Otac braće Van Halen, Edija i Aleksa, Jan, bio je profesionalni muzičar, savršeno je svirao klarinet i saksofon. Njegovu virtuoznost možete čuti na petom albumu benda „Diver Down“ na kojem je svirao klarinet u pesmi „Big Bad Bill“. Inače, braća su rođena u Holandiji, u gradu Nijmegenu ali se 1962. cela porodica preselila u SAD. Odredište porodice Van Halen koju je pored pomenutih činila i majka Eugenija, inače poreklom Indonežanka bila je Pasadena u Kaliforniji.

Edi je od malih nogu svirao klavir i pobeđivao je na brojnim takmičenjima za mlade talente. Klavir je svirao i stariji brat Aleks, ali sa manje uspeha, pa je rešio da kupi gitaru. Edi je, s druge strane seo za bubnjeve. Posle nekog vremena braća su zamenila instrumente i ostalo je istorija…

Van Halen 1981.
Godine 1972. Edi Van Halen čije je umeće sviranja gitare već mnogima zapelo za oko, shvatio je da je vreme da osnudije bend. Sa nekoliko drugara iz škole napravio je bend po imenu Genesis, ali samo posle nekoliko nastupa, je promenio naziv grupe jer je shvatio da je zauzeto.

Ubrzo su postali lokalno poznati kao Mammoth. Edi je svirao gitaru i pevao, Aleks seo za bubnjeve, a uloga basiste je pripala njihovom prijatelju Marku Stounu. Opremu su iznajmljivali od Dejvida Li Rota koji je već imao neku reputaciju kao muzičar i pevač. Vremenom je Edi shvatio da i nema neke sjajne vokalne mogućnosti a i želeo je da se potpuno posveti sviranju gitare pa je potražio nekog ko bi stao ispred mikrofona. Rešenje mu je bilo ispred nosa. Dejvid je upao na mesto vokalnog soliste i bend je ubio „dve muve jednim udarcem“ i uštedeo pare na iznajmljivanju opreme a ujedno je dobio sjajnog pevača. Umesto Stona na mesto basiste dolazi Michael Anthony. Svoje kompletiranje bend je proslavio promenom imena u prezime – Van Halen.

Par godina kasnije, jedan nastup Van Halena gledao je Gene Simons, basista i pevač tada mega-popularnog cirkusa zvanog KISS i ostao impresioniran. Ponudio je bendu da im plati demo snimke u Electric Lady studiju u Njujorku gde je KISS često snimao.

Ti demo snimci došli su do čelnika Warner Bros etikete koji su im ponudili ugovor. Debi album izlazi pod imenom grupe, „Van Halen“ 1978. i za nekoliko meseci se prodaje u milion! primeraka. Na albumu dominiraju dve obrade, „You Really Got Me“ od Kinksa i „Ice Cream Man“ koju je napisao John Brim, ali i „Atomic Punk“ i „Runnin With The Devil“ postaju popularne.

Status zvezda dobijaju momentalno i postavljaju nove standarde na muzičkoj sceni. Iako je punk u punom zamahu njihov žestoki hard rock zvuk opčinjava američki kontinent i drugi album, nazvan jednostavno „VHII“ ponovo ruši rekorde, ulazi na top liste i pomaže da Van Halen postanu rok atrakcija prve vrste. Po mom skromnom mišljenju to je najkompletniji album u celoj VH diskografiji i nema nijedne loše pesme. Ipak, izdvajaju se „Youre No Good“, „Dance The Night Away“, „Light Up The Sky“ i „D.O.A.“

Ploče su se dobro prodavale, kritike su bile pozitivne a koncerti odlično posećeni. Bilo je vreme da se nešto pokvari, kako to već obično biva. Van Halen izdaju krajem marta 1980. treću ploču „Women And Children First“ koji i nije bio baš remek-delo ali se dobro prodavao i dobro kotirao na top listama. Činjenicu da su bili malo tanki sa idejma potvrđuje fakat a su dve pesme sa albuma bile snimljene još na prvom demu 1974. godine. Bile su to „In A Symple Rhyme“ i „Take Your Whiskey Home“, mada, ako ćemo biti iskreni bilo je tu i dobrih pesama kao što su „And The Cradle Will Rock“ i „Romeo Delight“. Dakle, „Women And Children First“ je bio korak unazad, ali ne prevelik, tako da su ipak bezbolno prevalili pvu krizu benda. Mala trivia vezana za ovu ploču je da su po prvi put imali gosta na snimanju. To je bila Nicolette Larson koja je pevala prateće vokale.

