THEY CAME TOGETHER (2014) – Romantična komedija ili parodija na parodiju?
Helly Cherry
„They came together“ je komedija reditelja Dejvida Vejna koji je pre nekoliko godina snimio gledljiv filmić o nedozrelim muškarcima „Role models“ a njegova starleta-muza u svim filmovima je talentovani, ali u komediji često sklon manirizmu Pol Rad. Ovaj put reditelj Dejvid Vejn nalazi se na klizavom terenu romantične komedije, ali da bi na tom skliskom terenu ostao uzdignute „zadnjice“ odlučio se da ceo žanr izvrne na postavu, istranžira, hirurški obradi i pokaže u svom izlogu.
Ako očekujete standardnu „dečak upoznaje devojku“ romatičnu komediju, dobićete upravo to samo vrlo svesno dignuto na kvadrat i kub. Ovo je zapravo vrlo svesna i proračunata parodija na žanr koji vrvi od klišea i formula kao što su slučajno upoznavanje romantičnog para, razne peripetije koje će bezrazložno komplikovati njihov odnos dok oboje ne shvate da su rođeni jedno za drugo. Par je u ovom slučaju izabran tako da bude prototipičan predstavnik žanra, nenapadno zgodnjikavi „ordinary guy“ sa dobrim korporacijskim poslom – Pol Rad, i šarmantna, vickasta „ordinary girl“, vlasnica radnje sa slatkišima – Ejmi Poler.
Njih dvoje prepričavaju hudu sudbinu svog upoznavanja svesno se trudeći da ne izbegnu nijedan kliše na koji smo već naviknuti iz filmova kojima dominiraju Meg Rajan, Dženifer Aniston i dr. Tu je isprva netrpeljivost koja se pretvara u najveću ljubav svih vremena, sitne začkoljice koje unose nemir u vezu koja bi trebalo da bude stabilna, upoznavanje sa roditeljima koji imaju svoje „bubice“, obavezna svađa, raskid, pomirenje i venčanje koje se u zadnji čas mora prekinuti dramatičnim upadom na ceremoniju. Tu su i prijatelji, rođaci, braća i sestre, stereotipni prototipovi sa svojim jednodimenzionalnim karakterima i savetima svi redom izvajani od jednog te istog materijala klišea i hiljadu puta viđenih situacija.
Film se nekako valja od jedne do druge situacije, odvijajući se kao jedna nepregledna niska nekih više a nekih manje uspelih skečeva koji analiziraju klišee i rugaju im se začinjeni ponekad neprimernim, šašavim, ali i neuspelim „toaletskim“ humorom. Tu je i humor beskrajnog ponavljanja nekih izlizanih situacija i teatralnog izgovaranja teksta koji bi trebalo da zvuči dramski i ozbiljno. Međutim, osnovni problem ove „komedije“ je što se pravi pametnija nego što bi trebalo da bude. Osnovna razlika između tipične romantične komedije i ovog filma je u tome što bismo u romantičnoj komediji prepoznali kliše scenu i čekirali je, a u ovom filmu prepoznajemo da su autori prepoznali kliše scenu i rugaju joj se.
Međutim, to ne čini ovu komediju išta više duhovitijom od prosečne romatične komedije, samo blesavijom i samosvesnijom. Svest o tome da se nečemu rugaš i parodiraš može uzeti ploda jedino kada je sam predmet podrugivanja iole ozbiljan, međutim žanr romantične komedije je dramaturški toliko tanak i isprazan da je već parodija sam po sebi (na život i realne situacije), tako da je njegova parodija gotovo izlišna. Da su autori odlučili da igraju samo na kartu romatične komedije sa ovakvim glumcima i malo duhovitijim scenarijem, verovatno bi snimili uspešniji film. Ovako, snimili su nešto metažanrovski, između rugalice i komedije, proračunatu satiru, nešto što više podseća na esej o klišeima nego na film, samoosvešćenu parodiju tema koje nisu vredne dublje introspekcije.
