WECRASHED (2022) – Kako smo zamalo spalili firmu do temelja?
Helly Cherry
Ako jednom rečenicom treba da opišemo mini-seriju Wecrashed onda bi to mogla da bude ta da je u pitanju priča o tome kako su narcisoidnost, egomanijaštvo, kompleks, glupost i megalomanija skoro utucali do temelja nešto što je isprva delovalo kao održiva ideja.
Jer biznis deljenja radnog kancelarijskog prostora i jeste upravo to, jedna ok ideja za one koji ne mogu da priušte skupe nekretnine u centru grada, ali nikako neka nova filozofija rada i življenja koja će revolucionarizovati način razmišljanja ili kognitivne svesti.
Adam Nojman i žena mu Rebeka Paltrou Nojman par su koji je tu ideju začeo i koji bi od iste masovno profitirao da su nekako mogli da zauzdaju svoj prenaduvani ego i obmanjujući osećaj da pripadaju nečemu većem i da stvaraju nešto važnije od pukog kancelarijskog iskustva.
Džared Leto i En Hatavej glume ih skoro kao karikature, kao dve beslovesne a narcisoidno bolesne individue zalutale u svet viskog biznisa, sposobne samo za ispraznu „new age“ retoriku i šuplje „woke“ fraze. Džared Leto preglumljuje i prenaglašava izraelski naglasak, ali na kraju nekako teše lik hipnotišuće manipulativnog Adama kao praznoslovnog i kompleksima više vrednosti nadojenog novog preduzimača i biznismena koji želi u veliku ligu modernih inovatora, dok je En Hatavej kao Rebeka dosta bolja, kompleksnija i svedenija, predstavljajući se kao nestabilan, a osetljiv duh koji luta i traži se mimo senke koju baca dominantniji muž.
I jedno i drugo zagrizli su mnogo više nego što mogu da sažvaću, gurajući preko ivice održivosti nešto što je moglo da buja na zdravim temeljima. Međutim, ono što je polakomilo dva inače slaba ega jeste neodrživa ideja o tome da danas nije dovoljno samo biti anonimni zarađivač milijardi, već da se svetu moraš ponuditi kao neka vrsta renesansnog mesije koji je doneo kakvu revolucionranu inovaciju i promenio svet nabolje. Komples novih teh-mogula-millijardera-inovatora kao što su Mask, Bezos ili Gejts ušao je kao nemirni duh i u ove dve ni po čemu talentovane persone i kanalisao se kao hipnotišuća mantra koja je, iznenađujuće, uspela da sludi mnoge njihove zaposlene i čak bogate investitore i ulagače.
Međutim, „joke is on us“ jer je na kraju par Adam-Rebeka izašao iz celog posla sa milijardama u džepu a nama je ostala serija o nekoj novoj verziji „američkog sna“ koja ne sanja samo blagostanje i novac, već sumanutu ambiciju o promeni svetske paradigme, nešto što je u istoriji pošlo za rukom vrlo ograničenom broju persona, a što danas zbog društvenih mreža i nekontrolisanih medija veruje da može svaka osoba nešto sklonija retorici i logoreji nego njen drug iz klupe. Slobodan Novokmet