Zelena pesma slobode: Flogging Molly prvi put u Beogradu
Helly Cherry
Irske zastave, fudbalski i košarkaški dresovi Seltika iz Glazgova i Seltiksa iz Bostona, pozitivna atmosfera puna smeha, igre i horskog pevanja, slika je i prilika spektakla koji je beogradskoj publici sinoć priredio američki sastav Flogging Molly. Litre i litre znoja i piva, baš kao i emocija, proliveno je u krcatom Domu omladine, što je družina na bini, predvođena Dejvom Kingom, znala da prepozna i istom merom uzvrati, u velikom stilu. Inače, koncert je prvo trebalo da se održi u Botaničkoj bašti, zatim na Sajmu, da bi naposletku zasvirali u centru Beograda, u nedelju, 11. juna, na dan koji će, verujem, mnogi ljubitelji keltskog pank-folk zvuka u vlastiti kalendar utefteriti kao crveno, da ne kažem zeleno, slovo.
Vrata sale Amerikana bila su otvorena već od 20 sati, a kao podrška nasupili su Pet Needs, britanski melodični pank rok sastav koji prati starije kolege na ovoj turneji gde američki Kelti promovišu njihov prošlogodišnji album „Anthem”. Prostor je već bio fino popunjen i podrška predgrupi nije izostala, ali je bilo već tada evidentno da svi iščekuju poslasticu večeri.
Uz zvuke pank rok velikana Stiff Little Fingers, Sham 69 i The Clash, bližili smo se početku nastupa. I dočekasmo. Lagani tonovi numere There's Nothing Left Pt. 1 sa razglasa, izveli su sastav Flogging Molly na binu koji je, ne časajući časa, prvim trzajem žica, krenuo u potpuno ofanzivu jednim od najvećih hitova grupe – Drunken Lullabies sa istoimenog, drugog studijskog albuma. Sedmočlana posada je nastavila žustro, bacajući publiku u potpuni delirijum pesmama The Likes of You Again i Swagger. Uzavrela atmosfera naterala je Dejva Kinga, frontmena i osnivača kalifornijskog benda da skine sako sa sebe, tik pred izvedbu trake A Song of Liberty sa aktuelnog, prošlogodišnjeg izdanja. „Hvala” i „živeli”, bile su dve reči na srpskom jeziku kojima se sporadično obraćao okupljenima, a stigao je i da nazdravi pobedi Novaka Đokovića na Rolan Garosu, kao i da, kako reče, „glupom irskom forom” isproziva jednog momka u publici zbog Vest Hemovog dresa sa imenom kapitena im Marka Nobla. Nije se libio ni da pohvali Beograd u koji je prvi put sa grupom došao, a ni da se zahvali momku na štakama iz prvih redova.
Iako je turneja u znaku poslednjeg albuma, našlo se ponešto mesta i za stare hitove, poput The Kilburn High Road, Float i Devil’s Dance Floor, gde je nastala potpuna ludnica i svi đuture zapevali. Celokupna slika koju je publika, puna pozitivne energije, slala ekipi na bini bila je očaravajuća. Pored horskog pevanja, vijorenja irskih zastava i gromoglasnih aplauza i ovacija, bilo je i kojekakvih koreografija gde su se ruke lelujale u ritmu, čestih šutki i individualnih igračkih bravura. Tako je, na primer, jedan fan sa dresom Kajrija Irvinga, košarkaša Bostona, dobar deo jedne pesme ispoštovao klizajući na kolenima po plesnom podijumu,. U finiš se ušlo sa stilom, uz pesme If I Ever Leave This World Alive i What's Left of the Flag.
Ipak, malo je to bilo žive muzike za prvi susret sa srpskim fanovima, pa su se vratili na bis numerama Black Friday Rule i Salty Dog, gde se prolomio i pokoji lavež. Montipajtonovska, a kako drugačije, Always Look on the Bright Side of Life je popalila svetla, a gitarista se, sa sve belom košuljom i irskom kapicom, bacio u publiku na kratkotrajni stejdždajving udelivši još jednu dodatnu vrednost ionako maestralnoj večeri.
