Slobodan Vladušić: Veliki juriš (Laguna)
Helly Cherry
Radnja ovog romana smeštena je u vreme Prvog svetskog rata, na Solunskom frontu i u njegovoj pozadini. U herojsko vreme kad su srpski vojnici jurišali da povrate svoju zemlju.
Što se žanra ovog romana tiče, on nije striktno određen. Ima elemente istorijske drame, trilera, misterije, ljubavnog romana i čak fantastike. Miks svega u pravim količinama, što daje na osećaju celovite priče. Čitalac ima osećaj kao da je pripoveda živ čovek, a ne da je pisano sa ciljem da se stvori delo iz kalupa.
Radnja prati srpskog poručnika Miloša Vojnovića . On je i narator, a u njegov život se uključujemo tokom oporavka na Krfu posle prelaska Albanije. U vili Ahileon počeće misterija. Tu upoznaje neobičnu holandsku bolničarku Fani i postaje očevidac samoubistva srpskog majora iza koga će ostati pismo koje izaziva zbrku u Miloševom životu. U potrazi za tim pismom moraće da preispita sve što zna o sebi. Put će ga voditi od krivudavih ulica Krfa do vrha Kajmakčalana pa nazad u pozadinu i solunske kabaree.
Radnja menja brzinu i u tim promenama razne žanrovske karakteristike više ili manje dolaze do izražaja. U gradskim sredinama se brzo odigrava misterija dok je rat tek misao i budućnost. Na frontu Vladušić usporava i daje nam da osetimo likove koji prate Mioša i sa njima udahnemo, možda po poslednji put, pre nego što oni izginu za slobodu.
Likovi su odlično napisani. Neisforsirani. Ljudi sa vrlinama i manama, ali neverovatni ljudi kakvih davno više nema i kakve sve više zaboravljamo.
Knjiga je puna patriotskog naboja misterije i fantastike. Do polovine je prilično uobičajena, odlična ali uobičajena tek sa naznakama onoga što sledi. Od stupanja na front sve postaje igra sna i jave. Vladušić kao da vozi slalom između ova dva pojma i postajete nesigurni u sve zajedno sa Milošem. Do kraja ludilo potpuno preuzima uzde i misterija se razrešava uz neke scene koje neodoljivo vuku na Tvin Piks.
Pisac pruža vešt i zadovoljavajući rasplet, emotivno homogen sa ostatkom romana. Krug se zatvara i odgovori su dati, međutim pitanja koja prožimaju „Veliki juriš“, metaforička i konkretna, nastavljaju da žive u umu čitaoca. A to je karakteristika dobrog romana.
Nikola Tasković
Što se žanra ovog romana tiče, on nije striktno određen. Ima elemente istorijske drame, trilera, misterije, ljubavnog romana i čak fantastike. Miks svega u pravim količinama, što daje na osećaju celovite priče. Čitalac ima osećaj kao da je pripoveda živ čovek, a ne da je pisano sa ciljem da se stvori delo iz kalupa.
Radnja menja brzinu i u tim promenama razne žanrovske karakteristike više ili manje dolaze do izražaja. U gradskim sredinama se brzo odigrava misterija dok je rat tek misao i budućnost. Na frontu Vladušić usporava i daje nam da osetimo likove koji prate Mioša i sa njima udahnemo, možda po poslednji put, pre nego što oni izginu za slobodu.
Likovi su odlično napisani. Neisforsirani. Ljudi sa vrlinama i manama, ali neverovatni ljudi kakvih davno više nema i kakve sve više zaboravljamo.
Knjiga je puna patriotskog naboja misterije i fantastike. Do polovine je prilično uobičajena, odlična ali uobičajena tek sa naznakama onoga što sledi. Od stupanja na front sve postaje igra sna i jave. Vladušić kao da vozi slalom između ova dva pojma i postajete nesigurni u sve zajedno sa Milošem. Do kraja ludilo potpuno preuzima uzde i misterija se razrešava uz neke scene koje neodoljivo vuku na Tvin Piks.
Pisac pruža vešt i zadovoljavajući rasplet, emotivno homogen sa ostatkom romana. Krug se zatvara i odgovori su dati, međutim pitanja koja prožimaju „Veliki juriš“, metaforička i konkretna, nastavljaju da žive u umu čitaoca. A to je karakteristika dobrog romana.
Nikola Tasković