Muzičke preporuke u kratkim crtama (3)



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Covid-19 je uspeo da parališe planetu, te je tako sve one koji vole ekstremni zvuk na duži period ostavio bez živih svirki. Bendovi su se stoga okrenuli onlajn nastupima i, zajedno sa izdavačima, plasiranju novih izdanja na sve moguće načine. Rezultat „pandemijske hiperprodukcije” je takav da je objavljeno tušta i tma albuma, a čiji će najveći postotak biti zapostavljen. Stoga će ovaj tekst biti podeljen u dva dela: u prvom ću navesti 5 izdanja objavljenih u periodu maj-avgust koji su ostavili najjači utisak na mene, dok ću u drugom preporučiti 5 interesantnih za preslušavanje.


Metal izdanja koja su obeležila drugu trećinu 2020. godine


Atræ Bilis - Divinihility (EP) (Transcending Obscurity Records)Debi izdanje kanadskog benda Atræ Bilis (u kome je bubnjar naše gore list – Luka Govednik) se može opisati sa tri reči: kratko, jasno, ubitačno. Šest pesama spakovanih u 22 minuta je i više nego dovoljno za predstavljanje auditorijumu koji je vazda gladan ovakvog death metal zvuka. Konstrukcijski, svirački i produkcijski je sve na najvišem nivou. 5/5.

Green Carnation - Leaves of Yesteryear (Season of Mist)
Pauza između dva dugosvirajuća albuma je trajala tričavih 14 godina. Da li je vredelo čekati toliko? Definitivno da! Ekipa koja stoji iza Green Carnation imena je iznedrila još jedno fenomenalno izdanje koje će vas ljubomorno pripiti uz sebe svojim opojnim, melanholičnim prog zvukom. 5/5.

Make Them Die Slowly - Ferox (FETO Records)
Prva pomisao kada sam pustio Ferox mi je bila: „Ovo je kao neki Anaal Nathrakh za one sa jeftinijim ulaznicama”. Kad pogledah na The Metal Archives videh da je polovina članova iz pomenutog benda – zato ni ne čudi veoma, veoma sličan zvuk. Da ne grešim dušu, Make Them Die Slowly su prezentovali jedno veoma dobro izdanje koje, iako previše nalik matičnom bendu, ima svoj šmek. 4/5.

Noumena - Anima (Haunted Zoo Productions)

Melanholični melodeath sporog i srednjeg tempa u svom standardnom ruhu – Noumena tu nikada, ali nikada ne greši. Albumi kao Anima nisu za slušanje u svakoj prilici: ovako nešto neću pustiti kada idem na trčanje ili kada bi trebalo da sređujem kuću. Ne, izdanja kao ovo se slušaju u zatamnjenoj prostoriji, dok ležite ili se opuštate u umiljenoj fotelji, ne radeći ama baš ništa. Perfekcija. 5/5.

S-Tool - Exitus (Playground Music)

Kada Poisonblacka nema, dobar je i S-Tool. Šalu na stranu, Ville Laihiala i ekipa drugim albumom pokazuju da ne samo da nisu presušili što se ideja tiče, već da su i dalje veoma poletni, besni i žedni votke ili neke lokalne brlje. Svojim stoner/groove miksom nedvosmisleno daju na znanje da imaju još mnogo toga da kažu. 5/5.


Vredi preslušati barem jednom


Hiidenhauta - Riivin (Inverse Records)

Hiidenhauta sviraju atipičan meloblack koji dosta podseća na njihove zemljake iz Ajattare. Ono što mi se najviše svidelo u njihovom zvuku je što on deluje kao skladna, ritmična kakofonija – smisleni haos brzih deonica koje potom smenjuju usporeni delovi. Riivin svakako nije album za svaku priliku, što ne znači da u njemu nećete uživati. 4/5.

Nexorum - Death Unchained (Non Serviam Records)

Debi album norveškog Nexoruma donosi standardni black/death miks koji je rabljen već sijaset puta do sada. No, da ne grešim dušu, ne bunim se kada je u pitanju razbijački dobro izdanje, makar ono nemalo nikakve inovativnosti u sebi. Nekada jednostavno ne bi trebalo previše filozofirati, već se samo prepustiti uživanju. Preporuka! 5/5.

Dyscordia - Delete/Rewrite (Dutch Music Works)


Album ovog belgijskog bend je kao neka mešavina Sonata Arctice i Soilworka. Dakle, power metal osnova (koja više naginje progu) sa možda i prevelikim uplivom „popastičnog” melodeatha. Nije to toliko loša kombinacija, zaista, samo što joj u ovom slučaju odmaže nedorečena produkcija. Akcenat nije stavljen ni na power, ni na ekstremniju stranu, što umnogome kvari potencijal izdanja. 3/5.

Váthos - Underwater (Loud Rage Music)

Post-black metal bend Váthos dolazi iz Rumunije i svojim debijem stavlja do znanja da su ime na koje bi trebalo računati u budućnosti. Underwatera se ne bi postidela ni mnogo poznatija imena iz blekerskog miljea. Veoma melodično, ne prebrzo izdanje, sa dosta zanimljivih deonica u svakoj od numera. Povremeno koketiranje sa doom metalom svakako nije odmoglo. 4/5.

Cape Fear - Near Dark (EP) (Samizdat)

Nisam očekivao da će smederevski Cape Fear iz dark/melodeath preći u dark ambient/synth vode. Daleko od toga da ne podržavam eksperimentisanje, samo je ovakav prelaz bio i te kako iznenađujuć. Da li je ovakva promena loša? Zavisi kako se uzme. Ako vam je bitan kvalitet izdanja, ime izvođača je nebitno. Ako ne volite nagle promene i ovakve žanrove, onda bi možda trebalo da preskočite Near Dark. U slučaju da ne dajete ni pet para na to koji stil muzike je u pitanju sve dok dobro zvuči, onda vam savetujem da ovoj strani Cape Feara date šansu. 4/5.

Antonio Jovanović



Sviđa ti se? Javi ostalima!

Budi u toku, prati nas na fejsbuku

Vesti

10 najčitanijih

Arhiva