Kad zamirišu Jorgovani: Promocija albuma „Pušteni s lanca” uz podršku bendova Šaht i Drunk or Die



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Sinoć se znalo da se u klubu DOB-a može očekivati dobra žurka. Uđosmo među prvima, te smo počašćeni bedžom Jorgovana i baš sam srećna što sam dobila beli, da se ističe među morem crnih bedževa koje posedujem.

Prvi bend podrške ove večeri bili su Drink or Die.  Iako se izdaju za hardcore punk bend, u navratima imaju melodične gitarske solaže koje kao da su izvučene iz nekih drugih žanrovskih vrsta da bi smirili silinu panka. To mi se izuzetno dopalo. Tokom jednosatne svirke premijerno su izveli nekoliko pesama. Počela sam da brojim, ali mi se broj izgubio negde između obraćanja pažnje na tekstove pesama i uživanja u muzici. U skladu sa prethodnim pozivom na revoluciju, kroz megafon oblepljen izolir trakom je upućeno političarima da su svi isti, što je rezultiralo najglasnijem skandiranju premijeru kojem sam ikada prisustvovala (a bilo ih je toliko da, da sam dobila koji dinar svaki put kad sam ga čula, sad bih imala lepe pare). Pošto ih je Baja Mali Knindža ispalio i otišao na splavove da uzima pare, sami su izveli „Rosu”. Najbolja reakcija publike bila je tokom pesme „P.O.D.N.K.” (Pesma o devojci nestabilnog karaktera), dok me je svaka reč pesme posvećene ortaku kog više nema pogodila na vrlo ličnom nivou.  Bilo je tu penjanja publike na binu, penjanja članova bendova po pojačalima, kupanja u pivu... Sve u svemu, D.O.D. su bili odlično zagrevanje za nastavak koncerta.

Binu su, na korišćenje, predali bendu koji je postao kult streetpunk-a. Šaht je svoj nastup, očekivano, započeo veoma energično, a pun klub ih je podržao ovacijama. Pokazali su da su svi ovde iz sličnog razloga – jer neće da idu na poselo. Klinci napred i nešto stariji poštovaoci benda koji su svoja mesta zauzeli pozadi, jednako energično su ispratili ceo koncert pevajući i tapšući u ritmu. Bilo je tu šutki, crowdsurfovanja i, kao i uvek, mnogo polivanja pivom. Bilo mi je drago da uživo čujem, što bi Roga rekao, nastariju moguću pesmu – „Materiju”. Publika je ludela uz „Beograd” i „Raspad”. A kako i ne bi, u glas pevajući „Ko vas jebe sad, sviraćemo pank, mi smo pravi raspad, mi smo jebeni  Šaht!” Najveće ovacije i najglasnije pevanje ispratilo je pesmu „Panker stari”, kada su se pevanju pridružili i oni koji možda ovaj bend ne prate toliko. Jednostavno nije moguće slušati pank, a ne znati tu pesmu. Pred kraj su želeli da malo opuste atmosferu, smanje tenziju izazvanu antirežimskim tekstovima, te su otpevali svoju, kako kažu, „jedinu politički korektnu, ljubavnu pesmu”, pa su otpevali onu posvećenu ženskom dekolteu, da se tako fino izrazim.


Taman kad pomisliš da ljudi u publici više nemaju ni trunku energije, domaćini ovog koncerta bivaju „Pušteni s lanca” i onda shvatiš da žurka tek počinje. Već na „Intro” sa novog albuma, prvu melodiju „Jorgovana” Dina Merlina i Vesne Zmijanac (uz kasnije, naravno, izmenjen i tekst i melodiju), masa je apsolutno poludela. Od tog momenta, pa sledeća dva sata, atmosfera se samo podizala, iako je to izgledalo nemoguće. Bend je imao nekoliko gostiju. Bili su tu Bojan iz Kuge, Kriki iz Mortal Kombata i Slavko iz Goatmare & The Hellspades. Ako sam nekog od gostiju zaboravila, neka mi oprosti, na bini je bilo toliko ljudi da se nije znalo ko je gost, ko prijatelj benda, a ko slučajni prolaznik. Bilo je mnogo dobro sa bine, iz perspektive benda, gledati to ludilo u publici tokom svake pesme. Tokom „Devojke iz grada” publika je ludela na ogradi, ostatak ljudi na bini i celokupan doživljaj nije mogao biti bolji. „MTV” je otpevan od strane publike „na suvo”, pre nego što se uopšte počelo sa sviranjem iste. Svaka pesma ispraćena je maksimalno bučno, uz šutke i, ponovo, zalivanje pivom, koje je već postalo sastavni deo ove večeri. Marko (jedan od mnogih ljudi s tim imenom u ovom bendu), častio je publiku pivom, sipajući im isto sa bine, dok su oni podmetali glave. Tako je valjda ostao bez istog, pa je rekao publici da im je dozvoljeno da ih gađaju limenkama – po mogučnosti punim. Ređane su sve one pesme posvećene ženama potencijalno sumnjivog morala i tužnim ljubavnim pričama: „Ja ti pišem pesme”, „Tužan je život moj”, „Zbogom majko odvede me kurva” i njima slične. Nakon što su u jednom momentu pozvali publiku na binu, sišla sam dole i gledala tu žurku jer je daleko više mesta bilo tamo gde bi publika trebalo da bude nego na bini. Iako su ljudi posle te jedne pesme sišli sa bine, do kraja koncerta su sedeli na ogradi, stajali ispred nje, na stepenicama bine i povremeno se peli da pevaju, te se ceo koncert pretvorio u dobro druženje. Dok je publika prisvajala jedan po jedan mikrofon, jedan po jedan član benda je nestajao u publici. Boemski momenat panka Jorgovana se pokazao kao pun pogodak, jer je ljude toliko pogodila emocija da je bend zaradio pune sise para. Nakon što su odsvirali sve, publika je i dalje insistirala na još muzike, bila je odsvirana „Stara škola ulična”, bratskog benda Birtija. Nakon toga, je bend bio raspoložen za još jednu, te se u publici glasalo i izglasana je „Tužan je život moj”, kojom je koncert završen.

Ovo ludilo je nekako većini ljudi koji su prošlog vikenda bili na Antievroviziji bilo nastavak od prošle nedelje. Da me neko pita gde mi je bilo bolje, ne bih znala da odgovorim. Klub je celo veče grmeo, i publika i bendovi su bili veoma raspoloženi i bratski nastrojeni, te je izvučen maksimum iz ovog koncerta. Mislim da Jorgovani treba da budu prezadovoljni ovom promocijom albuma, jer sumnjam da je moglo bolje.

Kompletnu galeriju pogledajte na našoj fejsbuk stranici.

txt: Jelena Ostojić
foto: Jovan Mihajlović



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Najčitanije

Arhiva