Za početak, da, apsolutno, 100%, izveštaj koji je pred vama debelo kasni. Kako? Zašto? Znate ono iz Nušićeve autobiografije, kad su uhvatili tri lopova? E pa, naš reporter je onaj koji guta lubenice. Treba pregledati sve fotografije, proći kroz nekoliko nivoa selekcije, obraditi ono što valja i onda napisati tekst. Između Lollobrigide, Električnog orgazma i BARF, uz jednu recenziju albuma pride nešto je moralo malo da kazni. Ups, da. Ovo nije moj blog. Ovo nije moj dnevik. Ne biste voleli to da čitate – verujte mi.

Deseti jubilarni Beogradski autorski rok festival trebalo je da bude održan u decembru 2020. godine. Treći talas pandemije Covid-19 je to sprečio i to je sasvim opravdano. Bend RAMPA (Radioaktivna melodija Pančeva) je dve godine nosio svoju titulu, i petog decembra u „Amerikani“ i sporednim prostorijama mnogi su to ponavljali, poput zaglavljenog gramofona ili ne baš rečitog papagaja. Da li je to u ovakvom spletu okolnosti nešto što ne treba ponavljati? Verovatno. Ipak, tu smo zbog muzike, zbog svih formi roka – od totalno eksperimentalnih varijanti preko metala do izvornog panka. Ove večeri je, kao i pre dve godine, bilo svega. Tutti frutti.

Voditelji za večeras, Ljiljana Zdravković (The Bite) i Nemanja Savić (Neverne bebe, Stefan Nemanja) su ove večeri dodelili više nagrada nego predsednik ordenja, te svojim smislom za humor začinili ovo nadmetanje, neizvesno do poslednjeg trenutka. Nažalost, festival nije baš bio posećen. Najveći broj posetilaca bili su obožavaoci dvaju bendova koji su i osv... ah, ne, nema spoilera.

Posle kratke najave na binu izlazi jedan od triju revijalnih bendova – drugoplasirani sa prošlog festivala Underforce, u ona davna vremena VAtreni prsten. Za nešto više od 700 dana porasli su, objavili svoj prvi album i imali samostalni nastup na legendarnom zidiću. Ove večeri su Danilo, Mihajlo i Petar pokazali da su i te kako sposobni da hladnokrvno, bez ikakve treme, otvore jedan veliki događaj.

Nismo ni trepnuli, a na binu je izašao prvi takmičarski bend – IV dan iz Beograda. Da li je ovo četvrti dan ili zvanje u nekoj borilačkoj veštini? Koga briga. Rokaju samo tako. Njihov mladi gitarista Marko Puzović bio je i te kako sklon egzibicijama, već sada ima scensko ponašanje zvezde. Pevač i basista Branko Vučetin ima odličan, odličan vokal. Bend je, proguglali smo, nastao prošle godine. Mislite li da imaju najkraći „radni staž“ od svih izvođača? Jok. Ponavljamo, nema spoilera.

Drugi na binu izlaze takođe Beograđani Bol & Dee. Prepoznajemo poznato lice na bas gitari, ali vam nećemo reći ko je, samo da je poznat po manjem, takođe decembarskom festivalu na nekoj drugoj opštini. Vođa benda Đuro Đumić koji u studiju svira većinu instrumenata se u opisu većini stvari na YouTube predstavlja kao „ja“ i uz ime benda dodaje reč „projekat“. Neki dan smo malo potkačili drugi bend zbog spotova? E pa, ima luđe. U spotovima ove družine ne znamo šta se dešava, ali muzika je super, tako da im to nećemo zameriti. I, ono što je bitnije, i uživo je izvode veoma, veoma dobro.

glasom zeca iz spota Lepe Brene: „Gospođice, da li vas plaćaju za svaku napisanu reč?“
glasom Alexis Carrington Colby: „Dahling, znaš ti dobro ko ima takav pristup!“

