U Suvišnom izveštaju Filipa K. Dika nema Toma Kruza u vrhuncu karijere u ulozi glavnog lika, niti Stivena Spilberga koji bi izrežirao 2 sata akcionog sadržaja. Štaviše, ovu novelicu/kratku priču možete pročitati za svega sat vremena, glavni junak je sušta suprotnost Kruzu, i jedino zajednično s istoimenom filmskom adaptacijom joj je sama tema. 

PREDUZLOČIN

Mi u našem društvu nemamo teških zločina, ali zato imamo zatvorski logor pun potencijalnih kriminalaca.

Preduzločin je policijska organizacija osnovana od strane Džona Andertona, starog policajca pred penzijom. Glavna ideja Preduzločina počiva na hapšenju “počinioca” i predviđanju bilo koje vrste zločina, od onih blažih – krađe, zataškavanja poreza, pa sve do težih – fizičkih napada i ubistava. To policiji (uglavnom) uspešno polazi za rukom korišćenjem “majmuna” – ljudskih bića rođenih sa izuzetno niskim IQ-om, ali sa sposobnošću da predvide blisku budućnost. “Majmuni” su povezani sa laboratorijskim kompjuterima koji dalje skeniraju i vuku izveštaje iz njihovih mozgova sa svim potrebnim informacijama: datumom i vremenom, počiniocem, vrstom zločina, žrtvom. Ovim sistemom, društvo je uglavnom lišeno kriminala, i poslednje ubistvo za vreme dešavanja romana desilo se pre 5 godina, samo zato što je kriminalac uspeo da pobegne i na kraju izvrši zločin.

Džon Anderton jednog dana u najsvežijem izveštaju primećuje nešto što sigurno ne može biti istina – sebe kao budućeg počinioca ubistva.

SLOBODNA VOLJA NASUPROT DETERMINIZMU

Šta ti je bitnije – tvoja lična bezbednost ili održanje sistema?

Filip K. Dik, poznat po svojim dubokim filozofskim dilemama, ni u Suvišnom izveštaju od sedamdesetak strana ne propušta da postavi nekoliko egzistencijalnih pitanja.

Da li posedujemo slobodnu volju ili je sve određeno uzročno-posledičnim događajima, ili sudbinom?

Da li bismo, ukoliko saznamo svoju subinu, mogli da je potpuno promenimo?

Da li smo sličniji robotima nego što mislimo – sa programiranim komandama, načinima razmišljanja, a samim tim i sudbinom koju ne možemo da promenimo iako suštinski imamo “slobodnu volju”, isto kao i robot koji sam kontroliše svoje postupke?

Postoji još dodatnih dimenzija i pitanja u Suvišnom izveštaju koje nam Dik uvodi kroz priču, na primer pitanja državnog uređenja i zakona, kao i same moralne dileme o zatvaranju potencijalnih izvršilaca zločina.

ZAKLJUČAK

Ovo je jedan od retkih trenutaka gde ću da kažem ovako nešto, zato koristim ovu rečenicu koju čitate kako bih još malo odužio neminovnost. Usuđujem se da kažem da je filmska adaptacija Suvišnog izveštaja daleko dublja i kompletnija od same novele, i preporučio bih svakome da odgleda ovaj Spilbergov film ako već nije.

Eto, rekao sam.

Ali ništa od toga ne menja činjenicu da je Filip K. Dik već po koji put uspeo da približi duboka egzistencijalna i društvena pitanja čoveku poput vas ili mene, koristeći se prostim, svakodnevnim jezikom, dok mu je naučna fantastika samo alat kojim dokazuje ljudsku prirodu i civilizaciju uopšte, gotovo netaknute tokom istorije.

Ista pitanja i sisteme možete videti i danas, samo ako pogledate oko sebe. Ili unutar sebe.

Dušan Prvački