Nikola Vranjković, Who See Klapa, Kojot i Autogeni Trening nastupili na drugom „Festivalu Vjetra“ u Tivtu

Završne dane “Festivala vjetra” (Wind fest) u Tivtu, koji se već drugu godinu zaredom održava na različitim lokacijama u gradu, obeleželi su nastupi domaćih i izvođača iz Srbije.

Ponta seljanovo, kao jedina javna plaža, koja nije izdata u zakup nekom od lokalnih vlasnika hotela ili stranim investitorima, bila je mesto okupljanja gde smo posvedočili da Tivat ima kritičnu masu i neke mlađe generacije željne dobrog zvuka i alternativne kulture.

Okruženi morem sa svih strana (tri strane, tačnije) gledajući u svetionik, ispred koga se nalazila bina, publika je mogla uživati u dobrom beat-u koji su 27. maja isporučili Dj Martinees Selecta i DJ Rashafaray prateći Hornsman Coyota. Završnica večeri bili su neprevaziđeni DJ Mono i Who See Klapa.

Festival je zatvoren koncertom, dugo očekivanog Nikole Vranjkovića, pre koga je, u nedelju, 28. maja nastupio sastav iz Nikšića Autogeni Trening.

Putešestvije - razgledanje znamenitosti

Krećući se zaobilaznim stazama, na koncert smo stigli sa malim zakašnjenjem. Tako smo bar mislili. Ali, kako to obično biva, Kojot je i ovaj nastup otpočeo nešto kasnije, nego što je prvobitno bilo planirano.

Prolazeći ulicom, odnosno trotoarom koji prati “the one and only road” koji spaja Budvu, Tivat i Kotor, čuvenu Jadransku magistralu, koja je zakrčena tokom čitave sezone, a ove godine i znatno pre, prošli smo pored, trenutno najvećeg gradilišta u Tivtu.

Evo, već dve godine nam pravi jedan super hlad, pa ne moramo da se pržimo kada krenemo na Pontu ili negde dalje na kupanje ili na neki drugi đir, ili da obavimo neku kao obavezu.

Ima tih nekih koji misle da bi bilo bolje da tu nikne jedan drvored i napravi prirodani hlad, ali što bi, kada se to mnogo lakše može rešiti zgradurinama.

Negde kod kružnog toka, nastavili smo pravo, jer je prvo skretanje, ulica koja vodi do nekadašnjeg Doma vojske, kome je sada data druga namena, ograđena i zatvorena već par meseci unazad zbog izgradnje i radova. Park koji se nalazi par koraka iznad ove ulice, takođe je zatvoren, negde još od početka korone.

Tu negde kod sledećeg skretanja, rekli smo “ajde da prođemo onim drugim putem i izađemo onde kod Big Ben-a (cafe-restoran u Tivtu)”. Nismo tamo odavno prolazili, a i malo, kao da promenimo. Međutim, put je zatvoren zbog još jednog gradilišta, koje se nalazi preko puta drugog gradilišta, gde se radovi, doduše privode kraju.

Mada, mislim da je ovo gradilište tu još od kad sam došla u Tivat, negde od 2018. godine, kada je ujedno organizovan protestni skup i inicijativa iza koje stoji deo ekipe koja je i organizovala ovaj festival, a u cilju sprečavanja stranih investitora da se i ovoj plaži (Ponta seljanovo) dodeli druga namena i postave ležaljke i drugi plažni mobilijar, koji bi mogao da se koristi samo uz odgovarajuću novčanu nadoknadu.

Početak koncerta bio je najavljen za pola devet, te smo lagano, krećući se ka Ponti, putem od Big Ben-a, preko mostića, pokušali da oslušnemo šta se dešava.

Sve smo bili bliže, samo je trebalo još proći pored svojevrsnog “vikend naselja”, čiji stanovnici vode računa o tome da svaki komad plastike, limenka koju ostavi čovek ili izbaci more, ostane na svom mestu, smatrajući kako je to odličan vid zabave za one koji su došli da malo iskuliraju na ovom delu obale - da pokupe smeće i odnesu do obližnjeg kontejnera.

