Woody Allen: Ljubav i smrt (1975.)

    Genijalni američki filmski reditelj - Woody Allen, pre svega komediograf čiji apsurdni, nadrealni, sofisticirani, otkačeni humor decenijama ruši sve barijere, ne osvrće se na logiku i zabavlja sve nadrealiste i čudake širom sveta, našao se sredinom sedamdesetih na pragu svoje najkreativnije faze. Nakon urnebesnih parodija i brutalnih ironija u filmovima: Banane, Sve što ste oduvek želeli da znate o seksu, ali niste smeli da pitate i Spavač, Woody snima urnebesni klasik Ljubav i smrt, parodiju koja ismeva filozofiju, dubokoumičnost, liriku i uzvišenost ruskih romana i filmova, u kojem se potpisuje kao scenarista, reditelj i tumač glavnog lika( Boris) uz partnerku, legendarnu Diane Keaton.
    Razapet između Erosa i Tanatosa, rasprave o Bogu, suicidu, smislu života, ratovanja, velikih gesti, politike i uloge dodeljene malom čoveku, osuđenom na apsurd i smrt u žrvnju velikih tema, Vudi Alen parodira ruske klasike i uzvišenost ideja koje pokušavaju svemu da daju neko dublje značenje i smisao.

scena udvaranja: - Vaša koža, tako je lepa.
                                    - Znam. Prekriva mi celo telo.
                                    - Moral je objektivan.
                                    - Subjektivnost je objektivna.
                                    - Moralni stav uključuje  osobine same biti koja postoji samo u relativnom dualitetu.
                                    - Ne kao esencijalni nastavak ontološkog postojanja.
scena rasprave o Bogu:
-         Recimo da nema Boga, i da je svaki čovek slobodan da radi ono što mu se sviđa.
                                    - Šta te onda sprečava da nekog ubiješ?
                                    - Ubistvo je nemoralno. Nemoral je subjektivan.
                                    - Da, ali subjektivnost je objektivna.
                                    - Ne u racionalnom obrascu opažanja.
                                    - Opažanje je iracionalno. Ono podrazumeva bliskost.
                                    - Ali sud o bilo kojem sistemu fenomena počiva na nekoj
                                      racionalnoj, metafizičkoj ili epistemilogičnoj kontradikciji nekog apstraktnog empirijskog koncepta, poput pojma biti,
                                      postojati, ili desiti se unutar ili izvan same materije...

    I tako, sve u filmu i dijalozima pršti od intelektualnih zavrzlama i woodyjevskog ludila, i niko nije pošteđen parodije, satire, iščašenog nadrealnog haosa : nauka, filozofija, teologija, prikazi istorijskih događaja( pre svega ratnih zbivanja) iz nekog sasvim različitog, uvrnutog ugla. Ono što je urnebesnoj ekipi Monty Pythona pošlo za rukom u formi skečeva, Alanu Fordu iz Allenovog New Yorka u formi stripa, to je genijalni Woody preneo na platno u formi komedija apsurda. U narednih desetak godina uspeo je da snimi niz antologijskih ostvarenja, od kojih mnoga zaslužuju mesto u kolekciji klasika - Annie Hall, Zelig, Manhattan i Hana i njene sestre urnebesne su posvete sasvim neobičnom ludilu i rodnom gradu New Yorku, Broadwayu i jazz muzici, u kojima je čitav svet sa svim svojim preuzvišenim ,, dostignućima“, snovima i saznanjima okrenut naglavačke, ismejan i pomeren ulevo... Alanfordovski obrti, montypythonovski cinizam i harmsovski apsurd oživljeni su unutar sveta pokretnih slika.
    Sakriven iza štreberskih naočara s debelim okvirima, svojom sićušnom, neskladnom i uvrnutom pojavom Woody Allen, njujorški neurotični intelektualac i umetnik ostavio je neizbrisiv trag u svetu filma, magiju humora koji nikog ne ostavlja ravnodušnim...

             - Naposletku, postoje i gore stvari u životu nego što je smrt.
             - Ako ste ikada proveli veče sa prodavcem osiguranja, znaćete
                šta sam hteo da kažem.
             - Poenta je, rekao bih, ne misliti o smrti kao o svršetku već da je
                to efikasan način kako da smanjite svoje troškove.
             - A što se tiče ljubavi... Znate, šta da se kaže?
             - Nije bitan kvantitet seksualnih iskustava, važan je kvalitet.
             - Sa druge strane, ako kvantitet padne ispod jednom svakih osam meseci trebalo bi nešto na tome poraditi.

Woody Allen: Annie Hall (1977.)

    Ovaj Alenov film pogađa savršen balans između anarhije njegovih ranih radova i introspekcije koja vlada njegovim filmovima iz osamdesetih, sa ozbiljnim temama i dobrim humorom. Scena sa Kristoferom Vokenom sa titlovanim komentarima onoga što on/ona zaista misle, Alenova anketa sa slučajnim prolaznicima o njihovom seksualnom životu... Hemija između dvoje glavnih junaka nikada nije bila bolja, kao ni Alenova gluma, osim možda u ,, Menhetnu“. Ali, ,,Eni Hol“ nadmašuje ,, Menhetn“ zbog Dajan Kiton, najbolje glumice sa kojom je Alen sarađivao , u svojoj najboljoj ulozi. Ona je njegova najbolje realizovana junakinja. U žanru romantične komedije ne postoji bolji film niti postoje bolji glavni junaci.
                                                                                                                           Nil Kokburn

