’’Indirekt’’ festival – Beograd, Konferencija – Dorćol Platz

6.10.2017 – 12h

Nakon uspešnog otvaranja treće jesenje edicije i ujedno prvog showcase festivala u Srbiji, ’’Indirekt’’ je još uspešnije nastavio svoj program. Petak, 6. oktobar je preko dana ugostio nekoliko predavača na dnevnoj konferenciji festivala, dok je noć podarila novi koncert.

Konferencija se održala u glavnom prostoru kluba ’’Dorćol Platz’’ u Dobračinoj ulici sa početkom u 12 časova, pred nekoliko desetina ljudi koji su se okupili ne bi li saznali nešto novo o temama koje tište ili ohrabruju nezavisne izvođače i aktere muzičke scene.


Prvi govornik bio je Dragan Stamenković. Profesionalac iz oblasti distribucije digitalne muzike, čovek naše gore list koji već tri decenije pliva nezavisnim izdavaštvom Skandinavije. Osnivač je i vlasnik Novoton izdavačke kuće, dok je njegova stranica Klicktrack Music Store od 2010. godine deo ozbiljnog švedskog igrača u oblasti digitalne muzike Phonofile-a.
Daggan, kako ga bolje poznaju u svetu muzike, nam je u sat vremena predavanja dao odgovore na brojna pitanja do kojih je govornik empirijskim putem došao i koja bi mogla biti od pomoći bendovima i izvođačima u usponu. Predavanje je otpočeo pričom o tome kako za uspeh u muzici nije striktno potrebno imati izdavačku kuću jer, po njegovim rečima, postoje bendovi koji žive od muzike, a nemaju izdavača. Kao najbitniju stvar vezanu za rad benda podvukao je donošenje glavnog cilja, odnosno njegovo definisanje i sprovođenje u delo. S obzirom na činjenicu da ukoliko bend reši da svoju muzičku karijeru gradi posredstvom izdavačke kuće, ovi potonji vole bendove koji ’’ne lutaju’’.
Daggan je u svom elokventnom izlaganju navodio brojne primere koji su u direktnoj vezi sa njegovom etiketom. Takođe, dobar deo prezentacije je posvetio socijalnim mrežama, koje ne smeju biti glavni fokus i digitalnim muzičkim servisima od kojih je posebno izdvojio ’’Spotify’’ sa kojima ima dugogodišnju saradnju.
Prema njegovim rečima svaki bend treba dodatnu pažnju posvetiti svojim fanovima i to pre svega onim najtvrdokornijim koji čine jezgro njihove fan baze. Pre nego što je dopustio publici da postavlja pitanja Daggan je naglasio da je trenutno u pojedinim državama Evrope i sveta, pre svega misleći na Nemačku, Japan i Meksiko, u porastu kupovina fizičkih izdanja, poput kompakt diskova i da upravo ovakva činjenica diže iz ’’mrtvih’’ neke izdavačke kuće koje su zatvarana sredinom prve decenije ovog veka.
Prvo pitanje se ticalo problema plaćanja digitalne muzike u Srbiji, gde je akcenat stavljen na problem oko platežnih kartica. Daggan se složio sa momkom koji je uputio pitanje da je u Srbiji to dosta teže nego u Švedskoj gde se kartica za plaćanje muzike preko ’’Spotify’’ servisa može kupiti na raznim prodajnim mestima. Apropo ’’Spotify’’ servisa, devojka iz publike je upitala kako funkcioniše sistem kupovine muzike na njemu. Odgovor je glasio da kredit za slušanje muzike koji se uplaćuje ’’Spotify’’ servisu ne ide direktno izvođačima koji su tvoj muzički odabir već se iz centralne kase taj novac posebnim regulativama raspoređuje izvođačima i da je upravo cilj nezavisnih izdavačkih kuća da se taj princip promeni. Dagganov zaključak je za kraj predavanja bio da je on pozitivan oko celokupne situacije i da nezavisni izdavači i nezavisni izvođači i bendovi imaju svoje mesto pod digitalnim nebom muzičke industrije.

