His Clancyness (Italy/Canada), Balkan tour in February
His Clancyness (Italy/Canada), Balkan tour in February

Fokus: Od podruma do festivalskih bina



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Već nekoliko meseci postoji ideja da se uradi ovaj intervju. Isprva je trebalo uživo popričati, međutim usled spleta raznih okolnosti i konstantnog nenamernog prolongiranja intervju je realizovan pismenim putem.

U muzičkom smislu Zaječar je pored Gitarijade poznat i po rep muzici. Još od 1999. godine kada je OLN postavio kamen temeljac ovog žanra u Zaječarskoj kotlini priča ne jenjava. Od sirovog zvuka podruma i pukog entuzijazma pojedinaca razvila se čitava scena. Nažalost muzički iskaz zaječarskih repera retko kada je dopirao dalje od Čestobrodice i Tresibabe. Uprkos svemu scena i dalje živi, a jedan od najzaslužnijih jeste moj dugogodišnji drugar i ovom prilikom sagovornik Ivan Andrijašević.

Dotakli smo se raznih tema. Od samih početaka, preko evolutivnog muzičkog toka do današnjih dana. Pričali smo o grafitima, festivalima i životu u inostranstvu. Posvetili smo deo razgovora i zaječarskoj muzičkoj sceni, radu u zaječarskoj opštini i trenutnim muzičkim angažmanima. Inicijator i protagonista mnogobrojnih muzičkih projekata i događaja iz sveta rep, jungle, dubstep, d’n’b i elektronske muzike, kako na lokalu, tako i mnogo šire – DJ Fokus.


Pozdrav Fokus. Odmah u startu bih te zamolio da nam kažeš nešto više o samim muzičkim počecima, kako je sve krenulo, šta te je podstaklo, koji su bili porivi te 2003. godine kada si se upustio u muzički angažman?
Još u ranoj životnoj dobi sam hteo da se izmestim iz domena (muzičkog) slušaoca u domen stvaraoca. Rap muziku intenzivno slušam od 1999. godine. ‘’Kupilo’’ me je semplovanje, dinamički vokali, intenzivne bass linije… Prve muzičke radove sam stvarao u saradnji sa Supreme-om (Duh Istoka, Carski rez) i to smo potpisivali kao Amazing & Rule 1, zime 2001. godine. Naravno, tadašnji radovi su bili naivni, nekonzistentni, nismo ih objavljivali, već iznova i iznova slušali i pokušavali da svakom novom pesmom unapredimo sveukupan zvuk. Godine 2003. se ‘’ozbiljnije’’ upuštamo u muzičko rap stvaralaštvo, u smislu da osposobljavamo podrum u mojoj kući u mesto gde će nastajati pesme i uvećavamo broj MC-jeva sa kojima aktivno sarađujemo. Tada, po prvi put imam priliku da pozovem Koju, Sab-a, Piksija, Rasta Brata, Blok 23 (Mortus Klasik, Gotmog, Saymon, Shot, Esko), Maronija i ostale da repuju preko mojih instrumental, a da to zadovoljava neki muzički minimum.

Od početka svog rada se trudiš da daš autorski doprinos celoj priči i neki lični pečat što i nije toliko lako u elektronskoj muzici, pogotovu onoj koja se bazira na semplovanju. Reci mi kako radiš muziku, da li sam stvaraš melodije ili upravo semplovanjem proizvodiš numere?

Baza mog muzičkog delovanja je semplovanje. Vremenom sam počeo da inkorporiram i deonice koje sam sviram, te došao do momenta gde je cela pesma/instrumental bazirana na sviranju. Danas su mi podjednako drage obe opcije. Inače, semplovanje doživljavam dosta odgovorno, imajući u vidu da se bavim prekomponovanjem tuđih ideja, i adaptacijom istih u nešto novo, takođe smisleno, harmonično i skladno. Veliki zadatak.

