Forgotten Scream: Na albumu „Hourglass“ svetla na kraju tunela nema | INTERVJU



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Na sceni su od 2010. godine, a dolaze iz Zrenjanina. Diskografski su se prvi put oglasili 2017. godine kada su objavili album pod nazivom „Changes“ i doneli svežinu, novinu, sugestivni kvalitet i potencijal.

Na četvrtu godišnjicu od izlaska debitantskog albuma, 11. marta ove godine, izbacuju drugi album pod nazivom „Hourglass“, teži, oporiji, melodičniji, pesimističniji, melanholičničniji, a kakav sve još – čitajte u našem razgovoru sa sastavom Forgotten Scream.
 


Želim prvo da vam čestitam na drugom albumu. Ono što ostavlja prvi utisak jeste da ste uložili mnogo truda, a ono što su fanovi dobili jeste sat vremena muzike i album za dugotrajnu konzumaciju. Malo koja kompozicija, od ukupno trinaest, ima trajanje ispod četiri minuta. Da li se tu malo radi i o antikonzumerističkom stejtmentu ili je prosto spontano tako ispalo?

FS:
Hvala puno, drago nam je što je ostavio jak utisak. Spontano, ne obraćamo previše pažnju na samo trajanje pesama dok ih pišemo, prvenstveno jer nastaju u Guitar Pro-u gde je trajanje obeleženo u taktovima a ne sekundama, pa se često desi moment „au brate pa ovo je skoro 5 minuta“. Najbitnije je da pesma ima dobar tok, onda može da traje koliko god. U nekim momentima nam se činio predugačak ali svaka pesma ima svoj sjaj tako da nismo nikako mogli da ga "ošišamo".

Sve pesme ste već svirali uživo dok je to bilo moguće, dakle davno su nastale. Zašto se toliko prolongirao zvaničan izlazak albuma?

FS:
Gotovo pola albuma je napisano još u period snimanja Changesa (Shattered, Curse, Rise, Hourglass, Another Scar, Cold-Blodded), ali se nekako nisu uklapale u “changes zvuk”, promenjeni su neki delovi i adaptirane su pesme za ovu tvrđu Hourglass priču. Ne želimo previše da se pravdamo, svima je jasno da je korona otežala stvari. Izbacili smo Beyond, pa dva meseca nismo mogli vokale da snimamo, pa posao, pa sve ostalo. U suštini, od početka snimanja do evo 11. marta i zvaničnog izlaska albuma, trebalo nam je maltene godinu dana, što i nije toliko loše.

Kada ste stupili na muzičku scenu isticali ste svoj DIY karakter. Koliko je od tog karaktera preteklo danas, odnosno u kojoj meri ste dopustili drugim ljudima da daju svoj doprinos da “Hourglass” zvuči i izgleda ovako kako izgleda u smislu produkcije, miksa, artworka i ostalog? Možete li pobrojati sve te ljude i da prokomenatrišete njihovo ušešće?

FS:
I dalje se nosimo tom ideologijom u neku ruku. Veliki broj bendova kod nas zapravo fura tu priču jer – sve košta, a bendaši poseduju veštine da to sami odrade, bio to artwork, mix, šta god, XXI vek je, svima je dostupno sve. Ovog puta velika razlika jeste što smo rešili da artwork i mix prepustimo ljudima koji to mnogo bolje rade od nas.

Za artwork je zaslužna naša sugrađanka Mirjana Aracki. Nakon što smo joj poslali par naših ideja, ona je odradila 3-4 skice, mi smo odabrali jednu i u roku od nedelju dana nam je stigao gotov artwork. Profesionalno do kraja. Sve preporuke.

Album smo sami snimili ali je mix i master urađen u poznatom kruševačkom studiju Piranha, jedan od najboljih za ovu vrstu muzike u regionu. Nismo morali previše puta da “pametujemo” oko miksa, već u startu su uboli zvuk koji nam se svideo, ostalo je bilo peglanje nijansi (e smanji bekove, e digni malo solo itd.). Nažalost sve se odvijalo preko telefona i mailova – jer korona, i treba otići do Kruševca brašo znaš ti di je to (smeh), čim prođe idemo u goste na družbu pa će možda izleteti još neka pesma.