Prvo pevanje - Noć velikih očekivanja i razbijanje predrasuda

I, evo nas tu. Bina ispred nas, a iza bine svetionik.

Dok su, Dj Rafi i Dj Martinees Selecta uveliko bacali svoj beat, malobrojna publika se zagrevala za početak koncerta i nastup čuvenog Hornsman Coyota.

Prolazilo je vreme, a Kojota još uvek nigde nije bilo. U jednom trenutku, videli smo kako se penje na binu i zauzima mesto sa leve strane. Osmatra, osluškuje publiku i rekla bih, čeka pravi trenutak da započne svoj nastup. Kao da je čekao da oseti vibe i energiju publike, nalet inspiracije ne bi li, nekoliko minuta nakon toga ustao, uzeo svoj trombon i zvanično otvorio koncert.

Kao izuzetno intuitivno, emotivno i empatično biće, sve ono što smo tu noć videli na bini, bio je produkt onoga što je on video i osetio tokom, kako i je sam naveo, prve posete Tivtu.

Bilo je tu i malo međusobnih očekivanja, reklo bi se. Kojot je više očekivao od Tivatske publike, a i publika je više očekivala od Kojota. Istina je da on više nema te glasovne mogućnosti kao nekada. Njegov zaštitni znak je trombon, al se, ipak, pesme ne mogu zamisliti bez njegove boje glasa koji više nema taj raspon.

Iako, je tu u publici bilo istinskih fanova njegovog lika i dela i dosta dobre energije, osećala se potreba za nešto jačim izrazom. Kao da je falilo malo pesama protkanih gitarskim zvukom, nešto od Eyesburnovog repertoara ili bar približno. Osetio je to i Kojot, pa je publiku često, između izvođenja pesama pitao “Kako ste ljudi, jeste dobro?” Mada, vidim da to inače radi na koncertima.

“Highlight” ove večeri ili, svakako slika koju je lepo videti, bili su klinci, deca od nekih pet, šest, sedam godina, koja su držala podijum, tik uz samu binu jedan dobar deo Kojotovog nastupa. U više navrata se obraćao deci, koja su čitavo vreme skackala uz njegove pesme, pa je u jednom trenutku iz njega izašao, neki skoro pa vapaj, negde na samom početku koncerta u vidu izjave: “ De si mali, oćeš ti malo da pevaš? Ajde, molim te, ti malo da pevaš.”

I, tu je, u stvari došlo do prekida filma. Između stvari se moglo čuti i “Hvala, Thank you i Spasibo”. Pokušao je da uspostavi interakciju sa publikom, ali kao da se jedan deo publike nije dao tako lako "zavesti".

Kojotov izbor repertoara za tu noć, kretao se od uvodne stvari “Deliverance” kojom je pozdravio publiku, preko numere “Belly of the beast”, pa do sve aktuelnije “Modern Slavery”, koje su svojevrsna kritika društva i trenutnog stanja stvari. Ali, Kojot je više u fazonu, ono, vidim sve, sve mi je jasno, ali ne možemo nešto mnogo da uradimo po tom pitanju. Jedino što možemo je da kreiramo neki svoj mikro svet i idemo iz trenutka u trenutak. Da posvetimo pažnju onome što je trenutno važno, jer sve ostalo može da čeka.

“Ljudi, voleo bih da ste kao ja, da vas baš briga za sve.” tokom nastupa je istakao, ali koncert ipak zatvorio numerom “Ima nade”, koju u originalu izvodi sa pionirima reggae na ovim prostorima - Del Arno Bendom.