Kad smo se već dotakli semplovanja moram ovo da te pitam... Poznate su tvoje d’n’b verzije raznih domaćih (ex-yu) numera, od ’’Džingo Džingo Mango Džingo’’ Muharema Serbezovskog, preko ’’Kad naš brod plovi’’ Novih Fosila, do Hali Gali Halidovog ’’Ne pitaj me’’. Zašto i odakle baš te numere (a nisu ni jedine)?

Pored ovog konvencionalnog pristupa muzici, težim da deo svog rada usmerim i na nešto što stoji nasuprot tome – što je trash, spoj nespojivog, nedovoljno istraženo, na granici šunda. Otuda i adaptacije pomenutih pesama, kao i formiranje jednog od prvih trash rap ansambala na ovom podneblju – VIS Tetini (formirani 2005. godine). Do danas, taj muzički opus je stigao do preko 30 solo pesama, kao i 10-ak rap uradaka sa Tetinima. Redovno nastupam na festivalima koji favorizuju ovu vrstu muzike, kao što su Goulash Disko, ZALET…

Iza sebe imaš nekoliko EP izdanja i jedan oficijelni album ’’Roots Sound’’ koji je u junu izašao za Break Koast Records. Reci nam nešto više o tim izdanjima, a posebno o ’’Roots Soundu’’, saradnji sa Break Koastom, ali i ostalim izdavačima koji stoje iza tvojih EP-jeva (Funkstuff Recordings i Dubwise Station)?

Roots Sound je moj prvi LP, koji je potpisala Break Koast etiketa iz Španije i sadrži 15 traka koje su nastajale u period od 2011-2016 godine (13 autorskih traka i 2 remiksa). Što se gostiju tiče, tu su Kali Fat Dub (Slo/Hr) i vokal Daniel Asher (Swe). Žanrovski se pesme mogu kategorizovati u dub, dubstep, jungle i drum n bass, sa zajedničkom osnovom – roots reggae muzikom sa Jamajke.  Roots Sound LP dolazi posle više od 10 EP izdanja koje su potpisali Funkstuff Recordings (Bul), Dubwise Station (Fr/Uk), Dub&Roll (Swe), AEM (Aus), Hi Headz (Srb)… Prvi zvaničan EP je izašao 2010. godine (Fokus – Treći Svet EP) i od tog momenta se trudim da regularno plasiram trake/izdanja u etar, time održavajući kontinuitet, pojedinost na koju polažem dosta pažnje u muzičkom bavljenju.

Sa kojim poznatim facama iz dnb/jungle sveta si sarađivao, kako kod nas, tako i van naših granica i sa kim si imao najprijatniju saradnju?

Što se domaćih snaga tiče, već 5-6 godina radim muziku regionalnoj divi Sassji (FM Jam). To je ujedno i najduža saradnja koju imam sa nekim umetnikom. Kulminirala je time da trenutno imamo zajedničku stvar koja je #1 na MTV top listi. Trenutno sam u pregovorima sa Mlatom (Sick Touch) oko potencijalne buduće muzičke saradnje. Radio sam i jedan dnb remix Supreme & Blokovski dvojcu. Na medjunarodnom nivou, saradnja je dosta bogatija. nastupao sam i radio muziku sa: Serial Killaz (Uk), Top Cat (Uk), Rafael Aragon (Fr), Tenor Fly (Uk), Funkware (Bul), The Silly Tang (Esp), Haris Pilton (Slo), a moj muzički rad u ovom polju pozdravio LTJ Bukem (Uk), Vini Selecta (Fr), U Stone (Fr)…

Dobrih nekoliko godina si živeo u Čikagu. Da li si se i tamo bavio muzikom, nastupao i jesi li nalazio inspiraciju u prljavim ulicama grada na Mičigenu?