Godinu dana kasnije izlazi odličan album „Fair Warning“ koji je kritika baš nahvaila, ali je publika zakazala i kupila "samo" dva miliona kopija. Sjajne „Mean Street“, „Unchained“, „So This Is Love“ su pomogle da ploča dođe do pozicije broj 5 na Bilbordovoj top listi. Zanimljivost za ovaj album je uvođenje sintisajzera i nešto mračniji aranžmani pesama.

Sledi „Diver Down“ u aprilu 1982. godine koji donosi 5 obrada, 3 instrumentala, 1 hit #1 – „Pretty Woman“, pesmu Roya Orbisona i treće mesto na Bilbordovoj top listi. Još jedan Van Halen se pojavljuje na ploči, otac Jan Van Halen koji svira klarinetski solo u „Big Bad Bill“. Turneje su i dalje rasprodate, sve ide kao po loju, ali Edi i Dejv se sve češće svađaju i Li Rot sve češće preti da će napustiti grupu.

To je verovatno bio razlog što su gotovo celu sledeću godinu pauzirali i netipično za njih sledeći dan izdali posle dve godine simbolično je nazvali 1984. Razvalili su top liste sa singlovima „Jump“ #1, „Panama“ #2, „Ill Wait“ #13 i „Hot For Teacher“ #24 a album je došao do druge pozicije. Oseća se pomak ka komercijalizaciji i umekšavanje zvuka, ali Edi i dalje virtuozno svira gitaru, usput sve više davajući mesta klavijaturama što se Li Rotu ne dopada ni najmanje i kako to biva, posle najvećeg uspona sledi pad i Dejvid odlazi iz grupe zbog „kreativnih neslaganja“.

Sledi gotovo ekspresna zamena u vidu Sammy-ja Hagara (bivšeg pevača benda MONTROSE), odličnog, ali dijametralno suprotnog frontmena u odnosu na „Diamond Dave-a“ . Osim pevača promena se ogleda i u zvuku benda na novom, sedmom po redu albumu, „5150“ gde synth postaje gotovo vodeći instrument a balade kao što su „Dreams“ i „Love Walks In“ najpoznatije i najbolje kotirane pesme sa ploče. Iako praćene fantastičnom „ Why Cant This Be Love“ i maestralnom „Inside“ album je imao i šupljih momenata kao što su „ Summer Nights“ ili naslovna pesma. Suprotno očekivanjima ploča je došla do prvog mesta u Americi (prodato 6 miliona primeraka) i sve je pokazivalo da je promena vokala prošla bezbolno.

„OU812“ izlazi 1988. godine, ponovo vodi bend do prvog mesta u USA, ali se prodaje za 2 miliona manje od prethodnog albuma. Svejedno, turneje po Aziji, Evropi i Severnoj Americi su rasprodate, a „Mine All Mine“, „When Its Love“ i „ Finish What Ya Started“ se vrte na radiju. Još jedan trijumf braće Van Halen potpomognute starim prijateljem Majklom Antonijem i „crvenim Rokerom“.

Dve i po godine kasnije izlazi „For Unlawful Carnal Knowledge“ i po navici direktno ulazi na vrh američke top liste, s tim što je i u Evropi odlično prodavan, kao proizvod odličnog koncertiranja u prethodne dve godine. Sa ploče se izdvajaju hitovi „Right Now“ (spot se besomučno vrti na MTV-ju) i „Poundcake“, ali po meni to je ipak bio nešto slabiji album nego prehodna dva.

