Oduvek je postojala određena doza stigmatizacije pisaca fantastike na ovim prostorima, a bogami i same fantastike kao žanra, što jednog relativno novog domaćeg autora ovog žanra ne stavlja u baš najzavidniju poziciju. Budući da sam i sam deo ovog prvog problema (a izgovor nemam), odlučio sam da posvetim malo više pažnje domaćem fantastičnom terenu.

Da li je U oku imperije, prvi roman planirane naučnofantastične trilogije Nenada Šakote, uspeo da razbije stigmu, saznaćemo u tekstu koji sledi.

DOMAĆA SPEJS OPERA 

U oku imperije je prava spejs opera – za one kojima je ovaj podžanr fantastike nepoznat, svevišnja Vikipedija poručuje: “podžanr naučne fantastike koji se fokusira na svemirsko ratovanje, uz upotrebu melodramatičnih, riskantnih svemirskih avantura i neizostavne viteške romanse.” – Roman čekira sve zadate teme.

Glavna motivacija vanzemaljske junakinje Roe je osveta – suočena sa očevom tiranijom, svojeručno pokreće pokret otpora protiv njegove imperije i sabotira planirano uništenje ljudske rase na Zemlji. Od tog trenutka život joj se pretvara u konstantan beg, i gde god se u univerzumu našla, očeva armija zvezdobroda joj je za petama. Usput upoznaje pripadnike mnogih vanzemaljskih rasa – za sada ih znamo 10! – a narativ nas sasvim postepeno upoznaje sa svim njihovim fizičkim karakteristikama, kulturom i običajima. Moji apsolutni favoriti za sada su Malagvajci, koji poseduju posebno korenje umesto kose kojim mogu da upravljaju zvezdobrodima, čitaju tuđe misli ali i rade razna čudesa. Jedini način da odmore i obnove svoju životnu energiju je da se potope u vodu, što im je jedna od slabosti.

Zanimljivo je da U oku imperije ni u jednom trenutku ne zastaje i ne dozvoljava predah, kako svojim junacima, tako i čitaocima. Ovo nije nužno loša stvar – Nenadovo vrlo jednostavno, a opet dovoljno prijemčivo i poetično pisanje daje mu prostora da ubaci akciju, bilo fizičku ili emotivnu, u svoje pisanje bilo kada i bilo gde, što i radi, na šta ćemo se se upravo osvrnuti.

NARACIJA
Stil pisanja je vrlo prost, ali ni u jednom univerzumu nije dosadan ili neprijemčiv. Ne postoji razbacivanje naučnim terminima, naširoko opisivanje planeta, zdanja, enterijera – Nenad konstantno poentira, i bez ikakvog okolišanja nas vodi kroz svemirsku avanturu. Jedina veća zamerka koju imam je da nije dovoljno obradio motivaciju glavne junakinje ali i svih ostalih junaka i antagonista na koje nailazimo, što se nadam da će malo bolje objasniti u nastavku.

Još jedna stvar koja me je na kratko izbacila iz sedišta svemirskog broda je igranje uglom pripovedanja – premda je Roa glavna junakinja, u istoj sceni, a neretko i u istoj rečenici, Nenad menja ugao pripovedanja i skače sa osobe na osobu koje vode konverzaciju. Na taj način saznajemo ne samo motivaciju, namere i misli jednog lika, već svih igrača na istoj sceni. Na početku zbunjujuće, vremenom se navikne ali i razume zašto se autor odlučio za ovu vrstu dinamičnog i višedimenzinalnog pripovedanja i nakon čitanja pozdravljam ovaj potez.

Univerzum je bogat različitim planetama, vanzemaljskim inteligentnim narodima i stvorenjima, a evidentan je i uticaj naučnofantastičnih velikana poput Star Treka/Warsa i Dine. Ovo uopšte ne čini U oku imperije neoriginalnim, autor neretko istražuje i malo dalje od onoga što su pomenuti serijali ponudili, i iskreno iščekujem nastavke.

ZAKLJUČAK
Premda ima situacija i ideja u romanu koje su ostale nedorečene, postoji ogroman potencijal da autor nadogradi prebogat svet i junake koje je osmislio. Prijatnog tona, dinamične radnje i prijemčivih junaka (i jednog androida!), U oku imperije je uspelo da kod mene probije led i stvori mi veliku želju za nastavkom, ali i davanjem šanse ostalim domaćim autorima fantastike.

Dušan Prvački