Dead Man’s Bells: Svi smo večiti muzički zaluđenici | INTERVJU



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Skrenuli su pažnju na sebe svojim prvim singlom “Path to Rightous” kojim su nam ekspresno zagolicali radoznalost da istražimo o čemu se tu tačno radi. U nemanju strpljenja da sačekamo da se ovaj pupoljak u potpunosti rascveta, ako uzmemo u obzir da je sastav Dead Man’s Bells tek u fazi pretprodukcije i finalnih priprema za nastavak snimanja debitantskog materijala, darujemo vam intervju i to prvi njihov.


Potpuno ste novo ime na sceni. Slobodni ste da se predstavite. Šta je to što bismo u ovom trenutku trebali da znamo o vama? U kojim sastavima ste ranije uzimali učešće? Kako ste na kraju postali Dead Man’s Bells?

Bend je zvanično nastao u januaru 2017.godine, a aktuelnu postavu čine: Miloš Milinković Šomi (gitara), Vasilija Ristivojević Vas (gitara), Dragana Milinković Gaz (vokal\tekstopisac) iz Lučana i Ivan Blagojević Njufko (bubanj) i Aleksa Nenadić Afa (bas gitara\bek vokal) iz Užica.

Prvi relevantni muzički počeci sestara Dragane i Vasilije dešavaju se u stidljivoj kućnoj varijanti, u periodu kada devojke počinju ozbiljnije da se zanimaju za autorski rad, tako što pišu tekstove, pevaju, odnosno sviraju preko tuđih instrumentala, trudeći se da, manje ili više poznate blues, rock i reggae kompozicije prilagode svom muzičkom senzibilitetu i stilu, koji je tad još u ranom razvoju.

Nedugo zatim, zajedno sa sadašnjim gitaristom Šomijem, koji je danas tvorac većine inicijalnih ideja od kojih kasnije nastaju pesme Dead Man’s Bells-a, formiraju bend Deca Sa Meseca. Reč je o akustik kaver bendu, koji je, u toku svog kratkog postojanja, održao nekoliko lokalnih nastupa. Konačno, nakon toga se rađa ideja i nastaje Poison Garden, tačnije sami koreni benda Dead Man’s Bells, čiji su članovi opet Dragana, Miloš, Nikola Džoni Milosavljević na basu i Nenad Drndarević za bubnjevima (koji će se kasnije na kratko pridružiti i DMB-u). Kao i mnogi bendovi nastali tokom poznih srednjoškolskih dana, tako je i Poison Garden prestao da postoji nakon što su Nikola i Nenad otišli na studije u Beograd.

A Dead Man’s Bells se prvobitno okupio, da kažemo, vrlo poslovno, u jednoj kafani u Lučanima.

Miloš i Dragana su tragali za ritam sekcijom i nakon određenog vremena jedan kandidat se pokazao kao vrlo ozbiljan – bubnjar Darko Marković iz Kosjerića. Imajući u vidu da je Darko i pre radio na autorskoj muzici, prvobitno u bendu No@No, a kasnije i sa bratom Aleksom, nakon kratkog dvoumljenja zvanično je i ugovoren prvi sastanak za januar 2017. gde dolazi sa Afom kao potencijalim basistom. Vasilija je, obzirom da je bila prisutna na tom prvom bendovskom okupljanju, takođe dobila pozivnicu da se pridruži kao druga gitara. Ime benda se naravno moralo promeniti, a pošto je naziv prvobitnog benda Poison Garden, aludirao na naše shvatanje trenutnog okruženja, nismo želeli previše da menjamo koncept pa se nakon dužeg razmišljanja nametnulo ime Dead Man’s Bells. Za one koji ne znaju, radi se o narodskom nazivu za cvet Digitalis Purpurea, raskošnih nijansi ljubičaste boje, koji je lekovit, ali, kako je to obično slučaj i izrazito otrovan. Za nas, on simbolično označava izdanak te naše bašte i života u njoj.