Treći na scenu izlaze momci iz srbobranskog benda Two Coins from Mercury. Njihovi obožavaoci su u prvom redu, sa ogromnim, fluorescentnim transparentom. Sama pojava ovog benda je impozantna – kostimi su im fenomenalni, a scenska šminka kombinacija Jokera i Erica Dravena. Da li je i muzika tako dobra? I te kako. Pre par meseci pobedili su na Rokerijadi u Petrovcu na Mlavi, plasirali se na Bunt rok festival pre nego što je prvi put bio odložen za neke bolje dane – i apsolutno opravdavaju sva očekivanja. Stil im najviše naginje ka power metalu, o čemu svedoče i klavijature koje vrlo, vrlo dramatično, svira najmlađi član TCFM, Šebešćen Kiš. Solo gitarista benda Zalan Krasuljak osvaja svojom impozantnom pojavom, vidno krupniji od svojih saboraca, i stapa se sa svojim instrumentom. Da li smo vam već rekli da je ovo vanserijski bend? 

Četvrti bend voditelji malo „bockaju“, što zbog njihovog aliterativnog imena – Zimbebvanski zavod za zaštitu zverova, što zbog činjenice da su već poznati publici, osvojili jednu nagradu publike i nastupali na zaječarskoj Gitarijadi. Frontmen Nikola Pješčić izlazi na binu sa gas maskom na licu. Naravno, skinuće je, a poruku nije otkrio – najzad jedna misterija, a da ne dolazi od nas. U početku se kreće po bini kao da je ovo nastup Presinga, i apsolutno nije moguće obraćati pažnju ni na koga drugog sem njega. Kao i prethodni bend i ovaj ima, doduše manju, grupu obožavalaca koja je razvila transparent, sa sve zastavom Zimbabvea. Ovo je divno videti. Mnogi izvođači nemaju nikakav ili gotovo nikakav kontakt sa publikom, a naši takmičari 3. i 4. svoju drže kao malo vode na dlanu. Pred kraj nastupa Nikola leže na zemlju i ustajući ponovo stavlja gas masku.

Broj pet za večeras je šabački Kontra komitet. Neko u publici komentariše da „bez starca nema udarca“, jedan pogled je dovoljan da bude jasno da se to odnosi na Branka Mićanovića, frontmena i ritam gitaristu benda. Da li je to zbog njegove impresivne brade? Malo kasnije, kada smo se sreli u publici, rekao mi je da ga porede sa Kornjačinim vračom iz serijala Dragon Ball. Molim vas, nemojte ovo guglati ako niste već vični anime – sličnost je neverovatna. Sam Mićanović i njegovi drugovi iz benda Darko, Gavra i Vule verovatno bi izazvali pristojne šutke u nekom zadimljenom klubu. Ovo ne da je pank, nego će vas oduvati i moraćete očajnički da se hvatate za barijeru ili šta već dograbite.

Srećom, šesti izvođač, beogradski kantautor Ivan Kićanović sa svojim bendom, tu je da malo smiri atmosferu. Da se nije pojavio, metalci bi dobili upalu mišića u vratu i ruci kojom ritmički dižu pesnicu u vazduh. On i njegovo troje pratećih muzičara su uglađeni, smireni i iskusni. Sam Kićanović bavi se muzikom od svoje devete godine.

Pretposlednji, sedmi finalista je kragujevački Fraktal. U svim najavama, a i u svom scenskom nastupu, bend se zalaže za pozitivan pristup životu i žele da približe muziku nekih svojih vremena novim generacijama. Impresivni vokal i harizma Aleksandre Rikanović svakako su najjača karika u timu koji bi trebalo da ispuni ovu rok misiju.

Poslednji izvođači dobijaju ovacije kao da je ovo njihov solistički koncert. Gledam u spisak na telefonu i saznajem da je to još jedan lokalni bend (dobro, neko je iz Aranđelovca, ali ne znamo ko...), po imenu Ascend. Osnovani su ove godine i već su se plasirali na BARF. Sve to vreme muškarci u publici dobacuju mišićavom solo gitaristi i traže mu da pokaže bicepse. Super, bilo mi je potrebno nešto za naslov.

glasom patka iz spota Lepe Brene: „Ovo je nečuveno! Opasno me živciraš!“
glasom Ralpha Wigguma: „Da li je sad vreme da se popnem na binu? Napravio sam skulpturu od...“

Publika se uputila ka kutijama u holu kako bi glasala, a žiri se povukao kako bi učinio isto. Kladim se sa samom sobom, pošto nemam ulaznicu kako bih glasala. Tri nagrađena benda biće Two Coins from Mercury, Kontra komitet i ZZZZZ.