Muzikom se, bezmalo, neprestano bavim od 2004. godine. Te iste godine me je i put naveo u SAD, gde sam otišao na školovanje, i boravio sve do 2011. godine. Nova sredina bila je podjednako podsticajna za bavljenje muzikom, te su u tom period nastale 3 lokalne rap kompilacije (‘’Vizija Nije Stala’’, ‘’Rep u Suturen’’ i ‘’Pozdravi iz Podruma’’) kao i, sada već, antologijski rap EP ‘’Sab – Vica Rep Antrologija’’. Upravo Sab je bio prijatelj sa kojim sam provodio vreme u SAD i sa kojim sam tamo imao par nastupa. Ostaće upamćen jedan dnb set u Kinetic Playground klubu u Čikagu, gde smo Sab i ja bili dobili termin u afteru od 02:00-03:00 (Sab kao MC, a ja kao DJ) i to probili za 3 sata, na zadovoljstvo svih prisutnih. U ovoj formaciji smo imali i povremene radijske nastupe u SAD.

Pošto sam već pomenuo nastupe i Čikago, poznato je da si gostovao i van granica Srbije, a i kod nas na nekim jako bitnim festivalima, poput Exit-a prošle godine. Da li bi mogao da nam izdvojiš najbolji od tih nastupa u inostranstvu, odnosno onaj sa kojeg si poneo najpozitivnija iskustva i sećanja i kod nas, a kad kažem kod nas mislim i na Srbiju i na ex-yu prostor gde si takođe rado viđen gost?

Do sada, nastupao sam u više od 40 gradova u 13 država, što je za jednog umetnika iz udaljene srpske provincije, prilično iznad očekivanja. Najbolje utiske nosim sa žurki iz Hrvatske i Slovenije, gde je publika daleko brojnija, prostori avangardniji, a sama organizacija događaja i tretman izvođača profesionalniji.  Sigurno najbitniji nastup je onaj iz 2012. godine kada sam u Trstu radio warm up za legendarne Serial Killaz iz Engleske. Etnoblog hangar je bio prepun i po prvi put sam imao priliku da nastupam na Rockers Dub Masters sound system-u.

Kao što smo rekli na početku, rep je još jedan od muzičkih pravaca gde si itekako aktivan. Reci mi nešto više o tvom rep alter egu pod imenom ’’Mad Scientist’’ i o rep mixtape-u ’’Vizija Nije Stala – 10 godina’’ koji je nedavno ugledao svetlost zaječarskog dana, a gde si ti bio izvršni producent i glavni inicijator cele priče?

‘’Mad Scientist’’ paraf na onaj deo stvaralaštva koji se bavi rap muzikom, odnosno rap instrumentalima i nastupima. Pod tim imenom sam inicijalno objavio EP sa Mortus Klasikom ‘’REP IPO’’, kao i pomenutu kompilaciju ‘’Vizija Nije Stala – 10 Godina’’.  Ideja mi je da odvojim, odnosno bolje kategorizujem, svoj muzički rad, te otuda potreba za novim pseudonimom / pseudonimima. Kompilacija iz 2016. godine je bila pokušaj da se pauza od 10 godina premosti, to jest da se akteri sa prve kompilacije (2006.) animiraju, a novi afirmišu i nastave ‘’vizionarskim’’ putem. Delom se u tome uspelo: dvadesetak lokalnih repera se odazvalo mom pozivu, kvalitet pesama, sa tehničke strane, je uznapredovao, par pesama se izdvojilo po broju pregleda na youtube-u, a jedna ‘’Piksi – Dobro jutro, Macura!’’ dobila pažnju svih regionalnih medija, prvenstveno zbog metafore – Nade Macure. Summa summarum, za jednu lokalnu rap kompilaciju, zadovoljavajuće. Ipak, izostala je podrška blogova, medija ili pojedinaca koji se bave promocijom rep muzike.

Dotakli smo se lokalnog repa. Možeš li da napraviš jednu kratku analizu stanja onda, kada si se upustio u rep vode kao DJ i beatmaker i danas kada se scena razvila, ali opet i doživela mnoge promene? Kako gledaš na zaječarsku muzičku scenu generalno? Ima li tu nekih imena kojima se smeši svetla budućnost?

