VV - Neon noir: HIM posle HIM-a?
Helly Cherry
Tokom svoje karijere koja traje skoro trideset godina, Vile Valo je konstantno osporavan od jednih i hvaljen od strane drugih. Posle svih ovih godina, možemo sa sigurnošću da kažemo da je njegova karijera ne samo komercijalno uspešna već i da do danas postoji mnoštvo starih, ali i novih obožavalaca koji pomno prate i podržavaju njegov rad. Na njegov prvi solo album smo čekali punu deceniju, ali Neon Noir ne samo da je opravdao te godine čekanja, nego je u novom ruhu nagovestio malo drugačiji muzički stil, koji se, kao i mi sa godinama menjao i sazrevao.
Naravno, Vile Valo aka VV kako se predstavlja danas je najpoznatiji kao frontmen, tekstopisac i najčešči kompozitor muzike nekadašnje grupe HIM koja zvanično ne postoji od 31. 12. 2017. godine i poslednjeg nastupa u legendarnom helsinškom klubu Tavastia. Kao razlog da bend prestane sa radom su naveli činjenicu da su se kreativno “potrošili“. Da budem iskren, iako mi jeste bilo žao zbog raspadanja omiljenog benda, imali su dovoljno poštovanja prema sebi i nama, obožavaocima da se dostojanstveno rastanu umesto što bi „tezgarili“ po svetu svirajući staru muziku i objavljivali osrednja nova izdanja kao, recimo, Slipknot. Tokom 2018. godine, nastupao je sa finskom kultnom grupom Agents koja postoji više od pet decenija i sa kojom je snimio i objavio album Ville Valo & Agents 2019. godine.
Turneja sa Agenst-ima je završena u avgustu iste godine i on se iz njemu znanih razloga povukao iz javnog života. Međutim, VV je oduvek bio neposredan i opušten tip, tako da možeš da ga vidiš kako stoji pored tebe na svirci benda The Cure, kako nosi dvadeset godina staru, izbledelu majicu Mejdena na Metal Hammer-ovoj dodeli nagrada najboljim bendovima i izdanjima, da pročitaš da je napravio svoj zvanični Instagram profil i ubrzo nakon toga zaboravio šifru od svog naloga ili da je otišao na pivo u lokalni bar u Helsinkiju pa se probudio u Norveškoj. Na sličan način, ili bolje rečeno, niotkuda i nenajavljeno smo saznali za njegovu muziku kao solo izvođača kada je jedne aprilske večeri 2020. godine u jeku pandemije virusa covid-19 na svoj YouTube kanal postavio tri pesme objedinjene u EP Gothica fennica vol. 1. Salute The Sanguine, brža, energična i optimistična pesma i nešto sporije i mračnije Run Away From The Sun i Saturnine Saturnalia su nam dale nagoveštaj kakvu muziku smo mogli da očekujemo u budućnosti. Aprila 2022. godine, pune dve godine nakon toga je objavljen singl Loveletting koji je lirički sličan ali nešto mekšeg zvuka u odnosu na pesme sa EP-ja, ovog puta sa više naginjanja ka popu nego ka metalu. U septembru iste godine, uz najavu izlaska kompletnog albuma Neon Noir za januar 2023. godine kao kontrast smo dobili mogućnost da slušamo singl Echolocate Your Love koji možda najviše liči na “tradicionalni” zvuk HIM-a: Brzog tempa, melodična i prožeta gitarskim i sint zvukom. Naposletku, u novembru je kao poslednji singl objavljena pesma The Foreverlost koju možemo identično da opišemo kao prethodnu, samo za nijansu sporijeg tempa sa malo više uticaja zvuka benda Depeche Mode čiji je VV oduvek bio veliki fan.