Ono što pleni na albumu “Hourglass” jeste izbalansiranost na svim nivoima – u pogledu tempa, dinamike, žanrovskih tranzicija, slaganja melodija, kreiranja harmonija i razbijanja istih težinom rifova, u pogledu promena vokalnih stilova u funkciji tekstualnog poentiranja, refrena i punchline-a. Lagodnost, ležernost i prirodnost stoje iza svake od tih promene, svakog prelaza, brejka... Kako se svi ti pojedninačni kreativni impulsi i procesi pronalaze na koncu u jednoj tački, ravni, dimenziji? Gde počinju, kako se međusobno kaleme i gde se završavaju? Drugim rečima – kako nastaju vaše pesme?

FS:
Odlično si to primetio, hvala puno na takvoj konkretnoj analizi. Prva stvar jeste da smo, nakon nekog perioda sviranja, ukačili otprilike za kakve delove se ljudi uhvate. Gledamo da pesme budu podjednako zabavne za sviranje kao i za slušanje. Postoji nekoliko ključnih faktora na koje obraćamo pažnju kada pišemo, svi podjednako važni. Gruv – i to ne mislimo striktno na bubanj, već na bilo koji deo, ako te ne tera da cimaš glavom onda teško da će to proći, rifovi moraju imati “bounce”, melodije moraju imati upečatljiv ritam. Vajb – bitno je da svi delovi pesme zvuče kao da su deo iste priče iako metalkor podrazumeva neki good cop – bad cop kontrast, dovoljno je da postoji neki lajt motiv koji će sve to spojiti npr - melodija na krajnjem brejku u Against the Waves je isto što i glavni rif samo sviran za oktavu više i sl. Što se tehničke strane tiče, kucamo tabove u GuitarPro-u i onda odatle ljudi uče svoje deonice. Uvek prvo nastane muzika pa onda tek tekst. Tekstovi su uvek povezani sa time šta se dešava u samom instrumentalu. Sam naziv Hourglass je zbog orijentalnog vajba koji se prožima skoro kroz ceo album. Na kraju sa tekstovima, zbog toga kako smo ih stvarali, ispalo je da postoji neka vrsta koncepta. Unutrašnji glas/razum pokušava da te motiviše da uradiš nešto od svog života, da se iscimaš, pa se boriš sa tim da l’ je vredno to uraditi, zašto da, zašto ne, u suštini neka borba sa samim sobom, ostalo ćemo prepustiti da sami protumačite.

Kada biste morali da napravite nekakvu komparativnu analizu između debitantskog albuma pod nazivom “Changes” i novog albuma “Hourglass”, šta biste istakli kao sličnosti i razlike, odnosno prednosti potonjeg? Koji su uticaji bili dominantni kada ste stvarali “Changes”, a koji su sada? Koliko ste danas zreliji i bolji muzičari?

FS:
Tvrdi delovi su još tvrđi, melodični delovi su još melodičniji, tužni delovi su još tužniji i dosadni delovi su još dosadniji (smeh). U principu, što se samih struktura pesama tiče, tu su negde. Broj pesama je gotovo isti Changes 13+intro, Hourglass 13, i dalje su tu pevljivi refreni kao i u Changes-u, gitarske solaže su tu i dalje iako su na Hourglassu smislenije, odnosno više smo im pažnje posvetili da ne budu improvizovane kao na Changes-u. Hourglass ima više brejkova, više momenata za šutke, u suštini više je namenjen za lajv izvedbu. Vokalno se oseća najveća razlika, gde u Changes-u jedva da ima growl-ova, ovde je potopljeno heavy vokalima, gde 2-3 pesme nemaju uopšte clean-ova. Tekstovi su drugačiji, u Changes-u je u svakoj pesmi postojalo „svetlo na kraju tunela“, na Hourglass-u tog svetla nema, muzički je taman album pa smo hteli to tekstovima da ispratimo kako dolikuje, pogotovo za pesme poput Cold-Blooded, While the Surface Decays i Devastated. Daleko smo bolji muzičari sad nego kad je izašao Changes, skupljali smo tehnike usput, vežbali instrumente, svako od nas, i to se čuje na albumu. Da ne odajemo previše, za pesme koje želimo ubuduće da radimo potrebno je da budemo veoma potkovani tako da moramo taj teren veoma dobro da pripremimo.

