"Ovog puta je tema „Strah“, nešto što nas čini ljudima, ranjive, nesigurne, ali i uvode u svet realnosti. Nema tu neke kritike, samo ogoljene duše ušuškane u izrazito modernu poeziju, kratke prozne forme, eseje, zanimljivosti." 

Ovako počinje predstavljanje poslednjeg broja fanzina Librarion Desya, njegov urednik. Nakon "žene", "smrti", "religije" i slobodne teme u pilot izdanju, Lovorov je rešio da nas suoči sa nama samima. Ipak je strah od sebe možda najveći. A svako od učesnika ovog broja je svesno ili nesvesno kroz svoje pesme, kratke priče, kolaže ili druge likovne radove otkrio možda i najintimniji i najranjiviji deo sebe. 

Nije lako suočiti se sa sobom. Možda je upravo zato ovaj broj najviše "kasnio". Dobro, tu su i objektivne okolnosti i radosni trenuci urednika, ali i na fejsbuk stranici po Desyinim pozivima se videlo da se ljudi "plaše" da učestvuju. Možda je to strah i od otkrivanja svog straha, vid ogoljavanja sebe pred drugima ma koliko ono bilo sakriveno iza reči, linija i zvukova.

Da, zvukova, jer i ovo izdanje prati kompilacija. Možda je zvuk bio najlakši način da se odgovori na ovu temu jer je muzički deo broja brzo dobio svoj krajnji oblik. Ovoga puta (očekivano) u vidu eksperimentalnih, noiz i sličnih zvukova.

...
Upravo u trenutku pisanja razgovaram sa Desyom i zanimljivo je da sam o temi ovog broja najviše razmišljao do sada, a najmanje o njoj mogu (ili smem) da kažem. Ali čitajući broj više sam razmišljao o samim učesnicima koje ne poznajem. Skontao sam: "Plašim se i nisam sam. Pa to je super!" I onda dalje skontam koliko je strah dobar. Zbog njega smo uspeli da preživimo kao vrsta. Strah nas tera da čuvamo sebe i drage ljude.

Znam, odlutao sam od samog broja. Ali i vi ćete kada se zapitate: "Koji je moj najveći strah?" Neka vam putokaz i istraživanju sebe bude upravo Librarion trojka nabavljiv ovde. Tema četvrtog broja će uskoro biti objavljena, a ne sumnjam da će biti "pipkava". Jer takav vam je Desya dečkonja, natera vas da se zamislite. :)

Nenad