Do 13. januara ove godine kada je na platformama osvanuo album u celini sam već po četvorocifreni broj puta preslušao pet prethodno izdatih pesama i nisam više imao utisak da su relativno skoro objavljene. Pošto mi baka još uvek plaća paket za telefon u koji dolazi 100 megabajta interneta mesečno iako godinama primam platu, na telefonu ne slušam muziku preko YouTube-a, Deezer-a, Spotify-ja ili Bandcamp-a kao sav normalan svet već sam po staroj praksi skinuo sedam novih pesama pojedinačno preko kojekakvih javnih onlajn sajtova u .mp3 formu svestan da sam od sedmog razreda osnovne škole ozbiljan elektronski Giška. I, ukoliko postoji neka blagodet života u Srbiji, onda je to mogućnost da na brutalno (pročitaj ovo ponovo glasom Ane Brnabić) ilegalan način možemo da postanemo vlasnici umetničkih dela bez ikakvih legalnih sankcija. Uglavnom, tog dana sam putovao od Ćuprije do Niša pa sam za tih dva i po sata, koliko je potrebno da vozovi u Srbiji pređu nepunih 100 kilometara preslušao album tri puta uzastopno i isto toliko u povratku. Prvi utisak koji sam stekao nakon što sam album preslušao u celini, a koji imam i sada nakon pola godine jeste da je ovo jedan od najboljih i najzrelijih albuma na kojima je VV radio. Činjenica je da njegovu i muziku grupe HIM ne doživljavam više isto kao kada sam odrastao uz nju i ona, prosto, više ne korespondira emotivno na isti način sa mnom kao ranije, ali sada kada sam malo stariji, racionalno i objektivno mogu da kažem da je Vile Hermani Valo, ne samo veoma talentovan kao pevač i svirač, već je i veliki pesnik i filozof među muzičarima, što je danas poprilično retka pojava.
Kada govorimo o njegovim talentina, ovaj album jeste solo album u skoro svakom smislu. Sve instrumente je odsvirao i snimio sam u svom kućnom studiju u Helsinkiju a takođe je sam i producirao i miksovao album uz finese Tima Palmera (miksovao je album Ten grupe Pearl Jam između ostalog) sa kojim je sarađivao na albumima HIM-a Dark Light i Venus Doom.
Naziv albuma Neon Noir predstavlja dve krajnje suprotnosti - Neon, što znači svetlo i noir, što znači crno na francuskom jeziku. Upravo ovakav naziv i najbolje oslikava tematiku i osećaj koji imate dok preslušavate album jer, jednostavno, ne naginje previše ni ka jednoj krajnosti. U poređenju sa njegovim radovima sa grupom HIM, Neon Noir je možda osobeniji jer nije toliko zastupljen brzi metal tempo na kakav smo navikli, a i kada ga ima poprilično je sofisticiran i ne toliko sirov kao onda kada, recimo, gitarske deonice svira Linde na Gibson SG-ju. Četiri od dvanaest pesama su malo energičnije nasuprot ostalih sedam koje su nešto sporijeg tempa ili u potpunosti spore. Pesma po kojoj je album i poneo ime i najslušanija od svih možda najbolje predstavlja album: Melodična, prožeta distorzijom gitara i klavijaturama, ni brza ni spora i tradicionalno ljubavnog teksta. Pesme Baby Lacrimarium, In Trenodia, Heartful Of Ghosts, Vertigo Eyes i instrumentalna Zener Solitaire su poprilično spore, bazirane na klavijaturama karakterističnim za pop muziku i perfektno uklopljene u Valoovu metal osnovu.
Za razliku od albuma grupe HIM koje možemo da svrstamo u metal žanr, album Neon Noir takođe možemo grubo tako da okarakterišemo, ali zapravo, on je mešavina više različitih žanrova. Muzika HIM-a uopšte je oduvek bila spoj različitih žanrova i uticaja, od gotik roka i metala preko oldskul hevi i treš metala, hardkor panka do sint-popa i akustične muzike a la Nil Jang i Tim Bakli ali sa jasnom metal orijentacijom. Ovog puta takođe možemo da čujemo uticaje bendova kao što su Black Sabbath, Type O Negative, The Cult, The Sisters Of Mercy i Fields Of The Nephilim, ali uz malo više prostora za uticaje pomenutog Depeche Mode-a i bendova A-ha, Talk Talk, Cocteau Twins, Mazzy Star i Boba Dilana. Takođe, ovog puta tekstovi pesama nisu toliko prožeti nasleđem Šarla Bodlera, Edgara Alana Poa, Franca Kafke i Čarlsa Bukovskog i estetike Vinsenta Prajsa i Darija Arđenta, već su direktniji nasuprot poetičnim i metaforičnim na kakve smo navikli.
