Teška metalurgija iz Velenja – Carnfliate
Helly Cherry
Iz Velenja (Slovenija), prestonice bele tehnike (Gorenje), stiže nam teška crna metalurgija. Grad u kome je paradigma alternativne scene devedesetih godina bio punk bend It’s not for sale, naširoko poznat u jugoslovenskim okvirima, u poslednjih godinu dana orijentiše se ka metalu i to najekstremnije vrste. Bend koji je u protekloj deceniji ostavio traga u velenjskom metalu svakako je thrash metal bend Kaoz. Neki novi klinci su kudikamo tvrđi ili naginju ka eksperimentalnijim formama, kao na primer Snogg (o kome smo već pisali povodom njihove turneje u Srbiji); neki su više orijentisani ka old school-u pod uticajem skandinavske tradicije kao bend Kholn. Veoma zanimljivu novinu predstavlja bend Carnifliate. Album prvenac pod nazivom Slaughterlust objavili su u maju 2016. i njemu je, zapravo, posvećen ovaj tekst.
Nakon manje-više očekivanog introa, po svemu sudeći, izvučenog iz nekog od kultnih niskobudžetnih horor filmova, kreće kratka ali efektna “Mochvara”. Brzo se u death metal zvuku ovog benda oseti i veliki uticaj HC-a i crossovera, vokali su skoro potpuno u hardcore fazonu (uz poneki pig squeal), a pojedini rifovi znaju da podsete na legendarne S.O.D. Vec u narednoj “Battered by Rodents” bend prelazi u treću brzinu: blastovi, opasni picking rifovi i thrash-ersko valjanje, začinjeno povremenim slam deonicama koje na svirkama garantovano izazivaju haos u moshpit-u. Pesme su kratke, bez previše filozofiranja, iako je svaka od njih poprilišno dinamična i raznolika. Atak se jedino prekida u uvodu numere "Vaginal Frostbite" koja pocinje clean gitarskom deonicom. Međutim, bend se ubrzo vraća u svoje normalno, brutalno stanje i nudi možda i najkompletniju pesmu na albumu. Drugi favoriti su svakako "Blood on My Tombstone" i naslovna "Slaughterlust". Tekstualno, bend je, po svemu sudeći, orijentisan ka gore pristupu, što potvrđuje i sam intro. Međutim, Carnifliate ne beže i od svojevrsnog crnog humora, što pokazuju i pojedini naslovi pesama, npr. "God's Cock" i vec pomenuta "Vaginal Frostbite". Album zvuči jako prirodno, bez previše peglanja, iako postoje poneki produkcijski nedostaci: gitare su za nijansu pretihe, na pojedinim mestima tiše čak od basa, ali ništa što se ne da popraviti do sledećeg studijskog snimka. Takođe, moram posebno da pohvalim bubnjara - izbegnut je sterilan i robotski precizan ritam koji je danas popularan i ponuđena je prirodno energična i raznovrsna svirka.
Bend je počeo sa radom 2013. godine kao četvorka koju su činili bubnjar Grega Cestnik (takođe daje ritam bedu Snogg), basista Lejla Kozlica, gitaristi Uroš Polovšak i Žiga Ring. Konačna postava stupa na snagu 2014. dolaskom pevača Tilena Kirbiša. Bend se isprva “usviravao” kroz obrade, a potom je krenuo i rad na autorskom materijalu koji nije prošao nezapaženo. Prvu svirku imali su u svom rodnom mestu na festivalu Park spet dogaja, a nakon toga beleže nastupe širom zemlje od kojih je posebno značajan zajednički koncert sa jednim od najpoznatijih slovenačkih metal sastava - Noctiferia. Planiraju svakako i turneje van granica Slovenije, pa se nadamo da će na tom putu biti u mogućnosti da posete i neke klubove u Srbiji.
Nakon manje-više očekivanog introa, po svemu sudeći, izvučenog iz nekog od kultnih niskobudžetnih horor filmova, kreće kratka ali efektna “Mochvara”. Brzo se u death metal zvuku ovog benda oseti i veliki uticaj HC-a i crossovera, vokali su skoro potpuno u hardcore fazonu (uz poneki pig squeal), a pojedini rifovi znaju da podsete na legendarne S.O.D. Vec u narednoj “Battered by Rodents” bend prelazi u treću brzinu: blastovi, opasni picking rifovi i thrash-ersko valjanje, začinjeno povremenim slam deonicama koje na svirkama garantovano izazivaju haos u moshpit-u. Pesme su kratke, bez previše filozofiranja, iako je svaka od njih poprilišno dinamična i raznolika. Atak se jedino prekida u uvodu numere "Vaginal Frostbite" koja pocinje clean gitarskom deonicom. Međutim, bend se ubrzo vraća u svoje normalno, brutalno stanje i nudi možda i najkompletniju pesmu na albumu. Drugi favoriti su svakako "Blood on My Tombstone" i naslovna "Slaughterlust". Tekstualno, bend je, po svemu sudeći, orijentisan ka gore pristupu, što potvrđuje i sam intro. Međutim, Carnifliate ne beže i od svojevrsnog crnog humora, što pokazuju i pojedini naslovi pesama, npr. "God's Cock" i vec pomenuta "Vaginal Frostbite". Album zvuči jako prirodno, bez previše peglanja, iako postoje poneki produkcijski nedostaci: gitare su za nijansu pretihe, na pojedinim mestima tiše čak od basa, ali ništa što se ne da popraviti do sledećeg studijskog snimka. Takođe, moram posebno da pohvalim bubnjara - izbegnut je sterilan i robotski precizan ritam koji je danas popularan i ponuđena je prirodno energična i raznovrsna svirka.
Bend je počeo sa radom 2013. godine kao četvorka koju su činili bubnjar Grega Cestnik (takođe daje ritam bedu Snogg), basista Lejla Kozlica, gitaristi Uroš Polovšak i Žiga Ring. Konačna postava stupa na snagu 2014. dolaskom pevača Tilena Kirbiša. Bend se isprva “usviravao” kroz obrade, a potom je krenuo i rad na autorskom materijalu koji nije prošao nezapaženo. Prvu svirku imali su u svom rodnom mestu na festivalu Park spet dogaja, a nakon toga beleže nastupe širom zemlje od kojih je posebno značajan zajednički koncert sa jednim od najpoznatijih slovenačkih metal sastava - Noctiferia. Planiraju svakako i turneje van granica Slovenije, pa se nadamo da će na tom putu biti u mogućnosti da posete i neke klubove u Srbiji.
Dejan Pavlović