U 13 časova na mesto svog prethodnika stigao je Andrew Apanov marketinški ekspert iz oblasti muzičke industije. Andrew dolazi iz Rusije i osnivač je bloga Dotted Music, a skoro deset godina je bio glavni urednik i projektni menadžer Ultimate-Guitar internet platforme. Predavač je odmah na početku naznačio da je njegov prioritet pomoć muzičarima i u tom maniru je otpočeo svoje izlaganje.
Od samog starta je uspostavljen interaktivni pristup, pa je odmah pitao ima li muzičara u publici. Nakon što se nekoliko njih javilo krenuo je dalje, korak po korak, da objašnjava slajdove sa powerpoint prezentacije koji bi mogli biti od pomoći. Učesnicima je potom dao četvoromesečni zadatak. Prvi deo istog, za prvi mesec, se bavio revidiranjen online prisustva benda, pa je sa tim u vezi govorio o imenu benda/izvođača, biografiji, vizuelnom identitetu itd. Drugi zadatak, drugog meseca bio je razrada sopstvene strategije, a poslednja dva su se odnosila na to kako automatizovati, delegirati i pojednostaviti sadržaj, odnosno kako kreirati sadržajni sistem.
Andrew je dobar deo prezentacije posvetio socijalnim mrežama i drugim vidovima komunikacije, poput sms poruka i elektronske pošte, gde je stavio poseban akcenat s obzirom na činjenicu da je to jedini lični medij za razliku od socijalnih mreža koje su u tuđem vlasništvu. Apropo socijalnih mreža, Apanov je problematizovao sam čin facebook reklamiranja i skrenuo pažnju učesnicima na to da sami moraju odrediti geografski prioritet, ne bi li im ’’botovi’’ iz zemalja u kojima najviše ima nepostojećih naloga (Indija i Indonezija) lajkovali sadržaj. Ono što je posebno naglasio i što je bio lajtmotiv predavanja je činjenica da su nezavisni umetnici zapravo borci u različitosti i da svaki od njih mora imati nešto protiv čega, ali pre svega za šta je, odnosno koje vrednosti zastupa. Na mišljenje jednog od učesnika tribine da muzika treba biti apolitična, Andrew je bio izričit u stavu da je svaka muzika zapravo politična, na ovaj ili onaj način. Nakon skoro dva sata interaktivnog predavanja Andrew je stolicu i mikrofon prepustio dalje.

Mađarski sertifikovani stručnjak za Youtube András Bodrogi je u svojih sat i trideset minuta objasnio kako treba rukovati Youtube-om u cilju promocije, kreiranja sadržaja i analize podataka. Svoju sesiju je započeo iznošenjem statističkih podataka o Youtube web sajtu, kako zapravo funkcioniše pretraga na njemu i pitanjem zašto je upravo Youtube ključni medij za artiste, izdavačke kuće i muzičke grupe. Na ovo pitanje nam je dao vrlo opsežan odgovor u priči koja je usledila. Jedna od glavnih tema bile su i internet platforme, deo Youtube organizacione mreže, koja bi mogla da posluži ostvarivanju nezavisnih umetnika. Najbolja praksa, po Bodrogiju, jeste da izvođači ne smeju sebi dopustiti zamiranje Youtube kanala, potom da kanal ne bi trebalo služiti kao magacin i da komunikacija sa fanovima mora biti na visokom nivou. Ono što je publiku u najvećoj meri zanimalo, valorizacija i materijalizovanje svog rada, o tome je najmanje bilo reči.

Nakon Andrása reč su dobili njegovi sunarodnici koji su govorili o glavnom mađarskom showcase festivalu ’’BUSH’’ (Budapest Showcase Hub) i novom brendu ’’HOTS’’ (Hungarian Oncoming Tunes) koji promoviše mađarske izvođače na internacionalnom nivou, da bi nakon njih od 17 časova bilo priče o tome ’’How To Spoil Your Artist’’, odnosno o ’’Babysitting the Band’’. Govornici su bili Ivan Lončarević ispred Pop Depresije i Jovana Coka Stanković ispred Odličnog Hrčka/Rock Radija.