Zatim izdaju prvi zvanični live i to dvostruki album „Right Here, Right Now“ koji doseže do mesta broj 5 što je sjajan uspeh za bilo koji uživo album. Na njemu se nalaze 24 pesme snimljene na konceru u Fresnu. Kako je kasnije Hagar priznao, taj koncert je bio prdvidjen za snimanje, ali su zvučali više nego očajno pa je u studjiu izvršena gomila popravki i peglanja zvuka pa se ploča i ne može nazvati sasvim „uživo“. Zanimljivo je da je od tih 24, čak 7 iz Dejvidove ere, ali tri instrumentala i da se na ploči nalaze i dve pesme iz Hagarovog solo repertoara“ One Way To Rock“ i „Give To Live“.

Sledi „Balance“ koji se po inerciji penje na vrhove top lista, ali je realno ispod prosečna ploča za standarde Van Halena. Tek povremeno, kao u pesmama“ Amsterdam“ i „ Cant Stop Loving You“ dostižu potreban kvalitet, ali je gotovo cela druga strana ploče – dosadna. Gotovo tokom celog trajanja snimanja ploče dolazilo je do svađa između Semija i braće Van Halen tako da je ubrzo posle izlaska albuma Hagar napustio bend.

Pauzu su braća i Entoni iskoristili da izdaju svoj prvi Best Of album na koji su uvstili tri nove pesme (koje i nisu bile nešto), osam iz Dejvidove ere i 6 iz Semijeve.


Potragu za novim pevačem završili su tako što je u bend došao Gary Cherone iz benda EXTREME i pokazao se kao potpuni fijasko. Niti je on odgovarao bendu, niti bend njemu. Pesme su bile grozne, a fanovi Van Halena ga nikako nisu prihvatili. „Van Halen III“ je bio prvi album koji je prodat ispod milionskog tiraža (samo 500 hiljada) a jedino se „Without You“ koliko-toliko puštala po medijima.

Cherone je zvanično tri godine bio član grupe, ali realno nije ostavio gotovo nikakav trag za sobom pa su braća bila primorna da izglade nesporazume sa Hagarom koji je 2003. ušao u studio i otpevao dve nove pesme za potrebe drugog „Best Of“ albuma „Best Of both worlds“. U međuvremenu je Majkl Entoni posle skoro tri decenije napustio bend i na novim pesmama se mogu čuti samo njegovi prateći vokali dok je bas deonice nasnimio Edi.

U bend na mesto bas gitariste ulazi i treći član porodice Van Halen, Edijev sin Volfgang a Hafar ponovo leti iz grupe da b i ga zamenio „prva ljubav" za mikrofonom „Dijamantski Dejv“.

Slede poprilično uspešni koncerti i turneje i končano novi album, četrnaest godina posle onog groznog „Van Halen III“. „A Different Kind Of Truth“ je dvanaesti i poslednji studijski album benda Van Halen i suprotno očekivanjima, uopšte nije loš. Dobri singlovi „Tattoo“ i „Shes The Woman“ su doprineli dobroj prodaji ploče koja naravno, nije bila u onim ciframa kao nekada, ali je broj od 650 000 prodatih CD-ova zavidna brojka za 2012. godinu.

Uspešna turneja je morala biti prekinuta zbog sve učestalijih Edijevih problema sa zdravljem kojem je je dijagnostikovan rak grla. Operacije su za kratko otklonile problem ali se on povremeno vraćao.

Bend je povremeno koncertirao koliko su to Edijevo zdravlje i Dejvidova mušičavost dozvoljavale da bi u septembru 2019. Li Rot ponovo objavio da napušta bend.

Godinu dana kasnije, tačnije 6. oktobra 2020. zvanična vest glasi – od posledica izzvanih kancerom umire Edvard Van Halen, jedan od najvećih svirača gitarskog instrumenta u istoriji.

Bend Van Halen prestaje sa radom i odlazi u istoriji kao jedan od najuspešnijih i najkomercijalnijih hard n heavy bendova ikada.

Edijeva zadužbina ostaje sledećim generacijama da uče i pamte od velikog majstora, inovatora i zaljubljenika u šestožičani instrument.

Zoran Popnovakov