Glavna razlika u pogledu ‘’nekad i sad’’ je numerička. Nekad je repovalo i staro i mlado, rap je bio u ekspanziji, pristizala su prva izdanja, kako iz regiona, tako i iz SAD, Francuske, Nemačke. U jednom ćaskanju sa Supreme-om (Duh Istoka, Carski rez) iz 2004. godine, konstatovali smo da, ako se ovom progresijom nastavi uvećanje mase repera, za 5 godina ćemo imati preko 150 rappera u gradu na dva Timoka. Naravno, to se nije dogodilo, a i oni koji su bili aktivni, vremenom su utihnuli. ‘’Preživela’’ je šaka repera, dok je novih premalo da bi scenu održali živom. Za pohvalu je činjenica da se u gradu rappuje u kontinuitetu skoro 20 godina, od OLN-a do Marcony-ja. Što se afirmacije repera tiče, i to je manje-više izostalo, prvenstveno iz razloga što su se reperi godinama bavili lokalnim temama, odnosno stvari o kojima su pisali nisu imale dovoljnu dozu univerzalnosti da širi auditorijum to može da prihvati i da se, na koncu, sa tim poistoveti.
Ako govorimo o muzičkoj sceni u Zaječaru, govorimo o autorskom stvaralaštvu, i tu bih, za ovaj isti period izdvojio bendove kao što su Priručnik Janga Trovača, VIS Novi Dan, kao i današnju atrakciju Vacuum. Bilo je još kvalitetnih projekata koji, ipak, nisu izdržali sud vremena da za sobom ostave veći trag.

VIS Tetini
Pored toga što si producent i DJ, videli smo te u par pesama i u ulozi MC-ja, a tu su i VIS Tetini projekat tebe i tvojih ortaka iz kraja. Ispričaj mi nešto više o tim pesmama i poduhvatima gde si plejer zamenio mikrofonom i o nezaobilaznim Tetinima koji predstavljaju svojevrsnu atrakciju, muzički endemit. Kako su nastali, kako je tekao razvojni put...?

Pesme u kojima sam MC potpisujem kao ‘’Ika’’ i stavljam ih u koš Tetina, sa kojim su komplamentarne. Te pesme obiluju temama sa lokala i ispevane su narodskim govorom i neretko imaju dozu hiperrealizma u sebi. To je muzika načinjena bez ikakvih ambicija i kalkulacija, namenjena slušaocima od 7 do 107 leta gospodnjih.
Ansambl ‘’Tetini’’ je, ukratko, ‘’romantična priča o jeftinoj radnoj snazi’’, kako veli Šlager Majstor Duško. Posebno su atraktivni nastupi ovog sastava, gde je centralna stvar stvoriti ambijent u kojem ta muzika nastaje i živi, te otuda na bini žice za veš, bazeni na naduvavanje, šerpe sa hranom, motokultivatori, pijani sugrađani… Tetini su skup svih uticaja sa ovog podneblja ukalupljenih u muzički rap format. Žanrovski se o Tetinima može pričati u okvirima naivnog agro/trash rap-a. Aktivno, u manje-više neizmenjenom sastavu rokamo još od 2005. godine, isključivo na teritoriji Zaječara.

Od skora si pokrenuo serijal žurki pod nazivom ’’Mahala Bounce’’. Ne libiš se da dovedeš mnoge disk džokeje iz oblasti elektronske muzike sa jamajčanskom podlogom kako iz Srbije tako i iz okoline, ali i lokalnim muzičkim selektorima daješ priliku da zavrte koju stvar. Koja priča se krije iza cele akcije?

Mahala Bounce! je bio serijal od 20 bass igranki u novootvorenoj kafani na rubu grada. Za tih 5 meseci kroz Zaječar je prodefilovalo dvadesetak izvođača iz drugih gradova i petnaest lokalnih puštača muzike. Vredno pomena je i to da je ovo bio prvi poduhvat te vrste u Zaječaru, i kao takav, protekao je zadovoljavajuće. Žurke je, u proseku, posećivalo 100+ gostiju, što je za lokalne uslove – ‘’banja’’. Nismo se striktno vezivali za dubwise zvuk, već je tu povremeno bilo i latino/tropical elektronike, kao i tehna. Što bi rekao Cane: ‘’Supermarket moderne muzike’’.