U međuvremenu, zabavljaju nas još dva revijalna benda. 

Prva je RAMPA. Sada mnogo iskusniji i bez treme koja je obeležila njihov pobednički nastup na devetom izdanju BARF pre dve godine pružaju publici perfektnu izvedbu pet numera. Frontmen i violinista Branimir Kolocka i klavijaturistkinja i drugi vokal Nikoleta Nedeljković, reklo bi se, doživljavaju svaki ton u svojim pesmama. Negde u publici jedna devojčica pleše prvo sa svojim ocem, koji je podiže i vrti okolo, pa sa svojom majkom. Deca su najiskreniji obožavaoci muzike – ako ima gruva oni će plesati, a ova mustra bečka otpratila je BARF od početka do kraja.

Pre nego što ćemo čuti ko su pobednici ostaje još jedan bend – d r a m. Predstavljaju se publici i kažu da su 2019. godine osvojili nagradu Zadužbine Milana Mladenovića. Niste, momci, niste. To je bio Artan Lili, vi ste titulu odneli sledeće godine. Nastup je mnogo, mnogo eksplozivniji od popa sa izrazitim autotune na studijskim. Interesantno, Stefan Aćimović je koliko prošlog jutra gostovao u Jutarnjem programu i primetio da im je živi zvuk nešto tvrđi. Šta da kažemo sem da se nadamo da će nastaviti u tom smeru?

Tokom samog programa dodeljeno je i nekoliko specijalnih priznanja: SOKOJ-u, OFPS, PI, Domu omladine Beograda, emisiji BUNT i Bunt rok festivalu Radio televizije Srbije, sajtu Headliner, televiziji Studio B, radio stanicama Beograd 202 i Rock radio, izdavačkoj kući PGP-RTS, festivalima Gitarijada i Arsenal fest, dnevnom listu Danas, te malopređašnjem revijalnom bendu, d r a m.

Bubnjari svih bendova su, u skladu sa već ustaljenom tradicijom, dobili po komplet palica proizvođača Stunner.

Treću nagradu, to jest nagradu publike osvojio je Ascend. Njih čekaju snimanje singla u muzičkom studiju Mašina 23 i direktan plasman na zaječarsku Gitarijadu 2022. godine.

Žiri koji su činili rock novinarka Jadranka Janković Nešić, Rodoljub Stojanović ispred Multimedia Records i Maja Cvetković (E-PLAY) bio je, kako smo pročitali na zvaničnom sajtu URMUS-a jednoglasan. Bilo bi lepo da je uvek tako. Oh, why can’t we all just get along?

Drugu nagradu u vrednosti od 50 000 dinara, za najbolje izvođenje numera na festivalu, osvojio je Kontra komitet. Oni su u međuvremenu uspeli da se iskradu. To je više nego pank! 

Voditelji su implicirali da verovatno znamo ko je pobedio. Izgleda da većina nas to i jeste znala, zahvaljujući vrhunskom nastupu, perfektnom zvuku i profesionalnosti. Prvu nagradu, za najbolji autorski bend - 60 000 dinara; nastup na Bunt rok festivalu 2022. godine i digitalno singl izdanje za PGP-RTS – osvojili su Two Coins from Mercury. Skromni, i sem Zalana Krasuljka još uvek pod maskama, izašli su na binu da bi primili laskavu nagradu i nazdravili. Čekali smo petnaestak minuta da ponovo donesu njihove instrumente na binu i posle kraćeg govora frontmena Davida Tota i mi smo, moglo bi se reći, nagrađeni sa još nekoliko minuta „prašenja“. Momci iz benda Ascend su bodrili svoje kolege iz neposredne brzine.

Šta smo rekli, ko je osvojio nagrade? Ha? Bila sam skoro pa 100% u pravu jer je ZZZZZ-u nagrada publike izmakla „za dlaku“ – molim vas, ubacite me u žiri sledeće godine. Ukoliko ima besplatne klope i n€č€ga $a $tran€, utoliko bolje.

Vidimo se krajem 2022. godine, na istom mestu.

tekst i fotografije: Iva Tanacković