Sada, šest meseci od objavljivanja kompletnog albuma čini se da VV i ovog puta nije imao nameru da juri za komercijalnim uspehom po svaku cenu, već je pravio muziku onako kako je želeo bez pretenzija da ona mora da se svidi većini slušalaca. Uspeh je, sudeći po komentarima na internetu ostvaren i album je dobio visoke ocene i pohvale, kako od strane obožavalaca tako i od strane kritičara i muzičkih novinara. Trenutno je na turneji sa pratećim bendom koji čine gitaristi Mikko Virta i Sampo Sundström, basista Juho Vehmanen i bubnjar Juho Vehmanen promovišući nove i svirajući dobro poznate pesme HIM-a i pre mesec dana je sa grupom Black Veil Brides snimio obradu kultne gotik rok himne Temple of love benda The Sisters Of Mercy čiji je veliki obožavalac.
Ilija Najdanović
 |
| foto: Juha Mustonen |
Turneja sa Agenst-ima je završena u avgustu iste godine i on se iz njemu znanih razloga povukao iz javnog života. Međutim, VV je oduvek bio neposredan i opušten tip, tako da možeš da ga vidiš kako stoji pored tebe na svirci benda The Cure, kako nosi dvadeset godina staru, izbledelu majicu Mejdena na Metal Hammer-ovoj dodeli nagrada najboljim bendovima i izdanjima, da pročitaš da je napravio svoj zvanični Instagram profil i ubrzo nakon toga zaboravio šifru od svog naloga ili da je otišao na pivo u lokalni bar u Helsinkiju pa se probudio u Norveškoj. Na sličan način, ili bolje rečeno, niotkuda i nenajavljeno smo saznali za njegovu muziku kao solo izvođača kada je jedne aprilske večeri 2020. godine u jeku pandemije virusa covid-19 na svoj YouTube kanal postavio tri pesme objedinjene u EP Gothica fennica vol. 1. Salute The Sanguine, brža, energična i optimistična pesma i nešto sporije i mračnije Run Away From The Sun i Saturnine Saturnalia su nam dale nagoveštaj kakvu muziku smo mogli da očekujemo u budućnosti. Aprila 2022. godine, pune dve godine nakon toga je objavljen singl Loveletting koji je lirički sličan ali nešto mekšeg zvuka u odnosu na pesme sa EP-ja, ovog puta sa više naginjanja ka popu nego ka metalu. U septembru iste godine, uz najavu izlaska kompletnog albuma Neon Noir za januar 2023. godine kao kontrast smo dobili mogućnost da slušamo singl Echolocate Your Love koji možda najviše liči na “tradicionalni” zvuk HIM-a: Brzog tempa, melodična i prožeta gitarskim i sint zvukom. Naposletku, u novembru je kao poslednji singl objavljena pesma The Foreverlost koju možemo identično da opišemo kao prethodnu, samo za nijansu sporijeg tempa sa malo više uticaja zvuka benda Depeche Mode čiji je VV oduvek bio veliki fan.
