Zoran Petrović: Kletva usnule varoši
Helly Cherry
Srpska fantastika se definitivno grana u mnogo pravaca, a kvalitetni autori se sve više ističu. Posledično tome i publika se profiliše i sve više uključuje u lokalna i regionalna dešavanja, a toga, sasvim izvesno, ne bi bilo da nije kvalitetnih proznih dela.
Knjiga koju želim da predstavim je najnoviji roman afirmisanog autora, Zorana Petrovića. „Kletva usnule varoši“ je ime romana koji zavređuje da se na njega skrene pažnja. Pre svega, autor se dokazao u sagi Praznik Zveri, koja je, kako je sam nazvao, po strukturi ’open world fantasy saga’, a Kletva usnule varoši se može smatrati spin-offom sage.
Žanrovski, ovaj roman se može, najšire gledano, svrstati u fentezi sa elementima epske fantastike i lokalnog folklora, pseudoistorijske fikcije i jakih elemenata horora. Istina, to deluje kao „mnogo u jednom“, ali zapravo jako dobro funkcioniše, jer je autor, pre svega dramaturški doveo priču na veoma visok pripovedački i strukturalni nivo.
Pisan iz trećeg i povremeno iz prvog lica, priča prati Đorđija Rafailovića, specijalnog čoveka u službi Obrenovića i smeštena je u drugoj polovini devetnaestog veka. Đorđije nije samo knežev čovek od poverenja i doktor patologije, već i mrtvozbornik, na neki način – nekromant, kojem se poveravaju najteži slučajevi ubistava koji u sebi sadrže nit okultnog, migoljeći se iz ruku uobičajene istrage.
U tom smislu, glavna narativna linija je građena poput detektivske priče, sa svim standardnim tropima misterije i horora. Protagonistu slučaj dovodi u mesto rođenja i smrti njegove žene, kako se ispostavlja – nimalo slučajno. Usput će otkriti da je kauzalni lanac koji ga vezuje daleko jači nego što se ikada nadao, te da će mu od toga slučaja zavisiti, ne samo sopstveni i život maloletne ćerke, već na neki način i sudbina čitavog braničevskog okruga, a konsekventno i cele Srbije.
Neće biti spojler ako kažem da je, usko gledano, reč o vampirskoj fantastici, po kojoj je autor već regionalno (i šire) dobro poznat. Čitalac može da očekuje splet folklornih legendi propuštenih kroz prizmu nenametljivog pripovedača, a ovo poslednje je jedan od verovatno najvećih kvaliteta ovog romana. Naime, autor se stavlja u poziciju objektivnog, sveznajućeg naratora, koji u naraciji ne otkriva niti prejudicira sled događaja, na taj način u potpunosti rasterećujući recipijenta. Takav metod za posledicu ima lagan i nenametljiv stil koji dozvoljava čitaocu da se u potpunosti posveti toku radnje i stavi na mesto aktivnog učesnika romana.
Bogatstvo vokabulara u kombinaciji sa nenametljivom, ali pažljivo građenom rečeničnom strukturom, dozvoljava da se u priču uvedu mnogi karakteri, sajdkikovi, antagonisti, kao i pregršt sporednih likova od kojih niti jedan nije protraćen u glavnom i mnogim podzapletima.
Tempo priče je još jedna stvar koju bih istakao kao majstorski urađenu, jer je doziran tako da su momenti akcije, detektivske istrage, isledništva i neminovnih kretanja kroz univerzum, tako komponovani i kombinovani da čitaocu pružaju dovoljno vremena za refleksiju na tekst, ali i momente u kojima će morati da se u potpunosti upusti i prepusti naratoru na milost i nemilost.
Čitav hronotop romana je pažljivo kreiran iz istorijskih podataka, kako bi pseudoistorijski i fentezi momenat došao potpuno prirodno i nenametljivo. Drugim rečima, iskreni ljubitelj žanrovske proze neće imati problem da univerzum Kletve prihvati kao realan i postojeći, štaviše, sve je napravljeno kao nadogradnja istorije sa puno žanrovskih pikanterija.