    Eni Hol američka je romantična komedija Vudija Alena koji je zajedno sa Maršalom Brikmanom napisao scenario. Komediograf Alvy Singer( Woody Allen) pokušava da shvati zašto je njegova veza sa Eni Hol( Diane Keaton) prekinuta pre godinu dana. Odrastajući u Njujorku, on zamara svoju majku sa nemogućim pitanjima o praznini postojanja... Alvi i Eni su neodoljivo zabavni i neobični likovi. On je pesimista, opsednut temom smrti i ima veoma zajedljive i cinične poglede na svet i ljude koji ga okružuju. Eni je netalentovana pevačica i fotograf... Nakon prvog susreta oni osećaju međusobnu privlačnost. Film prati njihov ljubavni život, pre i posle njihove veze...
    Eni Hol dobitnik je četiri Oskara – za najbolji film, režiju, glavnu žensku ulogu i originalni scenario... Eni Hol je jedinstvena vudialenovska komedija u ovitku inspirativnog duha Brodveja, romantike i jedinstvene senzibilnosti šereta neponovljivog gega i dosetljivosti... Još jedan besmrtni klasik autorskog filma.

Woody Allen: Hana i njene sestre (1986.)

    Ostavite li film Manhattan po strani, ovim filmom Alan je pokazao romantičnu stranu Njujorka. To je Njujork kakav se više ne vidi, onaj koji još uvek čuva boemski šarm uključujući i bioskope u kojima zaista možete da gledate filmove braće Marks. Alenov trio komplikovanih sestri njegovi su najbolji ženski likovi, pune divnih mana zbog kojih ih ne osuđujemo oštro. A i za sebe je napisao najbolju ulogu u karijeri. To je takođe njegov poslednji film koji još uvek ima tragove gorčine prepoznatljive u filmovima iz tog perioda.
                                                                                                                          Kara Mening

    Kroz jednostavnu priču o Hani, njenom bivšem ljubavniku i njenim sestrama Vudi Alenov film filozofira o smislu života, ljubavi, Bogu, umetnosti i prijateljstvu...
    Uspešna i snažna Hana( Mia Farrow) je udata za intelektualca Eliota(fantastični Michael Kane). Ona ima dve sestre – buntovnu Holly(haotičnu, sklonu alkoholu i opijatima, nesigurnu u sebe i sopstvene mogućnosti i umetničke vizije) i introvertnu Lee(takođe veoma nesigurnu u vlastite želje, emocije, ali zato prelepu, neodoljivu i zavodljivu damu, okrenutu umetnosti i romantici). Lee je u ljubavnoj vezi sa ostarelim i izolovanim slikarom Frederikom, vrhunskim intelektualcem kritički nastrojenim prema ostatku sveta, na ivici mizantropije(legendarni Max von Sydov, Allenova ,,tajna veza“ sa svojim najomiljenijim rediteljem, mračnim Bergmanom), dok je konfuzni Eliot zaljubljen u nju i nastoji je pridobiti – oni stupaju u tajnu vezu, sve dok se neodlučni Eliot nakon romanse iznova ne vrati Hani, a Lee ne pronađe svoje novo sunce života, ljubav prema novom intelektualcu, književniku... Istovremeno, Mickey Sachs( Woody Allen) je Hanin bivši ljubavnik. Hana ga je ostavila kad je otkrila da je jalovi i neurotični urednik neke humorističke TV emisije. On umišlja da je oboleo od kancera i u panici počinje razmišljati o smislu života, svom dotadašnjem postojanju i konačno, suicidu. U egzistencijalističkoj i duhovnoj krizi on se okreće katoličanstvu, a potom i sekti Hare Krišna. U priču o egistencijalnom nemiru, apsurdu sveta i besmislu čitavog ljudskog postojanja i kosmosa upliću se misli velikana poput Tolstoja, Frojda, Ničea... Nakon što je pročitao knjigu Hanine sestre Holly, on se zaljubljuje u nju, oni dobijaju dete i on napokon shvata da je nemoguće otkriti postoji li Bog ili ne i odlučuje na kraju jednostavno uživati u životu sa Holly...
    Nenadmašna rola fascinantnog komičara Alena( koji je sam napisao scenario i režirao film), britak, iskričav, urnebesno parodičan i šarmantno neodoljiv film prepun satiričnog duha neobične inspirativnosti... Priča o smislu života i ljubavi viđena na krajnje lucidan i komičan način, niz impresivnih epizoda koje parodiraju mnoge od uzvišenih misli i dela najvećih umova čovečanstva- duh Ingmara Bergmana propušten kroz neobičan parodijski okular maestralnog komediografa i intelektualca-šereta Vudija Alena... Još jedna vanvremenska priča iz zlatnog doba filmske umetnosti i epohe čiji duh još uvek slobodno luta svetom neodoljive mašte i kreativnosti... Još jedna impresivna slika velikog Nju Jorka , unutar čije impresivne atmosfere i arhitekture pulsira haotični život moderne svakodnevnice čoveka čiji se unutarnji haos preslikava kroz umetnička ostvarenja postmodernog doba... Ljubav i iskrenost nude se kao jedino spasonosno rešenje... Bio je ovo vrhunac jedne neponovljive filmske karijere, jednog impresivnog modernističkog haosa čija duša još uvek vibrira u duhu metropole sveta – Nju Jorka i vudialenovskog diksilenda koji cupka neprestanom melanholičnom melodičnošću i neuništivim ritmom, čitav jedan vek i par godina preko toga... Bila je ovo još jedna impresivna slika vremena kada je film još uvek nosio oreol samosvesne umetnosti, volšebne kreacije 20. veka...

Dragan Uzelac