Do 13. januara ove godine kada je na platformama osvanuo album u celini sam već po četvorocifreni broj puta preslušao pet prethodno izdatih pesama i nisam više imao utisak da su relativno skoro objavljene. Pošto mi baka još uvek plaća paket za telefon u koji dolazi 100 megabajta interneta mesečno iako godinama primam platu, na telefonu ne slušam muziku preko YouTube-a, Deezer-a, Spotify-ja ili Bandcamp-a kao sav normalan svet već sam po staroj praksi skinuo sedam novih pesama pojedinačno preko kojekakvih javnih onlajn sajtova u .mp3 formu svestan da sam od sedmog razreda osnovne škole ozbiljan elektronski Giška. I, ukoliko postoji neka blagodet života u Srbiji, onda je to mogućnost da na brutalno (pročitaj ovo ponovo glasom Ane Brnabić) ilegalan način možemo da postanemo vlasnici umetničkih dela bez ikakvih legalnih sankcija. Uglavnom, tog dana sam putovao od Ćuprije do Niša pa sam za tih dva i po sata, koliko je potrebno da vozovi u Srbiji pređu nepunih 100 kilometara preslušao album tri puta uzastopno i isto toliko u povratku. Prvi utisak koji sam stekao nakon što sam album preslušao u celini, a koji imam i sada nakon pola godine jeste da je ovo jedan od najboljih i najzrelijih albuma na kojima je VV radio. Činjenica je da njegovu i muziku grupe HIM ne doživljavam više isto kao kada sam odrastao uz nju i ona, prosto, više ne korespondira emotivno na isti način sa mnom kao ranije, ali sada kada sam malo stariji, racionalno i objektivno mogu da kažem da je Vile Hermani Valo, ne samo veoma talentovan kao pevač i svirač, već je i veliki pesnik i filozof među muzičarima, što je danas poprilično retka pojava.
Kada govorimo o njegovim talentina, ovaj album jeste solo album u skoro svakom smislu. Sve instrumente je odsvirao i snimio sam u svom kućnom studiju u Helsinkiju a takođe je sam i producirao i miksovao album uz finese Tima Palmera (miksovao je album Ten grupe Pearl Jam između ostalog) sa kojim je sarađivao na albumima HIM-a Dark Light i Venus Doom.
Za razliku od albuma grupe HIM koje možemo da svrstamo u metal žanr, album Neon Noir takođe možemo grubo tako da okarakterišemo, ali zapravo, on je mešavina više različitih žanrova. Muzika HIM-a uopšte je oduvek bila spoj različitih žanrova i uticaja, od gotik roka i metala preko oldskul hevi i treš metala, hardkor panka do sint-popa i akustične muzike a la Nil Jang i Tim Bakli ali sa jasnom metal orijentacijom. Ovog puta takođe možemo da čujemo uticaje bendova kao što su Black Sabbath, Type O Negative, The Cult, The Sisters Of Mercy i Fields Of The Nephilim, ali uz malo više prostora za uticaje pomenutog Depeche Mode-a i bendova A-ha, Talk Talk, Cocteau Twins, Mazzy Star i Boba Dilana. Takođe, ovog puta tekstovi pesama nisu toliko prožeti nasleđem Šarla Bodlera, Edgara Alana Poa, Franca Kafke i Čarlsa Bukovskog i estetike Vinsenta Prajsa i Darija Arđenta, već su direktniji nasuprot poetičnim i metaforičnim na kakve smo navikli.
Sada, šest meseci od objavljivanja kompletnog albuma čini se da VV i ovog puta nije imao nameru da juri za komercijalnim uspehom po svaku cenu, već je pravio muziku onako kako je želeo bez pretenzija da ona mora da se svidi većini slušalaca. Uspeh je, sudeći po komentarima na internetu ostvaren i album je dobio visoke ocene i pohvale, kako od strane obožavalaca tako i od strane kritičara i muzičkih novinara. Trenutno je na turneji sa pratećim bendom koji čine gitaristi Mikko Virta i Sampo Sundström, basista Juho Vehmanen i bubnjar Juho Vehmanen promovišući nove i svirajući dobro poznate pesme HIM-a i pre mesec dana je sa grupom Black Veil Brides snimio obradu kultne gotik rok himne Temple of love benda The Sisters Of Mercy čiji je veliki obožavalac.
Ilija Najdanović