ČINČILA: Sviramo isključivo ono što nas ispunjava | INTERVJU



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Činčila je autorski alternative psychedelic funk rock bend osnovan 2012. godine u Sarajevu. Bend pored muzike uključuje elemente likovne umetnosti i performansa. Iza sebe imaju objavljena dva studijska albuma: Šta znam (2016) i Bez oblika (2019). Odlikuje ih dinamični i energični lajv nastupi koji su zbog ovih paranoja sa koronom znatno proređeni ali u nadi da će sve to proći i da će muzika ponovo moći da se plasira međ široke narodne mase i da ćemo imati prilike da ih ugledamo negde, na nekom hepningu, predstavljamo bend ČINČILA.

Pesme i albume benda Činčila možete poslušati i preuzeti na njihovom Bandcamp profilu.

Intervju je urađen sa vokalom i tekstopiscem benda Vanjom Solakovićem.


HC: Prvi album Činčile Šta znam iz 2016. godine je više u tom nekom groove fazonu i dosta me podseća na rane radove Red Hot Chili Peppersa ali način pevanja me na trenutke upućuje na svetskog mega, giga cara Ramba Amadeusa. Da li vam je neko rekao da ste zapravo kombinacija RHCP i Ramba Amadeusa i šta možeš reći o muzičkim uzorima koji su uticali na stvaranje muzičkog identiteta Činčile?

VS:
Naš album prvijenac je spoj svega što smo u tom periodu upijali i na šta smo se furali, najviše ima kombinacije funk muzike sa rock i punk zvukom, to nas je u tom periodu dizalo i punilo pozitivnim vibrama, nikada nismo marili da budemo popularni, pa nismo ni svirali muziku koja je tada bila popularna, funk rock je jedan po nama jako zanimljiv retro zvuk koji nažalost nije nikada dovoljno zaživio, a mi sviramo isključivo ono što nas ispunjava.

HC: Vaš drugi po redu album Bez oblika iz 2019. godine je jedno odlično muzičko izdanje koje pojavilo u novembru 2019. godine. Ubrzo je krenula frka sa Koronom. Da li se naziv albuma i pesme Bez oblika može dovesti u vezu sa Kovidom 19 u smislu te bezobličnosti imajući u vidu da je virus kao virus nevidljiv golim okom pa je shodno tome i on bez obilka?

VS:
Album Bez oblika je nastao prije korone, mada su teme albuma refleksija današnjeg društva, tako se i taj momenat sa koronom nekako prirodno uklopio u filing albuma, jer album dosta prikazuje mračnu stranu naših života, mnogo je mračniji od predhodnog i cilj nam je bio prikazati kompletnu sliku, sliku koja je većinom mračna unutar urbanog života i vremena u kojem živimo.

HC: Logo benda podsetio me je na magijski simbol Haosa. Da li u tome ime nečega ili se ja samo tripujem?

VS:
Logo predstavlja energiju i vrijeme, sunce kao simbol energije i dvanaest kazaljki koje podsjećaju na sat, što simbolički predstavlja vrijeme, a kaos je suzbijen unutar svega toga, tako da ne tripuješ u potpunosti.

HC: Ova Planeta Zemlja bila bi mnogo bolje, veselije i umnogome čistije mesto kada bi na primer ljudi bili proterani na Mars? Ili barem tako vi pevate. Ne bi li smo tim postupkom mi homo sapijensi ugorozili Mars?

VS:
Mislim da ne zaslužujemo Zemlju, Mars bi bio idealan za destruktivna bića kao što su ljudi, nema baš puno toga za pokvariti, pa bi ljudima možda i došlo iz „guzice u glavu“, vjerovatno bi shvatili da u destrukciji planete na kojoj živimo nema ništa pozitivno, čak šta više, ne postoji ništa gluplje što čovjek može uraditi nego uništiti jedinu platformu na kojoj lebdi u kosmosu.

HC: Moj prvi susret sa Činčilom bio je spot Bez oblika, koji me je iskreno rečeno razvalio. Odličan, prilično mračan i uvrnut spot koji zapravo bio u potpunosti usklađen sa muzikom. Kakve su bile reakcije na spot?

