Mount of Artan festival — Prirodna mešavina teške muzike i planine
Po 19. put!
Intenzivne pripreme su potrajale skoro tri meseca (kao malo dete pred ekskurziju), od traženja prevoza dotle, pranja vreće za spavanje koja zadire u doba SFRJ (ali kida, preživela je i spavanje na otvorenom u Madridu 2012. godine), pa do finansijskog mikromenadžmenta koji mi je na kraju došao glave. Skoro.
Prvobitni kombi-prevoz, kao i još par za koje sam čuo da su bili organizovani su započeli kao uvod u horror-filmove/trilere (bože me sačuvaj), tako da, autobus je ovog puta spasio stvar.
Odabrana ekipa sa severa i zapada Bačke, pojačani Beograđaninom, krenula je upravo iz pomenutog velegrada ka stanici Motel Rtanj tojest Motel Balašević, gde smo se i zaustavili i najpre raspametili od klope i pića. I kafe, normalno, valja se. Poneko je hteo i da se svađa (možda i bije) sa konobarom, ali je na kraju ipak sve bilo u redu.
Dok smo čekali taksi-prevoz, uz mrzovoljnog taksistu sa druge strane "žice", naišao je naš zemljak koji se takođe uputio na festival, sa praznim automobilom. U svoj toj euforiji sam mu zaboravio ime, ali mu se ovim putem od srca zahvaljujem u ime cele ekipe, što je ispao džek!
Stigli smo konačno i do mesta dešavanja. Mogu slobodno reći da su sam koncept festivala, bina i binska oprema na veoma visokom nivou, s obzirom na to da se radi o ekipi koja ne dovodi ne znam ni ja kakve headlinere ili bilo kakve festivalske lude i želim da im uputim ogromnu pohvalu. Stare su to kajle, ukorenjene u supkulturu. Vidi se rad, trud i iskustvo, ali i ljubav, entuzijazam za ovako nestandardno, nestvarno magično dešavanje. Čak je i pivo bilo ultra-jeftino, što je za ne poverovati, jer oni koji posećuju festivale, znaju koliko pojedini deru sa cenama!
Ono što je najvažnije, da se osvrnemo na program, i moram, moram da izrazim ogromno žaljenje što Madvro nisu uspeli da dođu, a baš sam želeo da ih poznam lično:
Petak 2. jul: Woodstock Barbie, Tina Čatlajić i Zagušljivi Dim, Plamen Večnosti
Iako se i oni dobrano 'bore' sa stoner/psychedelic zvukom, Woodstock Barbie su doneli dozu blues/soul-a na festival, i kao prvi koji su imali čast da nastupe, obezbedili su tračak pozitivne energije - mora malo i Woodstock-a da bude. Pevačica Alexandra ima odličan glas, ali je zato i ostatak benda bio na visini zadatka. Isti, malo "blaži" set su izveli i u tzv. Rosarium-u naredni dan.
Kao ljubitelj poezije (i lepih žena koje istu recituju, priznajem) iščekivao sam nastup Tine Čatlaić i benda Zagušljivi Dim i dobio sam očekivano - vrlo, vrlo inspirativnu poeziju, koja bi neistreniranom uhu zvučala kao neko New Age sranje (počnite da čitate poeziju pod hitno), dok je muzika teška psihodelija, nafilovana svim i svačim, zaista ne znam kako bih je okarakterisao. Blago rečeno je da sam ostao bez reči. Vrlo tajnovito, surovo i oporo. Ono što je istaknuto u njihovom nastupu jesu elementi performansa, čak i teatra, pre svega zbog maski koje nose članovi benda. Navedeno daje još jači "ukus" dima, koji obavija misli i ne pušta dugo.
Pomalo 'nestandardni' bend koji je nastupao i, po mom skromnom mišljenju, bio highlight večeri je Plamen Večnosti, sudeći po reakciji publike. Oni su zapravo imali 'najmirniji' set, neću reći najtiši, ali njihova tamna energija koju su emitovali je bila odista hipnotišuća, intrigantna i publika je netremice posmatrala njihovu izvedbu (barem ja sam bio u transu, ne znam za druge). Ču izvedbu, pravi pravcati ritual! Pored vrlo senovite atmosfere i rasnog dark ambienta, prošaranog sitnim zrnima black metala (radi utiska), činjenica da su zvukovi koji su dolazili od ručno izrađenih instrumenata je impresivna i za svako poštovanje. Da su izuzetni i dostojni "mračne" strane govori u prilog to da im se na kratko pridružio niko drugi nego Mikica iz legendarnog Bethor-a uz podršku sa tačkom bljuvanja vatre (!).
