete prema onima koji su je silovali, ona nije pronašla ništa drugo što bi rešilo njenu tešku situaciju. Očajna, okrenula se neprijatelju da od njega izmoli milost.
Dete koje ova Amazonka nosi u stomaku zaštićeno je od Smrti i može da ga ukloni samo božansko biće. Stoga, svoju sudbinu stavlja u ruke strašnog šamana iz skitskog plemena - jedinog koji može da je povede u svet zabranjen smrtnicima. Sa njim sklapa pogodbu koja uključuje vrlo intrigantan zalog koji joj garantuje povratak iz Drugog sveta. Ona mora šamanu dati ono što iz sveta Bogova ponese natrag na Zemlju. Traumatični susret sa zlim entitetima menja Aleinu percepciju i ona potpuno drugačije sagledava situaciju u kojoj se našla. Sva mržnja, sva nepravda koju je osećala u sebi, isparila je kad je čula šta se sprema jednom nedužnom biću koje je većim delom njena duša i njeno telo. Tu se priča raslojava i čitalac je postaje svedok moralnu dileme silovane žene, iste one sa kojom se susreću sve silovane žene ovog sveta koje su tako ostale u drugom stanju - ukloniti embrion u najranijem stadijumu začeća ili roditi.
Niko ne bi smeo da utiče na tu odluku, niko ne bi smeo da učini taj izbor umesto žrtve koja sa posledicama jednog krajnje nasilnog čina mora da živi do kraja svog života. Mnogi su taj izbor žene pokušali da ukinu raznim pravnim aktima i zakonima, ali su, srećom, nadglasani. U nekim zemljama ponovo je zabranjen abortus. U nekima nikad i nije bio dozvoljen. Žena mora sama da odluči želi li da rodi dete zbog kog će neprestano proživljavati najtraumatičniji događaj u njenom životu ili će ga roditi zbog izuzetne mentalne snage i sposobnosti da prevaziđe traumu i pronađe u sebi ljubav za biće koje nije ništa skrivilo. Za ovo drugo potrebna joj je velika psihološka pomoć, velika podrška društva u kom živi, a najviše joj je potrebno da drugi prestanu u njoj da vide samo taj njen aspekt - aspekt žrtve. Malo ko je kadar silovanu ženu doživeti kao individuu koja je postigla nešto u životu, veličati njene osobine, njene sposobnosti, ostaviti po strani taj događaj koji ju obeležio. Dovoljno je teško što to sama mora da ostavi negde u nekom zapećku svoje psihe da bi bila nežna, pažljiva, puna ljubavi, majka kakvu zaslužuje svako dete na ovom svetu. Podozrivost okoline na duže staze ne tiče se više samo nje i nije više samo njena muka sa kojom živi. Tu stigmu preuzima i njeno dete koje nema ni snagu, ni alate sa kojima može da se suprotstavi društvu i njegovim osudama. Deca koja su nastala činom silovanja, u većini slučajeva, već sa prvim otkucajem bila osuđena su na smrtnu kaznu, a u najboljem slučaju na rođenje pod pritiskom na majku da se odluči za njega. Oni retki, koje je majka sa radošću prigrlila od prvog plača, izuzeci su koji potvrđuju tužno pravilo...
Naša junakinja nije imala ništa od ovog svega navedenog. Usamljena, prepuštena na golo preživljavanje, lutanje i skrivanje od osvetoljubivih plemena, bez podrške i prijatelja, svoju stvarnost doživljavala je kao pravu noćnu moru. Alea je stavljena pred užasan izbor. Odabrati Besmrtnost, pa tako zadržati Pojas i predati dete ili odabrati dečiji život, a predati Pojas? Prekasno shvata da je predala život svog deteta u ruke strašnog šamana, kao deo užasne pogodbe. Pokušava da zaustavi tok događaja, ali ne uspeva. Zbog bezbrojnih godina ratovanja, noseći Pojas, zaboravila je na smrtnost - najlepšu odliku ljudskog života. Samo zbog izvesnosti smrti upuštamo se u odnose i situacije koje čine da se osećamo živima. Zbog te izvesnosti želimo da produžimo svoj život kroz naše potomke i tužno je kad cele porodice izumiru bez naslednika krvne loze i imena... Još je tužnije kad izumru celi narodi, a toga je Alea postala svesna tek kad je poslednji izdanak njenog plemena prepušten na milost i nemilost onome ko će od njega napraviti bezosećajnu zver. Zbog loše pogodbe za koju je mislila da je njen spas, Alein život svešće se na lutanje kroz vreme i prostor u kom će se na samom kraju morati suočiti sa posledicama svog izbora. Da li će se njen put ukrstiti sa putem onog kog je pre rođenja želela uništiti?