Javno ste istupali protiv burazersko – kumovskog privilegovanja na koje čak ni alternativna / underground scena izgleda nije imuna, kao i centralističkog ustrojstva iste. Strogo muzički gledano vi se zaista možete svrstati u nekakav novi talas metalcore bendova koji guraju granice ovde kod nas, unose modernost u muzički izraz i preispituju konvencije koje ovde dolaze sa zakašnjenjem, a kad dođu imaju dara da predugo gospodare i teško ih se posle ratosiljati (smeh), što je treći ograničavajući strukturalni faktor – anahronost regionalne scene u odnosu na ostatak svetske scene – međutim, još uvek ne dobijate dovoljno kredita. Da li će “Hourglass” nešto promeniti?

FS:
Nemamo mi nikakav problem sa tim da se bendovi uortače, da se “burazeruju” ili “kumuju”, to je i poenta svega ovoga što radimo, druženje, zabava, dobra muzika itd. Niti nam je mesto da sudimo ko će sa kim da svira. Problem je kad tu nastane neki zatvoren krug pa se ne prihvataju bendovi van njega jer nisu iz istog mesta, ne sviraju isti žanr ili šta god, do čega nema potrebe da dolazi jer, svi smo u istim g****a.

Ako ćemo šta da naglasimo to je ovo – ako ću ti share-ovati pesmu, najmanje što možeš da uradiš je da share-uješ moju, jednostavno. Mali broj ljudi ispoštuje, a sve što treba da urade jeste da kliknu share.

Sve se svodi na to – da l’ poznaješ prave ljude. Ako znaš, put će ti biti mnogo lakši, ako ne onda ćeš morati malo više da se laktaš. Na početku nam je bilo teže jer nas nisu ni u rođenom gradu znali a kamoli van, međutim vremenom, svirajući smo se i mi uortačili sa drugim bendovima, i mi imamo naše burazere. I voleli bismo da ih imamo još, tako da ko želi da se upozna, druži, svira sa nama slobodno nek se javi, vrata su širom otvorena. Najlakše nas možete naći na našem Discord serveru: https://discord.gg/DY5dmT8n3Y , pridružite nam se ovde, pored mimova delimo i različite recepte (smeh)

Da li će Hourglass promeniti? Verovatno, ali ne značajno, bar ne dok smo još po kućama, kad bude krenulo da se svira onda verujemo da ćemo proširiti krug burazera. 

Uprkos tretmanu na koji nailazite od strane tih učaurenih centara, vi u centar svega stavljate kolektiv, scenu, saradnju, zajedništvo i aktivno radite na poboljšanju uslova na istoj pokušavajući da pomerite stvari sa mrtve tačke i inspirišete klince da uzmu gitare u ruke, naročito u provincijskim dubinama (smeh). Pokretali ste razne akcije, npr. Miscreation Records, pa je bila neka “Sharing is Caring” kampanja, osim toga usko ste povezani sa organizacijom svirki u Zrenjaninu u klubu Mitraljez, sa organizacijom Lazarus festa, itd. Koliko je to umrežavanje važno? Da li spremate još neke akcije usmerene na podršku sceni i ubuduće?

FS:
Veliki broj bendova juri neku slavu, nadaju se onom “ma brate mi ćemo ovo u inostranstvo da plasiramo” kao da tamo jedva čekaju da čuju Forgotten Scream pored njihovih pet Forgotten Screamova. Od toga nema vajde, ovaj underground je “as good as it gets” za 99% nas, i zašto ne bismo onda napravili jedno pozitivno “do jaja” okruženje za sve bendove, Wacken /Warped Tour u malom. Treba da bude jasno da ukoliko ovo radite zbog para, seksa, droge, slave; ti faktori nikada neće biti pod vašom kontrolom i uvek ćete biti na kraju isfrustrirani jer “jbg ne ide”, ukoliko radite zbog zabave, ljubavi prema muzici ti faktori zavise samo od vas, jer ako vam nije zabavno i ne volite (a nema para, devojaka) - što koji k i dalje to radite?

Poenta jeste da se pomirimo sa tim gde smo i da napravimo što bolje okruženje za bendove da se izpodržavamo maksimalno, a to ne znači da guraš makar šta. Treba da se normalizuje ovde da jedni drugima skrećemo pažnju na to kad pravimo smeće, jer kako drugačije da se poboljšamo. I to naravno ne na način da se neko vređa, potcenjuje, pljuje, umanjuje; jer nije u tome poenta i nikada ne bi trebalo da bude.

Za sada nemamo ništa u planu. Miscreation je stao ali uskoro izlazi i obećano izdanje Winyaca, cenimo nekih mesec dana nakon Hourglassa, ali ko zna možda se opet odloži.