Drugo veče ’’Indirekt’’ festivala

6.10.2017. – 21.30
’’Dorćol Platz’’ - Beograd
Bitipatibi (Beograd), The Immigrants (Mađarska), Baden-Baden (Hrvatska), Auf Wiedersehen (Beograd)

Večernji deo programa treće beogradske jesenje edicije ’’Indirekt’’ festivala odvijao se na tri lokacije. U najvećoj prodavnici zanatskog piva u Srbiji, ’’Majstor za pivo’’ nastupali su Technoir iz Italije, Haze & Ash iz Crne Gore i Nađa iz Novog Sada, dok je u Kulturnom centru ’’Rex’’ program ispunila Norma iz Švedske, potom Cari Cari iz Beča i Moloa iz Beograda. Moja malenkost je čitavo drugo festivalsko veče provela u ’’Dorćol Platz-u’’, mestu gde su četiri odlična benda našli svoj kutak za difuziju dobrih tonova i pozitivne energije.

Prvi od njih bili su Bitipatibi, beogradska dream pop senzacija. Ne govorim ovo napamet, šestocifreni Youtube pregledi ispisuju ove redove. Nastup je ova snena četvorka započela negde oko 21.50 pesmom ’’Milutine’’ sa albuma prvenca iz 2013. godine naziva ’’Lešnici divlji’’. Pevačica benda Una Gašić svojim autentičnim vokalom definitivno simbolizuje bend, a on ceo je jedno veliko osveženje beogradske gitarske scene i kontinuum originalnosti u muzici koji Beograd neguje od kraja ’70ih godina XX veka. Svoje vokalne, ali i instrumentalne sposobnosti ovaploćene u sviranju klavijature, Una je sa ostatkom benda prikazala numerama ’’U pesku’’, ’’Zgrade’’ i ’’Galaksija’’ koja se našla na ’’Lešnici Divlji 2’’ albumu koji je ugledao svetlost dana ove godine. Na najbolju reakciju i najveće oduševljenje u publici naišle su pesme ’’Andrej’’ i ’’Mali betmeni’’, što je razumljivo s obzirom na to da su se pokazale kao najveći hitovi do sada. U muziciranju Bitipatibi benda uživao je i Koja iz Discipline, koji je svoje mesto za vreme njihove izvedbe našao među zidinama ’’Dorćol Platz-a’’. Nakon četrdeset minuta vokalno-instrumentalnog prikaza, Bitipatibi su se povukli sa bine uz naznaku da će uskoro biti koncerata gde će repertoar biti duži.

Mađarski progresivni indie rock sastav The Immigrants su nastupili sledeći. Bend dolazi iz Pečuja i dobro je poznat publici naših prostora, kako zbog velikog broja odsviranih koncerata ovde, tako i zbog činjenice da su svoj drugi album ’’I Need Help’’ objavili za srpsku izdavačku kuću ’’Ammonite Records’’. Bend čine Adorio Badrić kao glavni vokal i basista, Szablocs Sapi na gitari i Balazs Karolyfi za bubnjevima. Prva rečenica kojom su se obratili publici bila je: ’’Mi smo imigranti koji dolaze sa pogrešne strane ograde.’’ Bend definitivno ima publiku u Srbiji, a to je pokazala nekolicina fanova koji su euforično prihvatili njihov nastup. Basista Adorio zna srpski jezik vrlo dobro, pa se komunikacija sa publikom odvijala na istom. Pesme koje su izazvale najburniji aplauz i radost publike bile su ’’Grapefruit’’, ’’Berlin’’, ’’Wake Me Up At Midnight’’ koju su spojili sa catchy šaljivom numerom ’’Titties’’. Adorio je pohvalio publiku da ima dobru energiju (uzročno-posledična veza), ali je iskritikovao gitaristu nakon njegovo ’’Hvala ljepa’’ publici jer je to, kako navodi, jedino što je naučio od srpsko-hrvatskog, uz psovke, nakon toliko odsviranih koncerata po prostorima bivše Jugoslavije. Za sam kraj seta ostavili su najveći hit ’’Be Happy With Me’’ sa albuma prvenca ’’The Best Of’’ koji je reizdat prošle godine, a koji ih je plasirao širem auditorijumu, kako Mađarske, tako i Balkana. Vrlo energičan bend koji je svoje očigledno zadovoljstvo na bini uspeo da prenese na publiku.