Iskren da budem, nisam primetio koliko je zapravo ljudi bilo na festivalu i u tom trenutku prisutno u publici, ali je bilo odlično videti toliki broj ljudi na jednom posle određenog, khm, vremena.
Subota 3. jul: Lednik, Torn from Earth, Obsidian Sea
Ovom prilikom moram da se izvinim i pojedinim bendovima i vama kao čitaocima, jer sam stvarno bio ushićen (modernim rečnikom: ishajpovan do jaja) i ustao sam rano ujutro (umesto da spavam i odmorim) i krenuo sa rakijanjem. Razrešnica sledi.
Pomenuo sam da je Woodstock Barbie nastupio 3. jula u Rosariumu, a pre njih je nastupio Dražen Đorđević, gitarista LEDNIK-a u svojstvu njegovog dugogodišnjeg projekta Dichotomy Engine. S njim je na festival došao i dašak drone/ambient/noise-a, na radost nas malobrojnih poklonika pomenutog zvuka. Onaj ko prati njegov rad, zna da Dražen radi vrlo intenzivnu muziku, bogatu drone-om, ali i gitarskim fragmentima koji ostavljaju bez daha. Ovog puta je i ambijent bio na otvorenom, znači buka je išla direktno u nebo.
Drugo veče festivala je otvorio LEDNIK, kog obožavam, bez ikakvog pretvaranja, jer kidaju na svim poljima. Pored njihovog tretmana post-rocka/metala, usudio bih se reći i progresive, mislim da im trenutno nema premca na domaćoj sceni u tom domenu - smatram da sam dovoljno rekao ovde. Počela je i neka slaba kišica, koju nisam ni skontao (pročitati prethodni pasus), ali ih to nije zaustavilo da izguraju svoj wall-of-sound, ali i da odsviraju pokoji delić sa novog albuma koji spremaju za modnu sezonu 2021/2022.
Tokom nastupa Lednika sam potegnuo, takoreći, liznuo domaći apsint, koji sam dobio na poklon od čoveka koji je ljubitelj podzemlja i bavi se poljoprivrednom proizvodnjom (valjda sam ispravno rekao), a stari lisac kog su 'osluškivali' mnogi pesnici i umetnici mi je pomutio pamet i otišao sam u šator da spavam. Mator čovek od pune 32 godine.
Time se moje veče završilo i na moju veliku žalost, nisam bio u (budnom) stanju da ispratim nastupe bendova Torn from Earth i Obsidian Sea. Izvinjavam se na prekidu filma.
Za kompletni utisak, pogledajte sjajne fotografije Marka Petkovića, kome se zahvaljujem na poverenju i ustupanju dela zabeleženih trenutaka, stoga zapratite njegovu stranicu.
Sveukupno gledano, moj opšti utisak mi govori da ću se zaputiti na Rtanj i sledeće godine, uz koju meru opreza više, a videćete i zašto.
Gomila ljudi, kamp, fantastična priroda i vazduh su učinili boravak veoma lepim i neizmerno sam zahvalan što sam sreo mnoge poznanike i drugare, ali i konačno upoznao pojedince koje "držim" na Facebook-u godinama! Da krenem da nabrajam, zaboraviću nekog, kao što sam pola njih pozaboravljao u razdraganom statusu na pomenutoj društvenoj mreži. Rećiću samo da sam, između ostalog, imao priliku da čujem nove uratke jednog od najdugovečnijih srpskih black metal projekata i da upoznam trenutno meni značajne ljude sa kojima usko sarađujem, na projektima koji će da odjeknu uskoro. Meni dovoljno, kao rtanjski sir u gibanici. (Uh!)
Stvarno sam zadovoljan svime, istinski sam se odmorio, odspavao (uzemljenje bato!) i naslušao dobre muzike.
Pošto sam kao pravi ljubitelj dobre kapljice morao da ponesem i rakije sa severa, moram da pohvalim mog sugrađanina Tomislava, čijom su rakijom svi oduševljeni, ali i mojoj sestri Emini na backup-varijanti.
Doduše, kao epilog ovom prekultnom događaju za mene ove godine, jedina loša stvar koja mi se desila (i koju sam zarad svega lepog spreman i da zaboravim) jeste krpelj u pupku. On je uspešno izvađen, ali kako to već biva, nesreća nikad ne ide sama, pa sam uspešno odstranio i evolutivno nebitan deo pupčane vrpce prilikom petominutne hirurške intervencije. Znam, bljak.
Preživeo sam da bih ispričao sve ovo!
Dogodine na Rtnju, samo doom.
Daniel Tikvicki (Либрарион)