Nasmejan, znojav i ispunjen lepim uspomenama, narod je polako počeo da se razilazi, posle skoro sat i po kvalitetne Flogging Molly svirke. Neko bi rekao sjajno, a meni se čini fenomalno prvo gostovanje keltskih pank rokera u Srbiji. Pa da se ponovi.
Vrata sale Amerikana bila su otvorena već od 20 sati, a kao podrška nasupili su Pet Needs, britanski melodični pank rok sastav koji prati starije kolege na ovoj turneji gde američki Kelti promovišu njihov prošlogodišnji album „Anthem”. Prostor je već bio fino popunjen i podrška predgrupi nije izostala, ali je bilo već tada evidentno da svi iščekuju poslasticu večeri.
Uz zvuke pank rok velikana Stiff Little Fingers, Sham 69 i The Clash, bližili smo se početku nastupa. I dočekasmo. Lagani tonovi numere There's Nothing Left Pt. 1 sa razglasa, izveli su sastav Flogging Molly na binu koji je, ne časajući časa, prvim trzajem žica, krenuo u potpuno ofanzivu jednim od najvećih hitova grupe – Drunken Lullabies sa istoimenog, drugog studijskog albuma. Sedmočlana posada je nastavila žustro, bacajući publiku u potpuni delirijum pesmama The Likes of You Again i Swagger. Uzavrela atmosfera naterala je Dejva Kinga, frontmena i osnivača kalifornijskog benda da skine sako sa sebe, tik pred izvedbu trake A Song of Liberty sa aktuelnog, prošlogodišnjeg izdanja. „Hvala” i „živeli”, bile su dve reči na srpskom jeziku kojima se sporadično obraćao okupljenima, a stigao je i da nazdravi pobedi Novaka Đokovića na Rolan Garosu, kao i da, kako reče, „glupom irskom forom” isproziva jednog momka u publici zbog Vest Hemovog dresa sa imenom kapitena im Marka Nobla. Nije se libio ni da pohvali Beograd u koji je prvi put sa grupom došao, a ni da se zahvali momku na štakama iz prvih redova.
Iako je turneja u znaku poslednjeg albuma, našlo se ponešto mesta i za stare hitove, poput The Kilburn High Road, Float i Devil’s Dance Floor, gde je nastala potpuna ludnica i svi đuture zapevali. Celokupna slika koju je publika, puna pozitivne energije, slala ekipi na bini bila je očaravajuća. Pored horskog pevanja, vijorenja irskih zastava i gromoglasnih aplauza i ovacija, bilo je i kojekakvih koreografija gde su se ruke lelujale u ritmu, čestih šutki i individualnih igračkih bravura. Tako je, na primer, jedan fan sa dresom Kajrija Irvinga, košarkaša Bostona, dobar deo jedne pesme ispoštovao klizajući na kolenima po plesnom podijumu,. U finiš se ušlo sa stilom, uz pesme If I Ever Leave This World Alive i What's Left of the Flag.
Ipak, malo je to bilo žive muzike za prvi susret sa srpskim fanovima, pa su se vratili na bis numerama Black Friday Rule i Salty Dog, gde se prolomio i pokoji lavež. Montipajtonovska, a kako drugačije, Always Look on the Bright Side of Life je popalila svetla, a gitarista se, sa sve belom košuljom i irskom kapicom, bacio u publiku na kratkotrajni stejdždajving udelivši još jednu dodatnu vrednost ionako maestralnoj večeri.
Nasmejan, znojav i ispunjen lepim uspomenama, narod je polako počeo da se razilazi, posle skoro sat i po kvalitetne Flogging Molly svirke. Neko bi rekao sjajno, a meni se čini fenomalno prvo gostovanje keltskih pank rokera u Srbiji. Pa da se ponovi.