Na početku večeri broj posetilaca i posetiteljki bio je u nezavidnom broju. Međutim, kako je veče odmicalo tako se prostor punio, pa je zagrebački bend Baden-Baden dočekalo preko sto ljudi, što bi bila zadovoljavajuća brojnost za ovako relevatan i značajan festival. Prostor ispred bine je po prvi put bio ispunjen, a pevač Hrvoje Malić je pozivao i ostale ljude koji su ostali pozadi da se približe. Svojom četrdesetominutnom svirkom Zagrepčani su prikazali beogradskoj publici svoj opus sastavljen od pesama sa prvog EP izdanja identičnog naziva bendu i prvog studijskog albuma iz 2016. godine ’’La Drogue’’. Numera ’’Overdue’’ je otvorila veče, a za njom su se nizale ’’Of Fear’’, ’’It’s You’’, ’’Sommer am Baden-Baden’’ i ’’Drowning in Pussea’’. Tekstovi su na engleskom, nemačkom i hrvatskom, a muzika koju produkuje ova petorka je negde na raskršću garažnog roka, elektro panka, synth popa i krautrock-a. Da je sintisajzer relevantan element instrumentalnog proizvoda Baden-Badena pokazuje obrada pesme ’’Ne touche pas’’ belgijskog sastava Vive La Fête, koju su ZG momci imenovali sa ’’NTSP’’ i u potpunosti aranžmanski izmenili do neprepoznatljivosti. Jedina pesma na hrvatskom koja se mogla čuti te večeri u njihovoj izvedbi bila je ’’Kada dođe nije tu’’, a ona kojom su se oprostili od publike ’’Indirekt’’ festivala bila je ’’Old Girls’’ odsvirana nešto brže od one studijske verzije. Ako su The Immigrants bili energični, onda su Baden-Baden rotor i stator. Pevač Hrvoje je doslovno čitav nastup skakao i trčao po bini, dok se u momentima ekstaze hvatao za glavu, a bogami i za genitalije. Rotacije na instrumentima su postale neuhvatljive negde od sredine seta, pa se tako bubnjar latio gitare, gitarista bubnja, bubnjar potom klavijatura, klavijaturista gitare itd. Na zaista poslednjoj pesmi,  koja ipak nije bila gorepomenuta ’’Old Girls’’, svi članovi su se vratili na početne pozicije i odsvirali za sam kraj obradu pesme ’’Mi plačemo iza tamnih naočara’’ kultnog niškog (srpskog Joy Division-a) sastava Dobri Isak.

Poslednji bend večeri bio je beogradski electro rock sastav Auf Wiedersehen. Oni svoju muziku nazivaju ’’Kul Rok da Pop’’, a mene u najvećoj meri (još uvek) podsećaju na velikane Neue Deutsche Welle pravca, bend D.A.F. Sinoćnji repertoar je bio sastavljen od pesama sa još uvek svežeg self titled albuma prvenca od prošle godine. Nastup su otvorili numerom ’’Sat je san’’, da bi nastavili sa ’’Slabi i ludi’’, ’’Šta još mogu’’ koja je moj lični adut, ’’Novac’’ i ’’Pohvale proždiru’’. Prostor ispred bine je još uvek odolevao akumuliranom zadovoljstvu koji je ostao od prethodnog benda, a na ovom se publika još više razgibala što je rezultiralo plesom. Među fanovima se našao i pevač Repetitora Boris vidno pružajući podršku svojim prijateljima iz Auf Wiedersehen-a. Poslednje dve pesme bile su ’’Usavršavanje’’ i ’’Svako za sebe’’. Publika je nakon potonje tražila još, međutim, svetla ’’Dorćol Platz-a’’ su se ipak upalila i dala signal da je drugo festivalsko veče okončano.

Verujem da su se organizatori potrudili da i na drugim festivalskim punktovima te večeri atmosfera bude makar upola onakva kakvu su nam bendovi u ’’Dorćol Platz-u’’ priredili. Ovaj punkt je zadovoljio sve kriterijume, na svim nivoima.

Nemanja Mitrović Timočanin