Gene Wolfe: The Island of Doctor Death



Sviđa ti se? Javi ostalima!

U pomalo vremeplovskom osvrtu na jednu od najomiljenijih mi zbirki priča, evo prilike da se prisetim remek dela sad već klasika žanrovske proze - Džina Vulfa. Povod je pomalo trivijalan, priznajem - rešila sam da se posvetim isključivo elektronskom formatu biblioteke, a to ujedno podrazumeva i eliminaciju onih "papirnatih" izdanja koje imam u e-varijanti. U protivteži toj surovosti, sentimentalna vezanost za nežive objekte nalaže mi da ih pre eliminacije još jednom prelistam, makar da proverim da li su (i koliko) vredni fetišizacije… znate i sami kako to već ide - proveravam ima li na knjizi posveta od dragih mi ljudi, ima li epifanijskih črčkarija na marginama požutelih stranica, i uopšte, ima li ikakvog bogovetnog razloga da pljunem ekstra krv & znoj pri idućoj selidbi. 

Izdanje koje imam je iz 1981, Arrow Books Ltd.: debeljuškast pejperbek, koji se svojevremeno isto tako debeljuškasto okoristio plimnim talasom Vulfove maestralne kvadrilogije Knjiga Novog Sunca. Klasično infantilnu naslovnicu ovog izdanja niko nije napismeno prisvojio u ime kopirajta, a i ne nalazim je pri površnom guglanju, tako da ovde mogu da priložim samo ovu naslovnicu - to podjednako infatilnu, ako mene pitate - kakva se trenutno može naći na Amazonu. Iskreno, uvek se štrecnem na mogućnost da većina ljudi o knjizi sudi na temelju njenih korica; makar u ovom slučaju, to je zaista straobalna šteta.

No dobro, svikli smo već, valjda, na otužnu stvarnost u kojoj nikako da se otresemo imidža ukakane palpičnosti u koju smo rođeni.

Džin Vulf je majstor metafora, pa se zato sve što on napiše može do besvesti i razlagati i analizirati. S druge strane, mi koji ne negujemo afinitet ka takvom otkrivanju silnih galaksija u zrnu peska, dobijamo zauzvrat magične obrise svih obala Vulfove žanrovske smelosti, i to milosrdno lišenih svih onih vaskolikih učitavanja kojekako suptilnih socijalnih poruka sa kojima nas trenutačna realnost nesmiljno pritiska. Kad se (i ako se) dođe do onog famoznog "svega u svemu", u kojeg su toliki mislioci vazda voljni da se ekstrovertno udave, nalazim da je kod Vulfa to više "pogled u nepojmljivu različitost", negoli što je ikakva metafora našeg današnjeg stanja i bitisanja. Mada, ko želi, može i da po pitanju potonjeg nađe par tona relevantnosti, samo eto, ja vam ne spadam u taj kružok.

"Alien Stones" - o mukama odrastanja i prihvatanja sveta koji retko kad funkcioniše po pravilima po kojima bi nam bio najprihvatljiviji; "La Befana" - o galaktičkim dimenzijama vaskolikih razlika između svetonazora humanoidnih bića koja složno sede jedno pored drugoga, kad trebaju na istoj vatri da se ogreju; "The Hero as Werwolf" - o ljubavi i lojalnosti, onako kako ih se može videti u najogoljenijem predstavljanju; "Three Fingers" - o gubitku kao stanju koje je neminovno za kratkoročna bića kao što su ljudi; "The Death of Dr. Island" i "The Doctor od Death Island" - o stvarnosti koja ovisi ni o čemu koliko o paru očiju koji je uz veliki napor sagledaju, "Tracking Song" i "Toy Theater" - o želji da budemo nešto različito od onoga što zapravo jesmo, to ako ne za same sebe, ono bar za druge koji nas gledaju i vide; "Feather Tigers" - o svemu onome što nas definiše, i što je (alas!) retko kad ujedno i ono što mi želimo da nas definiše u očima drugih; "Seven American Nights" - o propasti upravo svega onoga što intimno smatramo za večite i neoborive vrednosti, i koje, na naš užas, imaju sklonost da skončaju ne uz grmljavinu i blesak, nego uz bešumnu korupciju svega što prihvatamo kao normalu koja nas svodi na one eksperimentalne žabe koje se skuvaju u loncu lagano podgrejavane vode, prosto zato što sirote nisu u stanju da predosete trenutak u kom postepeno zagrevanje vode prelazi onu granicu temperature na kojoj prijatna toplota prelazi u ubitačno ključanje.

Džin Vulf ima retku sposobnost isporučivanja višedimenzionalne tačke gledišta u svojoj prozi, a da pri tom to nudi kao neku vrst ekskluzivnog Roršah testa: sve što se može učitati u Vulfovu prozu nalazi se striktno u nama, čitaocima. Konceptualna i emipirijska povezanost ključnih stavova i percepcija u Vulfovoj prozi se nalazi (i otkriva) striktno u očima onoga koji tu prozu čita, a ne u peru autora. U tom smislu, Vulf ume da nas razgoli taman do onog stepena u kome se više ne osećamo tako prijatno, i u kom postavljamo pitanja na koja možda i ne želimo iskren odgovor.

A to i jeste krajnja i konačna vrednosna oznaka šeste umetnosti, zar ne?

Lidija Beatović




Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Stiže prvo zvanično reizdanje albuma "Nuklearne olimpijske igre" Satana Panonskog

"Rijetko kada se na domaćoj sceni pojavi tako osebujan lik kao sto je to bio Ivica Čuljak. Znan i kao Kečer II a još poznatiji kao Sata...

10 najčitanijih

Arhiva