Odgovor ćete pronaći u ovom delu nastalom Markovom saradnjom sa velikim brojem strip-umetnica koje su ga obogatile svojim različitim stilovima: Rafaelom Koni, Silvijom Borberli, Valentinom Briški, Ajše Irem Aktaš, Korinom Hunjak, Erini Skoura, Aleksandrom Gold, Milicom Mastelicom, Dani Strips, Dianom Nanevom i Jelenom Vučić. Ilustraciju na naslovnici uradila je Andrada Baeš. Nekoliko tabli pogledajte u galeriji u nastavku (klik ili svajp levo-desno).
Ovo izdanje "Vekovnika" obogaćeno je kratkim biografijama umetnica, sa informacijama o njihovoim plodnim karijerama internacionalnog karaktera, te bonus skicama i crtežima. Tekstovi recenzentkinja Biljane Jotić, Almedine Vejzagić, Aleksandre Andreeve i Marine Mirković takođe su deo izdanja, a osim o samoj priči, one su pisale i o položaju žena u društvu nekad i sad.
Marko Stojanović je profesor engleskog jezika, strip-scenarista i prevodilac. Njegova dela prevedena su na nekoliko jezika, objavljivana su širom sveta, a najpoznatiji albumi su mu "Maks Debris", "Crne duše", "Do pakla i nazad", "Beskrvni" i "Vekovnici", na kojima radi godinama. Piše za nekoliko domaćih časopisa i objavio je veliki broj strip-eseja i monografija. Glavni je i odgovorni urednik časopisa "Strip Pressing", idejni tvorac i organizator "Balkanske smotre mladih strip autora", a vodi i leskovačku školu stripa "Nikola Mitrović Kokan". Najbolji je ambasador našeg stripa na području Balkana i Evrope.
Imam čast da sarađujem s Markom nekoliko godina i zahvaljujući njemu pročitala sam nekoliko neverovatnih strip-albuma za koje sam napisala i prikaze.
Strip je odličan način da društvu prenesete ne samo zanimljive priče, beleške o vremenu u kom živimo ili o onom koje je prošlo, interesantne vizije i interpretacije događaja, već i društveno-angažovanih poruka koje su rezultat problema sa kojima smo se, kao ljudi, sretali od pamtiveka. Marko Stojanović je svoje, očigledno, bogato znanje iz naše i svetske istorije i mitologije, vešto upleo da bi nam ispričao priču ne jedne žene, ratnice, već priču koja bi mogla, u njenoj sirovoj osnovi, biti priča svih onih žena koje su doživele teške sudbine tokom istorije koja se još uvek piše. Sa Markovom glavnom junakinjom čitalac će se otisnuti na bolno putešestvije nalik na ona koja pronalazimo u klasičnim epovima poput "Ilijade" i "Odiseje", a ovo epsko putovanje vrlo brzo će vas naterati da se suočite sa pitanjem šta je to što čoveka čini Čovekom.
Čovek se ne menja. Menja se samo odeća koju nosi, hrana koju jede, bogovi kojima se moli, stvari u kojima uživa, neprijatelji koje mrzi i prijatelji i saveznici sa kojima se udružuje. Ne menja se ni njegova narav koja se formira na nekom praiskonskom nivou, u onom nesvesnom delu, za koji kasnije tvrdi da mu je zbog njega suđeno da bude takav kakav je i tako opravdava svoja dela i nedela. Od kada sveta, postoje zapisi o okrutnostima koje su ljudi činili kada su nailazili na probleme sa kojima nisu znali ili umeli da se suoče na civilizovan način. Bilo da je reč o teritorijama koje su želeli da poseduju, o boljoj klimi u kojoj su želeli da podižu porodicu, o bogatstvima koje su želeli da imaju, ljudi su, kao uostalom i danas, potezali oružje, upuštali se u ratove u kojima su najveće žrtve uvek bili najslabiji i najnezaštićeniji. Ali, kao i u svim ratovima koje su vodili, bilo da su u njih ulazili svojevoljno, željni slave, žedni krvi ili zbog patriotizma, postojale su i one duše koje su odvođene u ta krvoprolića na silu, otimana od majki i gurnuta u klanicu kao žrtvena jagnjad. Nije bila retkost da su u vojničke redove odvođena i deca i žene, od kojih su se neki i uspeli vratiti svojim kućama, sa traumama sa kojima je kasnije trebalo živeti u nekim normalnim okolnostima sa više ili manje uspeha. Koliko je rat teška nevolja i koliko iskrivi čoveka do neprepoznatljivosti, znaju samo oni koji su to doživeli ili videli iz prve ruke. Ono za šta su mnogi mislili da nikad ne bi bili u stanju uraditi, u čoporu huškača, onih koji su tu da bodre i ohrabruju, mnogi su ljudi počinili strašne zločine, poneseni mržnjom prema neprijatelju, ali i strahom da će biti odbačeni od grupe koja od njih očekuje ponašanje istovetno njihovom.