Tako smo, u narednih godinu i po dana, radili na autorskom materijalu i usviravanju istog u jednom studiju u Kosjeriću, dobivši podršku u svim mogućim oblicima od strane lokalnih faca, kojima smo beskrajno zahvalni za sve što su uradili za nas u toj prvoj iteraciji benda. Sve je išlo uzlaznom putanjom, probe su bile plodonosne i vrlo retko smo imali kreativnih nesuglasica, bez obzira što smo se uvek trudili da na pesmama radimo temeljno, ponekad možda i duže nego što bi trebalo. Uz to su krenuli nastupi i euforija zbog predstavljanja plodova tog rada publici. Međutim, kad smo bili u najvećem zaletu, Darko odlazi iz benda i tu kreće agonija traženja bubnjara koji bi mogao da se uklopi u tu našu priču. Nalazimo Marka Radovanovića iz Požege, koji u tom momentu svira u tri-četiri benda, takođe pokušavamo i sa Nenadom iz Poison Garden-a tako što putujemo u Beograd na probe, međutim bez pomaka. Onda nailazimo na Ivana Blagojevića Njufka (Stvor, Zeroone, Histera itd.), čiji su nam autorski rad i svirački kvaliteti bili uveliko poznati i, pošto je osnovna ideja benda oduvek bila usmerena ka potpuno otvorenom sistemu pisanja i aranžiranja pesama i podložnosti izmenama bez prevelikih žanrovskih ograničenja, njemu se to odmah dopalo. Sredinom 2019. dolazi na mesto bubnjara i svojim znanjem i bogatim iskustvom, koje je neuporedivo veće u odnosu na ostale, doprinosi tome da se sve uzdigne na još viši nivo. I tako, napokon, dolazimo do sadašnjeg, nadamo se i konačnog sastava DMB-a koji, uz manje pauze tokom prošle godine, vredno radi na materijalu, sastavljenom od nekih starih ideja i pesama koje su krasile prvu postavu i kojima je, dolaskom Njufka u bend, podarena nova energija, ali i nove muzike, čije je komponovanje odmah stavljeno kao prioritet, i iz kojeg je nastao i prvi singl Path to Righteous.

Ljubitelji žanrova koje vi gajite su sa oduševljenjem dočekali vaš prvi singl i spot za kompoziciju “Path to Rightous” i počeli polako da podižu hajp oko vašeg imena. Možete li nam malo približiti koncepciju samog spota i da li ste zadovoljni kako je sve ispalo na kraju?

Pa, Path to Righteous je jedna ozbiljna i aktuelna tema, koja se odnosi na probleme pojedinca današnjice, kao i određene sukobe ličnosti koja pokušava da se suoči sa svetom. Takođe, ideja spota ujedno i jeste naš pokušaj da prikažemo taj sukob, to postojanje različitih emocija koje se na kraju predstavljaju jedna drugoj i da se dođe do zaključka da je u redu imati u sebi takva osećanja i da je to jedno neizbežno stanje, sa kojim može da se koegzistira. Zadovoljni smo krajnjim vizuelnim ishodom, jer mislimo da smo to i uspeli da prikažemo, obzirom na potpuno amaterski pristup i ograničena sredstva za rad. Naravno, u tom vizuelnom aspektu uvek ima prostora za napredak, na šta ćemo se ubuduće dodatno fokusirati.

Ono što odmah upada u oči je i prelep artwork koji čovek prosto odmah poželi da ima na majici ili nečemu sličnom. (smeh) Koliko je taj vizuelni aspekt bitan za celokupnost vašeg izraza?

Što se tiče artworka, da, vrlo nam je bitna ta simbolika. Tu se upravo nalazi taj cvet, sa ribcage-om u pozadini, kao prikaz jedne lepote i nežnosti, koja se susreće sa nečim nepromenljivo propadljivim, a pritom prirodnim poretkom stvari. Ovim putem hteli bismo da se zahvalimo Urošu Ristivojeviću, koji je radio i na spotu i na artworku i štampanju majica.

Koji se sve žanrovi provlače kroz vaš muzički izraz? Čime su se članovi sastava Dead Man’s Bells najviše nadahnjivali tokom svog muzičkog stasavanja i zrenja? A onda - kako su se svi ti uticaji vremenom sjedinjavali u kompraktnu celinu? Postoji li dobra hemija unutar benda ili ima i trvenja (smeh)?

Skoro svi mogući žanrovi u nekim hibridnim oblicima provlače kroz naš rad, upravo zato što smo svi večiti muzički zaluđenici, svako na svoj način i zajedno znamo i pratimo rad zaista puno izvođača. Samim tim, sve to i nesvesno postaje deo muzike koju pravimo. Žanrovska odrednica svirke može se grubo definisati negde između alternativnog rock-a, stoner-a preko post rock-a do prog-a, sa elementima post punk-a, u pojedinim momentnima uz uticaje blues, jazz i reggae muzike. U principu, sve to izrazito varira od pesme do pesme, što ćemo nadamo se, uskoro i dokazati izbacivanjem drugog singla. Naravno, uticaji na muzički izraz pojedinaca još više variraju i ne mogu se tako olako definisati bez da se u nedogled nabrajaju određeni izvođači, albumi i podžanrovi, to ćemo drugom prilikom (smeh). Uostalom svako će, ako ga dovoljno zaintrigira, doneti svoj sud o tome na kog ga izvođača ili bend, manje ili više podseća naša muzika. Sve u svemu, svaki dan se otkrivaju novi muzički biseri koji postaju inspiracija za dalje lično ostvarenje na tom planu, tako da to nikad neće biti konačno zacrtano i zaokruženo.