VS:
Spot je bio pored umjetničkog i performativnog izražaja i socijalni eksperiment. Pošto živimo u jako zatucanoj i primitivnoj sredini zanimalo nas je kako ce javnost reagovati na nešto što je mračno i hajmo reci uvrnuto. Bilo je pravo zanimljivo vidjeti komentare da smo sotonisti, da smo ukleti, da smo demoni i mnoge druge gluposti koje su pisali, a sa druge strane smo dobili velike pohvale od uvaženih kolega starijih muzičara i onog dijela publike koja nije zatucana, veoma smo zadovoljni kako je sve ispalo.

HC: Na drugom albumu imate i dve pesme na engelskom jeziku, koje iskren da budem ne zvuče nimalo loše. Za pesmu Monkey In My Head sam pomislio da peva o tom nekom ljudskom primitivnom ponašanju zbog čega mi kao civilizacija srljamo u propast, ali kada sam malo obratio pažnju na reči skontao sam da pesma peva o slobodi. Šta možeš reći o tome.

VS:
Monkey In My Head govori o samospoznaji i borbi sa svojim demonima. Malo je ljudi koji su svjesni svojih loših strana, a još manje onih koji su voljni raditi na sebi i ulaziti u svoje mračne prostore i čistiti sebe iznutra, teška je to zadaća. Pjesma je autobiografska i majmun predstavlja demona sa kojim se stalno borim, on je taj koji me muči, ali i čini jakim i progresivnim.

HC: U jednom trenutku uključio si se u političku scenu BIH. Da li misliš da se umetnošću može uticati na politička dešavanja ili u suprotnost tome da li politika može obezvrediti značaj umetnosti? Vredi li uopšte mešati umetnost i politiku?

VS:
Priključio sam se bio u aktivistički ekološki pokret koji je pokušao djelovati i unutar politike, ali smo brzo shvatili da onima koji nisu korumpirani i koji se drže sto posto ideala pravde i jednakosti nema mjesta u politici. Samo je umjetnost u potpunosti čista i ne treba je miješati sa politikom, u suprotnom prljaš ono što je po svojoj prirodi čisto.

HC: Kada se obrati pažnja na tekstove pesama sa albuma Bez oblika može se zaključiti da se album u velikoj meri bavi tokom misli i tim nekim unutrašnjim stanjem ljudskog bića. Na primer tu je majmun u glavi koji teži da bude slobodan, zatim deca koja spavaju u nama i sanjanju, šareni svet pronađen u glavi. U jednoj pesmi postavlja se pitanje gde nam je glava, ko u njoj spava i ko njome upravlja... Ipak, album peva o tom otuđenju, neuklopljenosti i usamljenosti. Kaži još nešto o tome.

VS:
Sve si rekao, ono što mogu dodati je da sam pokušao prebaciti u zvuk i riječi filing koji nosim u sebi, a teme su ono s čime se inače bavim.

HC: Svoje nastupe vrlo često pretvarate u performense koristeći različite rekvizite koje nosite kao odeću na primer čudna ručno pravljena odeća i kostimi, ogromne zaštitne naočare, razni šlemovi, ručno pravljene kape i produžetci za ruke i noge, različite maske i perike... U više prilika na glavi si nosio neku tikvu ili ko zna šta je to već. Kako reaguju ljudi kada vas vide tako obučene?

VS:
Nastojimo se uvijek igrati, a oblačenje i glupiranje je sastavni dio Činčila igre. Publika reaguje uvijek pozitivno i nekako vidimo na njihovim facama da smo ih zabavili, što nas uvijek ispuni.

HC: Vaš poslednji spot za numeru „Pogledaj“ koji se pojavio krajem marta 2021. godine je spoj muzike i animacije a pesma peva o usamljenosti i otuđenju. Šta možeš reći o tome.

VS:
Pogledaj govori o indigo djeci i svima onima koji su izvan sistema, koji vide stvari otvorenih očiju, govori i o generaciji koja pamti neko drugo vrijeme, prije internet ere zatupljivanja. Pjesma je direktna ispovijest svih onih koji su odmetnici unutar ovog robovlasničkog konzumerističkog imperijalističkog kapitalističkog sistema.

HC: Za kraj, muzika za preporuku, film za preporuku, knjiga za preporuku.

VS:
Muzika - bend Failure, film - Donnie Darko, knjiga - Anatomija ljudske destruktivnosti (Erich Fromm).

Intervju uradio Miljan Ristić a.k.a eXperiment




Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Vesti

10 najčitanijih

Arhiva