Sharing is Caring je u potpunosti stao, videli smo da ljudi ne reaguju na to pa smo odustali. Od 80+ bendova koje smo puštali u tom livestream-u uglavnom smo dobijali samo like na stream i to je to. Nismo mi tražili nikakvo “hvala” ali zarad drugih bendova su mogli bar na taj share da kliknu, u tome je i bila poenta da se animiraju ljudi, ali očigledno ne vredi.

Pored toga pomogli smo par puta Zoki (Zorana Ivanović), koja je par puta organizovala humanitarne svirke pod imenom “Gitarama Za Život” i da nije sprečila trenutna situacija bi se održala i prošle a i ove godine. Na prvoj svirci smo svirali a na drugoj smo pomogli oko kontakta nekih bendova i opreme, i uvek smo na raspolaganju za to, tako da, kad sledeći put se bude organizovalo ovo, očekujte da ćete biti kontaktirani da učestvujete u tome sa nama i Zokom.

Kad budu opet mogle svirke da se organizuju, tu smo za svaku ispomoć što Mitraljezu što Lazarusu.

Kako nameravate da promovišete novi materijal u ovim okolnostima? Da li ste razmišljali o livestream koncertima? Bendovi danas moraju da iznalaze alternativne načine promocije umesto starih dobrih turneja, koncerata, festivala i ostalog što ide uz to.

FS:
Da naravno, imali smo i neku ponudu za livestream, sada nakon Hourglassa ćemo probati to da organizujemo, iako nije to to. Igraćemo se sa ovim socijalnim mrežama, spamovaćemo tu pa kolko uspemo. Nadamo se da će što pre svirke da nam se vrate.

Da li će “Hourglass” dobiti i svoje fizičko izdanje, u kom formatu i kad će se to desiti? Lično bih voleo da imam “Hourglass” na vinilu (smeh).

FS:
Biće CD-ova, kada? Ne znamo, kada finansije dozvole. Za sad ukoliko želite da nabavite album najbolje je da to učinite petkom na bandcamp-u jer tada najviše zarađujemo. Od ovih ostalih streaming servisa nemamo nikakve vajde. Pored toga biće sigurno još jedna tura majici.

Izbacili ste do sada četiri singla sa albuma. Planirate li još neki? Izgleda da vam baš prijaju ta snimanja (smeh).

FS:
Da, planiramo još tri spota, nećemo još ništa odati po tom pitanju jer nismo još sigurni kada će snimanje biti. Snimanja su uvek inzenzivna iskustva, mega zabavno i mega stresno jer treba skupiti svu raju, ne daj bože da se nešto zaboravi itd. Shattered nam je bilo najbolje snimanje do sad, maksimalna zajebancija i minimalni stres, planiran je dosta dugo tako da mesta za greške nije ni bilo, znali smo šta hoćemo, imali smo dva dana snimanja, bilo dobre klope, šta ćeš više.

Imate izrazito familijaran odnos unutar benda, ali i sa fanovima i prijateljima benda sa kojima imate veoma živu korespondenciju. Veoma ste transparentni i neposredni, pravite pošalice i mimove na sopstveni račun i sve u svemu – dobro se zezate. Uprkos realnom sagledavanju stvarnosti u tekstovima, iz njih, kao uostalom i iz celokupnog vašeg izraza, provejava i opipljiva količina optimizma i vedrog duha, pa neka poslednja reč bude u tom nekom duhu. Hvala vam na razgovoru za Helly Cherry.

FS:
Nemojte sebe shvatati previše ozbiljno, ali shvatite muziku koju radite ozbiljno. Ne vredi ovo raditi ako sebi nabijate još više poteškoća, već je Sizifov posao svakako. Zato se trudimo da nam je maksimalno zabavno i da se maksimalno zezamo usput. Ti mimovi nisu samo zbog benda, kao “e aj mimove pravimo, to će biti naš fazon”, mi smo takvi bili i pre benda, to nam je samo još jedan kanal da se zbližimo sa ljudima koji nas slušaju. Bili smo i ostaćemo uvek iskreni oko toga ko smo i uvek ćemo težiti ka dobrom veselju, to što je metal ne znači da ne mož’ da se izmeračimo.

Intervju priredio Aleksandar Petrović


Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Vesti

10 najčitanijih

Arhiva