Dobra hemija u bendu mora da je većinski prisutna, jer da ne postoji, ne bi ni rad bio moguć i manjak nje bi potpuno obesmislio čitavu priču. Uprkos tome što svi nekad možemo da budemo prezahtevni ili na momente obeshrabreni, slažemo se u tome da su sve pridike i prigovori tu zarad boljitka. Teško je u današnje vreme, složićete se, posvetiti se, često podcenjivanom autorskom radu i usaglasiti petoro ljudi, njihove poslovne, porodične i druge obaveze. Naravno da ima dana kada nismo svi u mogućnosti da damo svoj maksimum, pa bude i zategnutih situacija. Onda jedni druge izvlačimo na površinu i tako u krug. Porodica, kao i svaka druga... Ima svoje uspone i padove.

Na singlu “Path to Rightous” kvalitet je toliko sugestivan da se prosto nameće pitanje – kada će ceo album?! Dajte nam još ovoga! (smeh) Ovo je prilika da vas pitam - kada to možemo da očekujemo i u kom formatu će se to desiti? Planirate li fizičko izdanje? Da li možda ugovarate sa nekom izdavačkom kućom ili planirate da ga izdate samostalno?

Hvala najlepše, zaista nam je drago što su ljudi prepoznali pesmu kao kvalitetnu i što je zavladalo interesovanje oko benda. Album je svakako u planu, dosadašnji materijal se neprestano usavršava svakim okupljanjem, ali želimo da još neko vreme radimo na novim idejama jer smo ih prepoznali kao odlične kandidate za taj album prvenac i stoga nam se ne žuri puno u tom smislu. Sve mora da ima jedan određeni prirodni tempo i povremeno se dešava da naše želje nisu uvek usaglašene sa mogućnostima i trenutnim okolnostima. Stoga, ne bismo da prejudiciramo vremenski kada bi se to moglo očekivati, jer bismo svakako, uporedo sa snimanjem albuma, krenuli i u potragu za mogućim izdavačem, a shodno tome i najboljim načinom da, pored živih nastupa, predstavimo album. U digitalnom formatu sigurno, a što se fizičkog izdanja tiče, o tom potom, to su već slatke muke i to bi u svakom smislu bio veliki podvig, nekakva krajna destinacija, a do tada pokušaćemo da uživamo u putovanju.

U svakom slučaju, početkom jula snimamo drugi singl koji će, ako sve bude po planu, biti takođe ispraćen spotom i trenutno nam je to najveća preokupacija i jako smo uzbuđeni i fokusirani da to uradimo kako smo zamislili.

Imate li neke jasne planove za posle izlaska albuma u smislu promotivnih aktivnosti, svirki, festivala i tome slično?

Iz dosadašnjeg iskustva pokazalo se da je najbolje ići sitnim koracima ali sa jasnom vizijom i bez, u realnosti neutemeljenih, dugoročnih planova. Pre svega, želimo da, što se ovog leta barem tiče, na svirkama promovišemo prva dva singla, naravno, pored ostalih pesama sa repertoara. Sve one će se najverovatnije i naći na prvom albumu ili u pojedinim slučajevima, kao neki od narednih singlova, pre izbacivanja samog albuma.

Hvala vam na ovom razgovoru. Sa nestrpljenjem čekamo još materijala od vas. Možete li nam za kraj razgovora reći nešto o vašim najsmelijim snovima u pogledu muzičke karijere, tipa – kad nastupimo na tom-i-tom festivalu, možemo u penziju (smeh)? Čujemo se ponovo kad izađe album.

Pored krunisanja dosadašnjeg rada snimanjem i izdavanjem albuma prvenca, svima nam je oduvek jedna od najvećih želja bila da snimimo kvalitetan uživo nastup nalik na poznate KEXP, Audiotree i slične indoor/outdoor studio session-e. Želeli bismo da time, u najboljem mogućem svetlu, prikažemo tu jedinstvenu energiju sa proba, na domaćem terenu i u sopstvenoj režiji, bez upliva nepredviđenih faktora i situacija koje mogu negativno uticati na nastup i zvučnu sliku benda. Sa druge strane, iako nikad nismo bili bend koji je često nastupao, radujemo se svim budućim svirkama. Ponovo imamo da prestavimo publici nešto konkretno i, po našem mišljenju najkvalitetnije do sad od nas, i tako pokažemo da se trud u poslednje dve godine višestruko isplatio i da je bend u muzičkom smislu, idejno i svirački, evidentno evolvirao.

Hvala vam puno na podršci i lepoj promociji na kojoj smo takođe izuzetno zahvalni. Pozdrav od DMB sekte! (smeh).

Intervju pripremio Aleksandar Petrović



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Vesti

10 najčitanijih

Arhiva