Dj Selecta je čitavo vreme osluškivao i pratio našu energiju, te je osetio da nam je trebalo nešto drugačije. Pokušao je da zavrti nešto jači beat i nešto sugerisao Kojotu, pa se Kojot zapitao - da nas nije možda smorio, uz još jedno čuveno “Kako ste, ljudi, jeste dobro?”.A, potom je otpevao i “Dog Eat Dog”.

Međutim, videlo se da Tivat ima neku vrstu besa i energije u sebi, i da tu energiju mora negde da izbaci. Kada je to skontao i Kojot, ostavio je mikrofon i odradio pet sklekova, a pre nego što je izveo poslednju stvar.

Evidentno je da su predrasude postojale i među momcima koji su obezbeđivali prostor, jer su tokom čitavog izvođenja bili na oprezu i nabrijani. Kao da su čekali da se nešto desi. Međutim, u prvim redovima bila su deca, od pet, šest godina i uživala u reggeae i dub zvucima, a mi, odmah iza njih.

Kako je Kojot svoj nastup privodio kraju i otpevao još jednu numeru, nakon što je publika uzviknula bis, ali nekako, čini mi se, više reda radi, da pokažu da su ipak dobri domaćini, i u ime onih pet sklekova i jednog malog motivacionog govora u kome je pohvalio Crnu Goru koja je uspela da sa vlasti skine one koji su tu bili i previše dugo i usput malo isproziva nabrijano obezbeđenje, videlo se da su svi sa nestrpljenjem čekali da na binu stupi domaća ekipa Who See Klapa. I Kojot ih je dozivao zajedno sa publikom.

Drugo pevanje - Da ovaj krug zatvorimo

Who see u kući. Na domaćem terenu. Pa, ti vidi.

Odmah su iskoristili trenutak. Kako je Kojot silazio sa bine, tako je Dj Mono, brzinom svetlosti zauzeo svoju poziciju i krenuo da gruva.

Dj Selecta je tek počeo da sklanja i sakuplja svoju opremu, dok je Mono več uveliko vrteo skeč Booksovaca:“Mogu da, mogu da uđem…. u priču? U ovu priču? Sa nama večeras dva momka, takoreći titana. Dva oktoiha. Dva sokola. Dva najbrditija. Znači to nisu ljudi, to su čuda”. I time najavio dolazak Who See Klape.

Kako su stupili na binu, tako je došlo i do smene generacija. Decu iz prvih redova, koja su đuskala tokom Kojotovog nastupa, zamenili su srednjoškolci. A vazda tako na njihovim nastupima ovde. I obavezno, posle nekog vremena, padne jedna lekcija u vidu numere “Prevaspitaj đecu”.

Nastup su otvorili pesmom “Đe se kupaš”. Tu je, na brzaka pao jedan dogovor i onda su prvih nekoliko strofa, tokom izvođenja ove stvari, pojeli i zbrzali koju reč. A, j…, desi se. Slučajno.  Na trenutak sam pomisila “vidi sad kad celi nastup ovako isfušare”. Ali, vidim da ne mogu, a da ne daju sebe skroz do kraja, posebno kada vide takvu reakciju publike. Ne znam šta se na početku desilo, ali se tokom njihovog izvođena definitivno stvorila ona energija, koje je falilo tokom Kojotovog nastupa i razmena je bila i više nego očigledna.

Ovom prilikom, izvedena je i nova stvar “Ovaj krug”, koju su snimili sa Mc Smoke Mardeljanom. Intersantna stvar kod ovih njihovih kolaboracija je to da stvar ne možeš da zamisliš bez Mardeljana, npr, u ovom slučaju. Ali, na samom nastupu, prvo te dobro izvozaju pesmama, kao što su “Đedovina”, “Viđi Nane”, “Otvoreni Šank”, a onda odrade “Ovaj krug”. Potpuno je nebitno što su samo oni tu. Stvar je takva, da bilo ko od njih, može da je izvede u okviru nekog svog nastupa kad god.

