THE CREATOR (2023) – Stvoriti više entuzijazma za SF film
Helly Cherry
Šteta što The Creator nije razvalio, pa ni uzdrmao bioskopske blagajne jer je time samo produbio ne samo krizu SF filma kao takvog već i krizu originalnog naslova koji ide ogoljenih grudi pred gladaoce, a da nije zakriljen kakvom zaštitom unapred etabliranog „propertija“, bilo da je u pitanju ekranizacija nečega, nastavak, franšiza, ribut i dr.
Zaslužio je možda bolje da prođe, ako ne zbog priče, koja nije naročito originalna, onda zbog načina na koji je snimljen i alhemije kojom je postignuto da za budžet od 80 miliona izgleda, u najmanju ruku, kao film od 200 miliona, iliti bolje od većine Marvelovih preskupih sočinjenija gde je novac otišao bogzna na šta.
Zaslužio je možda bolje da prođe, ako ne zbog priče, koja nije naročito originalna, onda zbog načina na koji je snimljen i alhemije kojom je postignuto da za budžet od 80 miliona izgleda, u najmanju ruku, kao film od 200 miliona, iliti bolje od većine Marvelovih preskupih sočinjenija gde je novac otišao bogzna na šta.
Sama priča, pa donekle i stil snimanja i setdizajn, štedro su pozajmljeni, da ne kažemo prepisani, smućkani pa uvezani nanovo, od sijaset prethodnika koji su utabali staze žanru distopijskog SF-a u kome se čovek, na neki način, sukobljava sa veštačkom inteligencijom, dakle tu je vrlo očigledni Terminator, onda Spilbergov A.I, pa rešenja Nila Blomkampa (pa i „gerilski“ način snimanja) u vezi sa tim kako će izgledati roboti, pa čitav niz referenci, uglavnom stilskih, na sajber-pank svet Blejdranera, pa militarizam Džejmsa Kamerona, i neka opšta ideja „mi protiv njih gde su oni zapravo, na kraju, pozitivci“ iz Avatara, Planete majmuna i sl., dok je i krilna ideja „izabranog deteta sa kakvim božanskim moćima“ pre koju godinu rabljena u filmu Midnight special.
Ali opet, sve to nekako funkcioniše u spletu kombinacije tvrdog SF-a, gde se razmatraju negativne implikacije upotrebe veštačke inteligencije, i moralnih sagledavanja gde je čovekovo mesto u svemu tome i kako, na kraju, tehnologija ipak ostaje inferiorna inherentnom ljudskom zlu koje je veći problem po svet od svih robota i izvansvemiraca zajedno.
Dakako, u priči o tome kako bivši američki specijalac pokušava da pronađe izgubljenu ljubav u „Severnoj Aziji“, vodeći joj u susret amalgam robota i čoveka, tj. izabrano dete koje svojim moćima treba da okonča rat između ljudi i odmetnute veštačke inteligencije, iščitavaju se i poruke o američkom imperijalizmu u zemljama trećeg i drugog sveta, različita kolonijalno-američka, pa i druga okupatorska nastojanja kojima je cilj da zarad višeg, a često licemernog dobra, podjarme ili zbrišu sa zemlje slabijeg i ugroženijeg.
No, iako vam sve te teme deluju poznato i već dežavuirano, u ovom filmu apsolutno možete uživati s aspekta njegove filmske egzekucije i činjenice da je reditelj Garet Edvards od budžeta kojim Netfliks snima komedije kreirao jedan samosvojan i samostalan SF spektakl u kome svaki detalj izgleda autentično i filmski relevantno i postojano.
Takođe, videćete nesvakidašnje scene robota koji praktikuju budizam i biti pod utiskom da vam se servira priča o tome kako je čovek ona „najopasnija zver“ na planeti koja se polako otuđila od svih duhovnih vrednosti kojima su čak i mašine postale sklonije.
Ali opet, sve to nekako funkcioniše u spletu kombinacije tvrdog SF-a, gde se razmatraju negativne implikacije upotrebe veštačke inteligencije, i moralnih sagledavanja gde je čovekovo mesto u svemu tome i kako, na kraju, tehnologija ipak ostaje inferiorna inherentnom ljudskom zlu koje je veći problem po svet od svih robota i izvansvemiraca zajedno.
Dakako, u priči o tome kako bivši američki specijalac pokušava da pronađe izgubljenu ljubav u „Severnoj Aziji“, vodeći joj u susret amalgam robota i čoveka, tj. izabrano dete koje svojim moćima treba da okonča rat između ljudi i odmetnute veštačke inteligencije, iščitavaju se i poruke o američkom imperijalizmu u zemljama trećeg i drugog sveta, različita kolonijalno-američka, pa i druga okupatorska nastojanja kojima je cilj da zarad višeg, a često licemernog dobra, podjarme ili zbrišu sa zemlje slabijeg i ugroženijeg.
No, iako vam sve te teme deluju poznato i već dežavuirano, u ovom filmu apsolutno možete uživati s aspekta njegove filmske egzekucije i činjenice da je reditelj Garet Edvards od budžeta kojim Netfliks snima komedije kreirao jedan samosvojan i samostalan SF spektakl u kome svaki detalj izgleda autentično i filmski relevantno i postojano.
Takođe, videćete nesvakidašnje scene robota koji praktikuju budizam i biti pod utiskom da vam se servira priča o tome kako je čovek ona „najopasnija zver“ na planeti koja se polako otuđila od svih duhovnih vrednosti kojima su čak i mašine postale sklonije.
Slobodan Novokmet