Ratovanje se menjalo kroz vekove, menjalo se i oružje i sami ratnici, pravila ophođenja prema ratnim zarobljenicimakrojili su pobednici, a pobeđeni su trpili poniženja i osvetu, te gubili živote na najokrutnije načine. Ratovanje se menjalo, ali divljaštvo u čoveku željnom krvi nikad nije - ono je ostalo isto, istog intenziteta i istog katarzičnog klimaksa koji bi nastupao nakon počinjenih zlodela.
"Izbor" ("Vekovnici XIII") je priča o dva velika sukoba u kom su učestvovale Amazonke (kontroverzno pleme sastavljeno isključivo od žena) i najhrabrijoj, najboljoj ratnici Alei koja je od kraljice Hipolite dobila na poklon Herin Pojas Besmrtnosti. U dvoboju sa najveštijim skitskim ratnikom, zahvaljujući zadivljujućoj izdržljivosti, Alea je uspela da preživi, ali i da okusi Smrt, koja je zbog Pojasa nije mogla zadržati u svom carstvu. U krvavom pokolju koji je usledio, uspela je da sačuva život, a ono što se dogodilo nakon što je zarobljena i odvedena na brod, postalo je svedočanstvo ne o poraženoj ratnici, već o ženi koja je osetila svu težinu ratnog divljaštva.
Alea je naočigled razjarene rulje silovana i bačena u more. Od tog trenutka, prošla je kroz sve ono što, čak i vekovima kasnije, prolazi svaka silovana žena. Da sudbina bude okrutnija - mlada žena ostala je i trudna, u najekstremnijim okolnostima koje je njeno telo iskusilo, u trenutku strahovitog bola, mržnje i borbe za goli život. Plod koji je nosila u sebi bio je neprestani podsetnik na čas kad su njeno telo razvlačili kao krpu, kad je nad njim izvršena nasilna obljuba, uz poniženje sa kakvim se nikad pre nije susrela. Bio je sve ono što je želela da izbriše iz sebe i svog sećanja.
Ako uzmemo u obzir kultni status koji su imale Amazonke, nadaleko poznate po strašnim kodeksima po kojima su živele njena sudbina je bila pravo prokletstvo. Ono zbog čega su se njene sunarodnice udružile nekada davno i osnovale pleme isključivo od žena, bilo je ono što je doživela na tom brodu, a čemu su izlagane žene njenog, kao i našeg doba, od pamtiveka. Zbog patnje, ponižavanja, seksualnog zlostavljanja, nasilja, silovanja, maltretiranja, obezvređivanja, degradiranja, podsmeha, ugrožavanja zdravlja, života, uskraćivanja znanja i oduzimanja prava na isti tretman, Alein narod je okupljen oko najsnažnije žene koja će ih voditi i učiti kako da prežive i nadvladaju slabosti koje su ih činile ranjivima i poniznima. Iako su imale svoju kraljicu (u nekim spisima spominje se carica) i verno je služile, nisu bile ni malo zakinute za prava koja su im pripadala jednako kao i njoj. Ravnopravno su učestvovale u svim poslovima i sve su bile tretirane sa vrhunskim poštovanjem. Njihova zajednica bila je spartanski negovana. Devojčice koje su odrastale prolazile su teške obuke jer su morale biti spremne za borbu bez koje bi njihov narod bio istrebljen, s obzirom na silne osvajače koji su želeli da ih proteraju sa njihove teritorije ili im zabrane osvajanje neke nove, plodnije i bolje za život.