Neko vreme si radio u Opštini grada Zaječara. Da li bi mogao neka iskustva u radu sa političarima da podeliš našim čitaocima i čitateljkama?

I dan-danas radim u javnoj službi, na to je čovek u ovoj provinciji izgleda osudjen, imajući u vidu da realne ekonomije ovde nema, pa si ostavljen da izabereš jednu od dve alternative: bleja gajbi ili državni posao. Ok, imaš i treću opciju, da radiš neki ‘’freelancing’’ onlajn gajbi. Posao u Gradskoj kući je bio kratak, svega par meseci, ali sam uspeo da iz toga izvučem par pouka, i to: da se nikada u tome ne okušam ponovo i da čovek mora biti posebnog kova da može da apsorbuje sve to što taj posao nosi (pritisak, pre svega). Politika, kao i mnoštvo drugih stvari u ovoj palanci, su izbanalizovani do krajnjih stupnjeva, postupa se po direktivama, retko ko ima kapaciteta da sasluša a kamoli da komunicira, nema strateškog rešavanja problema, sve stvari se rešavaju u hodu (ili čak u mimohodu), i tako redom…


Ne bi intervju bio potpun da se ne dotaknemo još jedne od tvojih umetničkih pasija – grafiti. Reci mi kako si ušao u čitavu priču, gde si sve crtao, koji su uzori, stilovi...

Grafite aktivno crtam od 2000. godine, takođe bez većih pauza. Krenuo sam, a i danas uglavnom sarađujem, sa prijateljem sa kojim sam tada igrao košarku – Gringom. Zajedno smo jedno vreme imali graffiti ekipu FOWB (Fuck the Other, We Don’t Bother) i u tom periodu smo aktivno rokali murale, odnosno produkcije. Bili smo i ostali mahom crtači koji rade legalne zidove, ali bilo je, naravno, i vozova i street bombinga dosta. Opet, centralno mesto našeg rada je Zaječar. Crtao sam i u drugim mestima u Srbiji, kao i u Grčkoj, Bugarskoj, Sloveniji, Austriji i SAD. U SAD sam dvared bio gost na Meeting of Styles graffiti festivalu (2006. i 2007. godine). U početku sam se dosta furao na berlinski stil izrade grafita. Posle sam inspiraciju tražio u New York-u i Los Angeles-u. Vremenom sam razvio svoj stil koji se oslanja na gore pomenute ‘’škole’’ ali nije nužno derivat istih. Uzora generalno nikad nisam imao, ali posebno cenim rad sledećih graffiti umetnika: Revok, Rime, Askew, Sofles, Roid, Berst, Opium, Taps, Moses, OS Gemeos, Ogre,…

Za kraj ako želiš mi nabroj top 5 rep izvođača, top 5 dnb/jungle/dubstep/electro izvođača i top 5 vokalno-instrumentalnih grupa/izvođača, kako stranih, tako i domaćih.

Top 5 rap izvođača: Biggie Smalls, Nas, Jay Z, Dilated Peoples, Jedi Mind Tricks
Top 5 dnb/jungle/dubstep izvođača: Skream, Mala, Calibre, Big Bud, Alix Perez
Top 5 vokalno-instrumentalnih izvođača: Jimi Hendrix, King Tubby, The Doors, Thievery Corporation, Darkwood Dub.

Hvala ti puno na ovom intervjuu i ako želiš za kraj kraja poruči nešto HC čitaocima i čitateljkama.

Srdačan pozdrav HC čitaocima i čitateljkama, a tebi, Nemčo, hvala na pozivu, bilo mi je zadovoljstvo… Svakom posla, svima hleba!

Sa Fokusom razgovarao Nemanja Mitrović Timočanin



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Pratite nas na Fejsbuku

Ne propustite ni jedan tekst!

Pretplatite se besplatno na nedeljni pregled tekstova objavljenih na HC-u. Svakog ponedeljka u vašem e-sandučetu.

Najčitanije

Arhiva