Film autora već proslavljenog prvog domaćeg zombi horora „Zone of the dead“ premijerno je prikazan na Festu 2014. Reditelj Milan Todorović ostaje veran svojim žanrovskim okvirima i u filmu „Mamula“ predstavlja priču o grupici turista koji na ovom crnogorskom ostrvcetu otkrivaju strašnu tajnu o morskoj sireni koja već godinama predstavlja strah i trepet za lokalno stanovništvo.
Iako je produkcijski, scenaristički i glumački film „Mamula“ u ravni B horora, što znači da je zastrašujuć koliko i noćni odlazak u toalet, ipak treba pozdraviti ovaj redak pokušaj u nas da se zapostavljeni žanr u domaćoj kinematogafiji koliko-toliko revitalizuje. Todorović puni film klasičnim horor klišemina pletući čak i neku radnju između glavnih likova koja bi trebalo da nas zaiteresuje za njihovu sudbinu. Dve mlade Amerikanke dolaze na crnogorsko primorije gde ih bivši dečko jedne od njih ugošćava u svojoj „skromnoj“ kući na Rosama. Njima se pridružuje i njegova verenica koja treba da obezbedi konflikte i tenzije u ljubavnom trouglu, i živahni i šarmantni prijatelj Boban (Dragan Mićanović u najzanimljivijom ulozi koju je imao na filmu u poslednjih deset godina). Vesela družina, i pored upozorenja da to ne radi, ipak odlučuje da poseti naizgled napušteno ostrvo Mamula, stecište bivšeg konc logora. Međutim, tamo će zateći stravičnu tajnu o morskoj sireni koja se godinama krije na tom mestu privlačeći muškarce svojom umilnom pesmom i hraneći se njima. Celoj priči dato je malo postkomunističko-SFRJ šmeka što je i dalje jedan od retkih prepoznatljivih brendova ovih krajeva u ostatku sveta. Takođe, insistiranje na relativno fizički atraktivnoj što ženskoj što muškoj glumačkoj postavi takođe spada u domen prepisivanja iz udžbenika B horora.
Film je mogao da profitira sa više scena eksplicitnijeg krvoprolića, koje odavno više nisu novost u horor filmu. Odnosi koji su uspostavljeni između nekih od likova ostavljaju nam tragove u vezi sa tim ko će prvi da baci kašiku (to obično bivaju oni koji su antipatičniji i nečim su se ogrešili kod publike), međutim cenimo da su makar dve smrti u ovom filmu protraćene a da se ništa konkretno na ekranu od toga nije videlo. Šteta. A ostalim manjkavostima teško možemo da zamerimo, pošto su one obično prisutne i u ambicioznijim domaćim filmovima. Ovo ostvarenje, namenski snimano na engleskom jeziku, očigledno je atraktivnim lokacijama i kombinovanim glumištem, u kome imamo i Franka Nera, čuvenog originalnog Đanga, planirano za inostrano tržište, dok ga u domaćim okvirima treba posmatrati kao zanimljiv i nezanemarljiv doprinos srpskom B horor filmu, što je žanr koji sigurno nije u povoju niti je ikada bio forsiran kod nas.
Slobodan Novokmet