U društvu u kom je živela Alea, nije postojala samilost prema protvniku, bile su lišene empatije kada su muškarci u pitanju i njihov duboko ukorenjen bes prema suprotnom polu koji ih je maltretirao vekovima, davao im je snagu da stanu na liniju sa najjačim protivnicima.
 |
| Autorka naslovne strane Andrada Baeš |
Uprkos nekim legendama koje su govorile o tome da su ove intrigantne žene bile neka vrsta viših bića i da su začele bezgrešno, kada je trudnoća bila u pitanju, istina koja je prihvatljivija bila je da su Amazonke, svesne da će njihov narod izumreti ako ne rađaju decu, jednom godišnje dopuštale da se upuste u seksualne odnose sa nekim pripadnicima plemena sa kojima nisu ratovale. Pošto je sve samo plod nagađanja pisaca koji su se bavili njihovim životom, ne možemo ni potvrditi, a ni opovrgnuti ovu priču, kao ni onu da su ukoliko rode muško dete pribegavale sakaćenju udova da bi ga onesposobile zbog mogućeg dizanja pobune protiv njih. U nekim drugim spisima pominje se da su Amazonke mušku decu prepuštale na staranje očevima koji su ih začeli, a devojčice ostavljale sebi. Kako god, tema trudnoće, rađanja i produžetka vrste, bolna su i jedina tačka pucanja kad je žena ovog plemena u pitanju. Za njih je začeće bilo moguće tek nakon što bi usmrtile muškarca, to je zapravo bio uslov da bi se mogla izgubiti nevinost.
Amazonka Alea je preživela varvarizam, ali je njena golgota tek počela. Noseći dete za koje je znala da je muško, želela je da ga se reši, moleći svoje bogove da joj pomognu, ali bogovi su imali komplikovan odnos sa smrtnicima, prezirući upravo te koji su ih obožavali. Ovog puta bili su posebno kivni što sveti Herin pojas nosi jedna ratnica koja uz njegovu pomoć vešto izbegava Smrt i uvećava svoju hrabrost do neslućenih visina. Ne samo da nisu imali milosti prema njoj, nego su je i potcenili, pokušavajući da je obmanu i otmu joj dragoceni predmet. Ni odlazak kod samog Boga podzemnog sveta, gde se suočila sa dušama svojih mučitelja, nije joj bio od koristi. Osim satisfakcije u vidu osvete prema onima koji su je silovali, ona nije pronašla ništa drugo što bi rešilo njenu tešku situaciju. Očajna, okrenula se neprijatelju da od njega izmoli milost.
Dete koje ova Amazonka nosi u stomaku zaštićeno je od Smrti i može da ga ukloni samo božansko biće. Stoga, svoju sudbinu stavlja u ruke strašnog šamana iz skitskog plemena - jedinog koji može da je povede u svet zabranjen smrtnicima. Sa njim sklapa pogodbu koja uključuje vrlo intrigantan zalog koji joj garantuje povratak iz Drugog sveta. Ona mora šamanu dati ono što iz sveta Bogova ponese natrag na Zemlju. Traumatični susret sa zlim entitetima menja Aleinu percepciju i ona potpuno drugačije sagledava situaciju u kojoj se našla. Sva mržnja, sva nepravda koju je osećala u sebi, isparila je kad je čula šta se sprema jednom nedužnom biću koje je većim delom njena duša i njeno telo. Tu se priča raslojava i čitalac je postaje svedok moralnu dileme silovane žene, iste one sa kojom se susreću sve silovane žene ovog sveta koje su tako ostale u drugom stanju - ukloniti embrion u najranijem stadijumu začeća ili roditi.
Niko ne bi smeo da utiče na tu odluku, niko ne bi smeo da učini taj izbor umesto žrtve koja sa posledicama jednog krajnje nasilnog čina mora da živi do kraja svog života. Mnogi su taj izbor žene pokušali da ukinu raznim pravnim aktima i zakonima, ali su, srećom, nadglasani. U nekim zemljama ponovo je zabranjen abortus. U nekima nikad i nije bio dozvoljen. Žena mora sama da odluči želi li da rodi dete zbog kog će neprestano proživljavati najtraumatičniji događaj u njenom životu ili će ga roditi zbog izuzetne mentalne snage i sposobnosti da prevaziđe traumu i pronađe u sebi ljubav za biće koje nije ništa skrivilo. Za ovo drugo potrebna joj je velika psihološka pomoć, velika podrška društva u kom živi, a najviše joj je potrebno da drugi prestanu u njoj da vide samo taj njen aspekt - aspekt žrtve. Malo ko je kadar silovanu ženu doživeti kao individuu koja je postigla nešto u životu, veličati njene osobine, njene sposobnosti, ostaviti po strani taj događaj koji ju obeležio. Dovoljno je teško što to sama mora da ostavi negde u nekom zapećku svoje psihe da bi bila nežna, pažljiva, puna ljubavi, majka kakvu zaslužuje svako dete na ovom svetu. Podozrivost okoline na duže staze ne tiče se više samo nje i nije više samo njena muka sa kojom živi. Tu stigmu preuzima i njeno dete koje nema ni snagu, ni alate sa kojima može da se suprotstavi društvu i njegovim osudama. Deca koja su nastala činom silovanja, u većini slučajeva, već sa prvim otkucajem bila osuđena su na smrtnu kaznu, a u najboljem slučaju na rođenje pod pritiskom na majku da se odluči za njega. Oni retki, koje je majka sa radošću prigrlila od prvog plača, izuzeci su koji potvrđuju tužno pravilo...