Međutim, ima nešto što vam može pomoći da progutate ovaj film, a njegov najozbiljni laksativ su glumci, od glavnih koji su dopadljivi, prirodni i zaista dobri u svom poslu, čak i kada nemaju dobar scenario, a galerija sporednih likova (koje znamo iz gomile humorističkih serija i SNL skečeva) posebna je poslastica ovog filma, tako da postaje zanimljivo pratiti koje će sledeće ime iskočiti iza ugla i uraditi nešto urnebesno glupo. „They came together“ nije preterano inventivan ni duhovit, iako se trudi da bude, ali je otprilike kao bombona, uspešno spolja ukrašen i glaziran tako da se da progutati na kartu svoje dopadljivosti.
Slobodan Novokmet
Ako očekujete standardnu „dečak upoznaje devojku“ romatičnu komediju, dobićete upravo to samo vrlo svesno dignuto na kvadrat i kub. Ovo je zapravo vrlo svesna i proračunata parodija na žanr koji vrvi od klišea i formula kao što su slučajno upoznavanje romantičnog para, razne peripetije koje će bezrazložno komplikovati njihov odnos dok oboje ne shvate da su rođeni jedno za drugo. Par je u ovom slučaju izabran tako da bude prototipičan predstavnik žanra, nenapadno zgodnjikavi „ordinary guy“ sa dobrim korporacijskim poslom – Pol Rad, i šarmantna, vickasta „ordinary girl“, vlasnica radnje sa slatkišima – Ejmi Poler.
Film se nekako valja od jedne do druge situacije, odvijajući se kao jedna nepregledna niska nekih više a nekih manje uspelih skečeva koji analiziraju klišee i rugaju im se začinjeni ponekad neprimernim, šašavim, ali i neuspelim „toaletskim“ humorom. Tu je i humor beskrajnog ponavljanja nekih izlizanih situacija i teatralnog izgovaranja teksta koji bi trebalo da zvuči dramski i ozbiljno. Međutim, osnovni problem ove „komedije“ je što se pravi pametnija nego što bi trebalo da bude. Osnovna razlika između tipične romantične komedije i ovog filma je u tome što bismo u romantičnoj komediji prepoznali kliše scenu i čekirali je, a u ovom filmu prepoznajemo da su autori prepoznali kliše scenu i rugaju joj se.
Međutim, to ne čini ovu komediju išta više duhovitijom od prosečne romatične komedije, samo blesavijom i samosvesnijom. Svest o tome da se nečemu rugaš i parodiraš može uzeti ploda jedino kada je sam predmet podrugivanja iole ozbiljan, međutim žanr romantične komedije je dramaturški toliko tanak i isprazan da je već parodija sam po sebi (na život i realne situacije), tako da je njegova parodija gotovo izlišna. Da su autori odlučili da igraju samo na kartu romatične komedije sa ovakvim glumcima i malo duhovitijim scenarijem, verovatno bi snimili uspešniji film. Ovako, snimili su nešto metažanrovski, između rugalice i komedije, proračunatu satiru, nešto što više podseća na esej o klišeima nego na film, samoosvešćenu parodiju tema koje nisu vredne dublje introspekcije.
Međutim, ima nešto što vam može pomoći da progutate ovaj film, a njegov najozbiljni laksativ su glumci, od glavnih koji su dopadljivi, prirodni i zaista dobri u svom poslu, čak i kada nemaju dobar scenario, a galerija sporednih likova (koje znamo iz gomile humorističkih serija i SNL skečeva) posebna je poslastica ovog filma, tako da postaje zanimljivo pratiti koje će sledeće ime iskočiti iza ugla i uraditi nešto urnebesno glupo. „They came together“ nije preterano inventivan ni duhovit, iako se trudi da bude, ali je otprilike kao bombona, uspešno spolja ukrašen i glaziran tako da se da progutati na kartu svoje dopadljivosti.
Slobodan Novokmet