Čitanjem ovog romana, dobra zabava je zagarantovana, a tu će se naći mnogi horor momenti koji mogu da zadovolje i najprobirljivije. Za ljubitelje epske fantastike i fantazija, postoji jak upliv autentično kreiranog magijskog univerzuma koji je nenametljiv i pažljivo uključen u gradnju sveta, već postuliranog prethodnim autorovim romanima, a ovde je samo obogaćen. Uživajte u čitanju jednog zrelog romana, punog saspensa i zaokreta u priči, sa krajem koji je kratko, ali maestralno izveden.
Žanrovski, ovaj roman se može, najšire gledano, svrstati u fentezi sa elementima epske fantastike i lokalnog folklora, pseudoistorijske fikcije i jakih elemenata horora. Istina, to deluje kao „mnogo u jednom“, ali zapravo jako dobro funkcioniše, jer je autor, pre svega dramaturški doveo priču na veoma visok pripovedački i strukturalni nivo.
Pisan iz trećeg i povremeno iz prvog lica, priča prati Đorđija Rafailovića, specijalnog čoveka u službi Obrenovića i smeštena je u drugoj polovini devetnaestog veka. Đorđije nije samo knežev čovek od poverenja i doktor patologije, već i mrtvozbornik, na neki način – nekromant, kojem se poveravaju najteži slučajevi ubistava koji u sebi sadrže nit okultnog, migoljeći se iz ruku uobičajene istrage.
U tom smislu, glavna narativna linija je građena poput detektivske priče, sa svim standardnim tropima misterije i horora. Protagonistu slučaj dovodi u mesto rođenja i smrti njegove žene, kako se ispostavlja – nimalo slučajno. Usput će otkriti da je kauzalni lanac koji ga vezuje daleko jači nego što se ikada nadao, te da će mu od toga slučaja zavisiti, ne samo sopstveni i život maloletne ćerke, već na neki način i sudbina čitavog braničevskog okruga, a konsekventno i cele Srbije.
Neće biti spojler ako kažem da je, usko gledano, reč o vampirskoj fantastici, po kojoj je autor već regionalno (i šire) dobro poznat. Čitalac može da očekuje splet folklornih legendi propuštenih kroz prizmu nenametljivog pripovedača, a ovo poslednje je jedan od verovatno najvećih kvaliteta ovog romana. Naime, autor se stavlja u poziciju objektivnog, sveznajućeg naratora, koji u naraciji ne otkriva niti prejudicira sled događaja, na taj način u potpunosti rasterećujući recipijenta. Takav metod za posledicu ima lagan i nenametljiv stil koji dozvoljava čitaocu da se u potpunosti posveti toku radnje i stavi na mesto aktivnog učesnika romana.
Bogatstvo vokabulara u kombinaciji sa nenametljivom, ali pažljivo građenom rečeničnom strukturom, dozvoljava da se u priču uvedu mnogi karakteri, sajdkikovi, antagonisti, kao i pregršt sporednih likova od kojih niti jedan nije protraćen u glavnom i mnogim podzapletima.
Tempo priče je još jedna stvar koju bih istakao kao majstorski urađenu, jer je doziran tako da su momenti akcije, detektivske istrage, isledništva i neminovnih kretanja kroz univerzum, tako komponovani i kombinovani da čitaocu pružaju dovoljno vremena za refleksiju na tekst, ali i momente u kojima će morati da se u potpunosti upusti i prepusti naratoru na milost i nemilost.
Čitav hronotop romana je pažljivo kreiran iz istorijskih podataka, kako bi pseudoistorijski i fentezi momenat došao potpuno prirodno i nenametljivo. Drugim rečima, iskreni ljubitelj žanrovske proze neće imati problem da univerzum Kletve prihvati kao realan i postojeći, štaviše, sve je napravljeno kao nadogradnja istorije sa puno žanrovskih pikanterija.
Čitanjem ovog romana, dobra zabava je zagarantovana, a tu će se naći mnogi horor momenti koji mogu da zadovolje i najprobirljivije. Za ljubitelje epske fantastike i fantazija, postoji jak upliv autentično kreiranog magijskog univerzuma koji je nenametljiv i pažljivo uključen u gradnju sveta, već postuliranog prethodnim autorovim romanima, a ovde je samo obogaćen. Uživajte u čitanju jednog zrelog romana, punog saspensa i zaokreta u priči, sa krajem koji je kratko, ali maestralno izveden.
Dejan Sklizović