Naša junakinja nije imala ništa od ovog svega navedenog. Usamljena, prepuštena na golo preživljavanje, lutanje i skrivanje od osvetoljubivih plemena, bez podrške i prijatelja, svoju stvarnost doživljavala je kao pravu noćnu moru. Alea je stavljena pred užasan izbor. Odabrati Besmrtnost, pa tako zadržati Pojas i predati dete ili odabrati dečiji život, a predati Pojas? Prekasno shvata da je predala život svog deteta u ruke strašnog šamana, kao deo užasne pogodbe. Pokušava da zaustavi tok događaja, ali ne uspeva. Zbog bezbrojnih godina ratovanja, noseći Pojas, zaboravila je na smrtnost - najlepšu odliku ljudskog života. Samo zbog izvesnosti smrti upuštamo se u odnose i situacije koje čine da se osećamo živima. Zbog te izvesnosti želimo da produžimo svoj život kroz naše potomke i tužno je kad cele porodice izumiru bez naslednika krvne loze i imena... Još je tužnije kad izumru celi narodi, a toga je Alea postala svesna tek kad je poslednji izdanak njenog plemena prepušten na milost i nemilost onome ko će od njega napraviti bezosećajnu zver. Zbog loše pogodbe za koju je mislila da je njen spas, Alein život svešće se na lutanje kroz vreme i prostor u kom će se na samom kraju morati suočiti sa posledicama svog izbora. Da li će se njen put ukrstiti sa putem onog kog je pre rođenja želela uništiti?
Odgovor ćete pronaći u ovom delu nastalom Markovom saradnjom sa velikim brojem strip-umetnica koje su ga obogatile svojim različitim stilovima: Rafaelom Koni, Silvijom Borberli, Valentinom Briški, Ajše Irem Aktaš, Korinom Hunjak, Erini Skoura, Aleksandrom Gold, Milicom Mastelicom, Dani Strips, Dianom Nanevom i Jelenom Vučić. Ilustraciju na naslovnici uradila je Andrada Baeš. Nekoliko tabli pogledajte u galeriji u nastavku (klik ili svajp levo-desno).
Ovo izdanje "Vekovnika" obogaćeno je kratkim biografijama umetnica, sa informacijama o njihovoim plodnim karijerama internacionalnog karaktera, te bonus skicama i crtežima. Tekstovi recenzentkinja Biljane Jotić, Almedine Vejzagić, Aleksandre Andreeve i Marine Mirković takođe su deo izdanja, a osim o samoj priči, one su pisale i o položaju žena u društvu nekad i sad.
Marko Stojanović je profesor engleskog jezika, strip-scenarista i prevodilac. Njegova dela prevedena su na nekoliko jezika, objavljivana su širom sveta, a najpoznatiji albumi su mu "Maks Debris", "Crne duše", "Do pakla i nazad", "Beskrvni" i "Vekovnici", na kojima radi godinama. Piše za nekoliko domaćih časopisa i objavio je veliki broj strip-eseja i monografija. Glavni je i odgovorni urednik časopisa "Strip Pressing", idejni tvorac i organizator "Balkanske smotre mladih strip autora", a vodi i leskovačku školu stripa "Nikola Mitrović Kokan". Najbolji je ambasador našeg stripa na području Balkana i Evrope.
Imam čast da sarađujem s Markom nekoliko godina i zahvaljujući njemu pročitala sam nekoliko neverovatnih strip-albuma za koje sam napisala i prikaze.
Tatjana Smiljanić