Mini turneja grupe Evolucija
Mini turneja grupe Evolucija

Stenli Kjubrik: Dr. Strangelove (1964.)



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Kako zvanična istorija filma to pamti, Stenli Kjubrik bio je američki filmski režiser koji je većinu svojih filmova snimio u Engleskoj. U svojoj pedesetogodišnjoj karijeri stvorio je opus od 13 dugometražnih filmova, od kojih se mnogi smatraju klasicima.

Kjubrikovi su filmovi većinom književne adaptacije, karakteritični po svojoj tehničkoj savršenosti, inventivnom pristupu filmskom scenariju i okrutnoj, ciničnoj dosetljivosti. Njegova najpoznatija dela su: Dr. Strejndžlav, 2001: Odiseja u svemiru, Paklena pomorandža i Isijavanje.

Liberalne, avangardne, oslobađajuće i revolucionarne - šezdesete godine 20. veka bile su plodno tle i ambijent za gomilu najrazličitijih umetnika i ekscentrika na svim poljima modernističkog stvaralaštva. Od definitivnog proboja rock and rolla, bitnika i pop-arta, preko undergrounda i psihodelije do uzleta autorskog filma, oslobođenog stega industrije uniformnosti i uzdignutog do nivoa umetnosti kroz radove Antonjonija, Bunjuela, Felinija, Bergmana i neprevaziđenog Tarkovskog, rađao se moćan umetnički senzibilitet, čitava jedna epoha neverovatne količine esencijalnih umetničkih dela - avangardnih, anarhičnih, šokantnih, osobenih, eksperimentalnih i snažnim autorskim pečatom obojenih. Deceniju umetničkih sloboda, revolucionarnih previranja, kosmičkih pionirskih poduhvata i radikalnih promena obeležio je, između ostalih, svojim radom i kreativnim dometima režiser Stenli Kjubrik.


Remek-delo iz 1964. godine Dr. Strejndžlav ili: kako sam prestao da brinem i zavoleo atomsku bombu bio je prvi u nizu bisera Kjubrikove SF trilogije, njegova briljantna crnohumorna parodija sveta uronjenog u ludilo hladnog rata, blokovske podele na ove i one ludake željne prevlasti bez obzira po opasnost nuklearne katastrofe i opstanka čitavog ljudskog roda i života na planeti. Prvobitno je planirao da film bude ozbiljna adaptacija knjige Pitera Džordža Crvena uzbuna, koja govori o poludelom generalu i njegovoj odluci da američki bombarderi B-52 napadnu Rusiju. Scenario za film napisali su zajedno Kjubrik, Piter Džordž i američki satiričar Teri Sautern. Radnja filma se vrti oko poludelog američkog generala koji je naredio svojim vojnim vazduhoplovima nuklearni napad na SSSR, pa je američki predsednik (Piter Selers) krenuo u komplikovani poduhvat da to spreči... Apsurdna antiratna komedija nagovestila je potonje kulturne promene krajem šezdesetih i postala omiljena u američkim kontrakulturnim krugovima.

„Na ideju da ovaj film uradim u žanru komedije koja se pretvara u noćnu moru došao sam već tokom prvih nedelja rada na scenariju. Tokom snimanja urađene su mnoge suštinske promene scenarija, a u nekima od njih učestvovali su i sami glumci tokom proba." - izjavio je Kjubrik. Neke od najboljih dijaloga smislio je sam Piter Selers (legendarni engleski glumac, Inspektor Kluzo u serijalu Pink Panter, režisera Blejka Edvardsa). Selers u filmu glumi ne samo glavnu ulogu, ekscentričnog naučnika, već i predsednika SAD, kao i kapetana Mandrejka, britanskog oficira koji ne uspeva da odvrati generala Ripera od onoga što je naumio.

Kubrick je snimio veroatno najbolju političku satiru stoleća, film koji je povukao tepih ispod Hladnog rata argumentujući da ako „nuklearna zaštita“ uništi sav život na Zemlji, teško je reči šta je zaštitila. Humor „Dr. Strangelovea“ se stvara na temelju jednostavnog komičnog principa; ljudi koji pokušavaju biti smešni nisu nikada smešni kao ljudi koji pokušavaju biti ozbiljni i u tome ne uspevaju… “Dr. Strangelove“ i ’’2001. Odiseja u svemiru“ su Kubrickova remek-dela. Ta dva filma dele zajedničku temu; čovek stvori mašine koje funkcionišu sa savršenom logikom i koje donesu katastrofe. Američki nuklerani štit i ruska mašina za uništenje sveta funkcionišu baš kako trebaju, ali tako unište život na zemlji. Kompjuter HAL 9000 služi svemirskoj misiji napadajući astronaute. Kubrick je bio znan kao perfekcionist koji je bio opsednut tehničkom stranom filma… Da li su dva njegova najbolja filma šala na svoj vlastiti račun?"
Roger Ebert

Bio je to totalni trijumf pronicljivog i veoma studioznog kjubrikovskog ludila! Suluda motivacija generala Ripera da započne nuklearni napad potekla je iz njegovog paranoičnog ubeđenja da njegova opadajuća seksualna moć može biti nekako otkrivena u međunarodnoj zaveri komunista. Cinična parodija hladnoratovske krize s početka šezdesetih i mogućnosti fatalne upotrebe atomske bombe naprosto je kulminirala u ovom genijalnom projektu prepunom ironije i britkog humora. Suština humora sastojala se u naglašenom apsurdu nerazumevanja i konstantnog razmimoilaženja dvaju suprotstavljenih strana, ironičnom upozorenju svetu na ivici nuklearne katastrofe. Upitan od strane novinara da li film ukazuje na to da je on mizantrop koji prezire ljudski rod, Kjubrik je žestoko odvratio: Pobogu, ne. Čovek se ne odriče brige za čovečanstvo kada prizna fundamentalne apsurdnosti i slabosti. Još uvek se nadam da čovečanstvo može nastaviti da napreduje.

Čak ni zastareli politički, vojni i kulturni kontekst „Dr. Strangelovea“ ne mogu oduzeti njegovu bezvremenost i univerzalnu vrednost. Različita carstva mogu se pojaviti i nestati, različiti ratovi se mogu voditi i gubiti, tehnologija se razvija, ali jedna stvar ostaje ista – stvar koja je tema u svim Kubrickovim filmovima – ljudska nesavršenost. I ta nesavršenost se manifestuje u sposobnosti čovečanstva da se uništi. Mizantrop Kubrick nije mogao ne iskoristiti šansu za sarkazam. Zbog toga je „Dr. Strangelove“ istovremeno i smešan i duboko uznemirujući… Najbolje glumačko ostvarenje izveo je Peter Sellers koji je istovremeno uzeo i velik izazov za ovaj film“.

Potvrda Kjubrikove konstatacije i suštine filma Dr. Strejndžlav koji opisuje neprilike u kojima se čovek, kao pogrešivo biće, nađe u trenutku kada biva prepušten na milost i nemilost nepogrešivim mašinama, možda je najbolje izrazio genijalni Čaplin u završnoj sceni filma Veliki diktator: Mislimo previše a osećamo premalo. Humanost nam je potrebnija od mašinerije. Dobrota i nežnost potrebniji su nam od pameti. Bez tih kvaliteta život će nam biti pun nasilja i na kraju ćemo ga izgubiti.

Dragan Uzelac



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

10 najčitanijih

Arhiva