Strip: Osmi putnik – grafički roman



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Tuđin iz Stalkerove Zone

Gubitak je nekad dobra podloga za novi početak. Kako Bušitaka iz „Metabarona“ citira: Da bi pobedio, moraš naučiti kako se gubi. Iz toga mogu nastati velika dela. „Osmi putnik“ je jedna takva priča. (Mislili ste da pričam o nečem drugom?)

Priča o „Osmom putniku“ je priča o izgubljenim prilikama. Konkretno, pitanje je da li bi ikada Ridli Skot snimio ovakvu priču, da Hodorovski nije probao da snimi „Dinu“. Zašto? Jer je „Dina“ okupila H. R. Gigera, Dena O’Banona, Mebijusa, Krisa Fosa i mnoge druge. I kada je „Dina“ propala, ljudi koje je Hodorovski okupio su ostali u kontaktu. Den O’Banon je najteže primio poraz. Tako makar Hodorovski tvrdi, a legenda potom kaže da je O’Banon toliko nade ulagao u „Dinu“ da po povratku u Grad Anđela nije imao čak ni stan gde bi prespavao, već se kod prijatelja Ronalda Šuseta stacionirao na kauču u dnevnoj sobi.

Dobri su prijatelji koji ti se nađu u nevolji. I srećan je čovek koji takve prijatelje ima. Šuset nije prekorevao O’Banona što bezvoljno smrdi na kauču, već je pokušao da mu nađe okupaciju koja bi ga trgla iz letargije. Klin se klinom izbija. I počeli su, malo pomalo, da pričaju o mogućim projektima. Šuset je iz nekog zaboravljenog prikrajka svesti prizvao sećanje da je O’Banon pre „Dine“ napisao kratku priču „Sećanje“, o astronautima koji se bude iz hibernacije posle putovanja. To će postati uvodni segment „Osmog putnika“.

Potom su pričali o ideji na kojoj su ranije radili – bombarder iz Drugog svetskog rata koga opsedaju gremlini. Samo su rat zamenili svemirom, nisu gremlini nego neki vanzemaljac, i gotovo. Radni naziv – „Svemirska zver“. Deluje glupo, pa je O’Banon promenio naziv u „Alien“. Kod nas i u nekoliko drugih zemalja prevod naslova je prilagođen u „Osmi putnik“. Na siroma’ mačka niko nije računao.

O’Banonon poznanik iz „Dine“ H. R. Giger je dizajnirao tuđinsku tehnologiju i čudovište. Kris Fos je dizajnirao ljudsku tehnologiju – brod i sve ostalo. I ostalo je istorija. Jedan od najvećih SF horora je ugledao svetlost dana 1979. godine.

Ali ovo nije priča o filmu, već o istoimenoj strip adaptaciji scenariste Arčija Gudvina i crtača Voltera Sajmonsona. Ujedno, reč je i o prvencu novoosnovane izdavačke kuće Stalker. Drugi naslov sa kojim su se predstavili publici je „Noć“ Filipa Drijea, što je ujedno i prvi naslov ovog umetnika ikada objavljen u Srbiji.

A Zona iz naslova je naziv Stalkerove biblioteke kojoj oba naslova pripadaju. 


Elem, da bacimo prvo pogled na impresum nove izdavačke kuće. Prvo i osnovno, zaštitno lice Stalkera je Milan Jovanović, nekadašnji urednik Darkvuda, a ovde u ulozi vlasnika, PR-a, glavnog urednika i prevodioca. Multitasking na nivou.

Što se tehnikalija tiče, A4 format, dizajn i kvalitet su na visokom nivou, što već sugeriše kakav se nivo izdanja može očekivati od Stalkera.

No, najvažnije od svega je sama suština stripa, jer sve šminke ovog sveta ne bi mogle pokriti prosečnost. Ovde je reč o vrhunskom ostvarenju strip umetnosti, koje nadilazi puke pojmove adaptacije nekog filmskog predloška. Po pravilu bi se takva ostvarenja mogla smatrati nižerazrednim, i velikom broju slučajeva ovakva predrasuda bi bila sasvim utemeljena u istini. Međutim, izuzeci potvrđuju pravilo. „Osmi putnik: grafički roman“ je vrsno strip ostvarenje koje se u određenim aspektima postavlja čak i iznad filma na kome je zasnovan. Iako se radnja odvija na 64 stranice, fascinantno je do koje mere su Gudvin i Sajmonson uspeli da dostojno prenesu sve delove filma, ne uskraćujući ni najmanji segment čitaocu. Sve je tu, od eponimnih scena do manje poznatih dijaloga, pa čak i određeni deo tenzičnih odnosa među likovima koji je jasnije predstavljen nego u filmu. Podozrivost Riplijeve prema Ešu je izraženiji, a posebno je zanimljivo da je jedan od razloga za to odsustvo njegove zainteresovanosti za seks. 

„Osmi putnik: grafički roman“ je poput gledanja dobro poznatog filma iz drugog ugla. Umesto da preslikaju scene iz filmova, autori su se odlučili na teži put i potpuno od nule osmislili režiju priče. Strip lako može da zaobiđe tehničke ograničenosti filma, i zavisi samo od mašte autora, što Gudvin i Sajmonson koriste do krajnjih granica. Neki delovi zaista izgledaju raskošniji ili napetiji nego u filmu, dok drugi jednostavno koriste narativne kapacitete stripa da prikažu stvari iz drugačije perspektive.

Dosta toga „Osmi putnik: grafički roman“ duguje evropskoj percepciji stripa. Priča nije rađena u klasičnom američkom formatu i stilu, već više nalikuje istovremenim SF ostvarenjima iz „Metal irlana“. Bez nekih antiameričkih aspiracija – poštovalac sam svih škola stripa – ali ovakav pristup scenariju i crtežu nikada se nije ponovio u adaptaciji filmskih predložaka, i sigurno postoji razlog za to što baš ovu verziju publika, kritika i drugi autori hvale više nego druge. Možda bi se nešto moglo naučiti iz ovog primera starog 42 godine? Možda i ne, moguće da je za neke lekcije već kasno. Ali srećom, imamo već ostvarenja kao što je ovaj Stalkerov prvenac. Nestrpljivo čekamo da vidimo šta još imaju u planu za sledeće projekte.

Nikola Dragomirović




Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Vesti

10 najčitanijih

Arhiva