Isti je osećaj ostavila i stvar “Daj ga na gas”. Neke deonice pokrije Noyz, a neke Dedduh, zavisi od pesme, odnosno izvođača sa kojim su osmislili rime koje prate beat.

Ovom prilikom, najavljen je i izlazak novog albuma. Od 2017., kada je izašao poslednji album “Pamidore”, ova ekipa izbacivala je samo singlove, tako da će biti interesanto videti koje će se teme naći na albumu koji nam pripremaju. Jedno je sigurno, od poslednjeg albuma se nakupilo dosta materijala, a neke teme obrađene su i kroz, recimo “Krivolov” ili refern numere Naselje “Pazi preko puta, jer svi voze ko džukele”.

Dobre energije bilo je i tokom izvođenja pesama “Reggaeton Montenegro” i “Bar Bari”, koje su neizbežne na svakom nastupu, a onda je domaća publika “puštila po koju suzu” slušajući stvari “Album slika s ljeta” i “Mali tribali”.

Who See Klapa i Dj Mono, ispratili su nas pesmom sa poslednjeg albuma “Pamidore”, “Krokodil”, a mi smo otišli šlajfujući kroz kamenčiće na plaži, u noć.

Treće pevanje - Prostor za razvoj

Poslednje veče festivala otvara Autogeni Trening iz Nikšića, koji su već ranije imali priliku da binu dele sa Nikolom Vranjkovicem.

Ne znam, oni su jedan čudan bend. Imaju sve predispozicije za jednu veliku i ozbiljnu priču, odlično sviraju, ali bi možda trebali da razmotre mogućnost da neko drugi iz benda preuzme pevanje ili da dovedu nekog pevača.

Muzika vozi sve vreme, posebno kada krene malo jače gruvanje. Vidi se da su tekstovi dobri, ali nisam ni u jednom trenutku uspela da čujem šta uopšte govori, jer mi je boja glasa, a možda više način pevanja, tokom čitavog nastupa, odvlačio pažnju.

Na momente je to zvučalo dobro, kada je glas pomalo bio prekriven gitarskim deonicama ili kada su Kapetanović (pevač) i Vučurović (basista) pevali zajedno.

Pevaču mnogo više leži taj neki jači izraz i dosta bolje zvuči kada pusti glas ili, pak onaj neki rap momenat koji je imao u pesmi “Nemoj da se daš”.

Međutim, pubilka je apsolutno podržala bend, i kako se nastup bližio kraju, tako se atmosfera u publici zagrevala i kulminirala u šutku. Da. Tivat ima potrebu da masu akumilirane energije izbaci iz sebe. Tivat traži alternativu.

Četvrto pevanje - Bura i Vranjković

Autogeni Trening je, čini mi se dobio poziv na bis, ali je trebalo ispoštovati satnicu, te je ubrzo došlo do smene na bini. Uostalom, svi su sa nestrpljenjem čekali da Vranjković započne svoj nastup.

Bend je postavljao opremu i svako je polako zauzimao svoju poziciju. Na levoj strani bine sedeo je Nikola Vranjković. Glasovi iz publike mešali su se sa glasovima benda, koji se spremao za taj famozni trenutak. Kako smo samo bili nesvesni onoga što nas tu čeka.

Odjednom, svetla i reflektori na Ponti su se ugasili i zavlado je muk. Totalni mrak. Pad u besvesno stanje.

Sve to traje jedan sekund. Sve se odvija jako brzo. Čujemo šištanje i odnekud se pojavljuje svetlost. Ali, šta je to? Šta se dešava? Pogled me vuče na levu stranu i vidim momka u beloj majici, šorcu i šlapama, stoji na kraju obale, ispred samog mora i drži baklju u rukama. Dobro, ne znam baš da li je imao šlape, ali baklju je imao sigurno.

Pet metara od njega drugi momak, u crnoj majici isto - drži baklju. Okrećem se oko sebe i vidim da smo okruženi crvenim snopovima svetlosti, koja se, poput magle razliva svuda oko nas.